Vrh

Pozorište

Filtering by: Pozorište
»ALI: STRAH JEDE DUŠU« SEBASTIJANA HORVATA NA 53. BITEFU
Sep
23
to Sep 24

»ALI: STRAH JEDE DUŠU« SEBASTIJANA HORVATA NA 53. BITEFU

ALI: STRAH JEDE DUŠU

Producent: SNG Drama, Ljubljana, Slovenija

Tekst: Rajner Verner Fasbinder

Režija: Sebastijan Horvat

PROJEKCIJE

23.sep | 20:00

24.sep | 20:00

Mesto: Prostor će naknadno biti potvrđen

U scenskoj adaptaciji Fasbinderovog filma, slovenački reditelj Sebastijan Horvat zadržava izvorni društveni milje i radnju: sedamdesete godine 20. veka u Zapadnoj Nemačkoj, slučajni susret i neočekivana ljubav između starije nemačke čistačice, udovice, i mladog marokanskog gastarbajtera, predrasude i neprihvatanje njihove okoline... Ovaj izbor se pokazuje kao ispravan, jer publika bez problema razvija paralelu s današnjim oblicima ksenofobije, netrpeljivosti prema strancima, migrantima. Horvat tek na sredini ove ljubavne priče, dotada poglavito ostvarene i srećne, uvodi „treće lice", ono koje „sreću kvari", a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno – mi, gledaoci. Tako je drugi deo predstave potpuno imerzivan : gledaoci doslovno, fizički ulaze u fikcionalni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju. Iako kritička i politički angažovana, ova je priča, ipak, melodrama, pa se završava srećno – iako ne u potpunosti. 

ALI: STRAH JEDE DUŠU Datum, mesto, vreme i trajanje: 23 - 24. sep. | Prostor će naknadno biti potvrđen | 20:00 | 2h 20' sa radnom pauzom Produkcija: Slovensko narodno gledališče Drama, Ljubljana, Slovenija Rajner Verner Fasbinder Režija: Sebastijan Horvat Kratko o predstavi: U scenskoj adaptaciji Fasbinderovog filma, slovenački reditelj Sebastijan Horvat zadržava izvorni društveni milje i radnju: sedamdesete godine 20.
View Event →

PERFORMANS I OTVARANJE IZLOŽBE RADOVA ALEKSANDRE SAŠKE GRUDEN U GALERIJI "SULUV"
May
27
8:00 PM20:00

PERFORMANS I OTVARANJE IZLOŽBE RADOVA ALEKSANDRE SAŠKE GRUDEN U GALERIJI "SULUV"

U saradnji sa Društvom likovnih umetnika iz Ljubljane (DLUL) i Fondacijom 2021, SULUV je 1. maja ugostio umetnicu Aleksandru Sašku Gruden koja će u okviru Programa razmene i boravka SULUV (Artist-in-residence) programa boraviti u Novom Sadu mesec dana. Gostovanje je deo pripremnih dešavanja u okviru projekta Art Body Art koji će biti realizovan 2021. god. u okviru programa grada Novog Sada – Evropske prestonice kulture.

24. maja 2019. u 19 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“, u sali na spratu, autorka će govoriti i prezentovati svoje video radove, kao i dokumentarni materijal o performansima.

27. maja 2019. u 20 časova, u Galeriji SULUV izvešće performans i biće otvorena izložba radova nastalih tokom njenog boravka.

 

Aleksandra Saška Gruden: „Podoba onkraj nje“ / „Slika izvan nje“: Tokom rezidencijalnog boravka U Novom Sadu, kroz kontakt sa lokalnim okruženjem, pažnju ću prvenstveno usmeriti na položaj moderne žene u društvenoj zajednici. Želela bih da se upoznam sa njenim istorijskim i socijalnim porijeklom, kroz koji bih ispitala poluge i mehanizme vrednosti i identiteta savremene žene, pribegavajući različitim pristupima istraživanja i dokumentovanja, snimanjem fotoaparatom i video kamerom. Konačni rezultat će, pored izložbe, biti i performans.

(Prema studiji „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“, koju je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji treba da pomogne shvatanju društvenog položaja žena, posebno u periodu života kada se odlučuju na materinstvo, mlađe generacije srpskih žena, imaju konzervativne, nacionalističke i patrijarhalne stavove slične generaciji starijih ljudi. Mladi podržavaju povratak žena šporetu, zalažući se za etnički čiste brakove i protive se feminizmu. Najekstremniji su za sterilizaciju siromašnih, zabranu abortusa i obrezivanje žena bez dece. Većina emancipovanih žena pripada srednjoj generaciji. Objavljeno u časopisu DELO, 6.4.2018)

BIOGRAFIJA

Aleksandra Saška Gruden (1970), nakon što je završila studije na Fakultetu za obrazovanje u Mariboru, diplomirala je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Od 2006. godine radi kao nezavisni kulturni radnik. Svoje radove predstavlja na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, radi u različitim oblastima umetnosti, kao što su skulptura, instalacija, video, fotografija i performans, te je aktivno uključena u pedagoški, kustoski rad i likovnu kritiku. Član je različitih umetničkih udruženja i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Ljubljane. Za svoje skulpture koristi različite materijale, od tradicionalnih do prirodnih, kao i pronađene objekte, uključujući ih u ambijentalne instalacije. Na taj način traži dijalog sa prostorom i često skulpturu oblikuje fotografijom, videom ili performansom. U svom multidisciplinarnom fokusu, ona koristi alternativne strategije kao mehanizme za rekonstrukciju kulturnih identiteta. Njeni radovi inspirisani su konceptom javnih i privatnih prostora i kolektivne društvene i kulturne istorije, bavi se temama, kao što su ljudsko telo i njegove granice, odnos između javnog i privatnog, intimnog sveta pojedinca, slika žene u savremenom društvu, kulturna baština.

http://aleksandrasaskagruden.blogspot.com/

IMG_8342.JPG
DSC_1592.JPG
View Event →
PREZENTACIJA VIDEO RADOVA ALEKSANDRE SAŠKE GRUDEN U KULTURNOJ STANICI "SVILARA"
May
24
7:00 PM19:00

PREZENTACIJA VIDEO RADOVA ALEKSANDRE SAŠKE GRUDEN U KULTURNOJ STANICI "SVILARA"

U saradnji sa Društvom likovnih umetnika iz Ljubljane (DLUL) i Fondacijom 2021, SULUV je 1. maja ugostio umetnicu Aleksandru Sašku Gruden koja će u okviru Programa razmene i boravka SULUV (Artist-in-residence) programa boraviti u Novom Sadu mesec dana. Gostovanje je deo pripremnih dešavanja u okviru projekta Art Body Art koji će biti realizovan 2021. god. u okviru programa grada Novog Sada – Evropske prestonice kulture.

24. maja 2019. u 19 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“, u sali na spratu, autorka će govoriti i prezentovati svoje video radove, kao i dokumentarni materijal o performansima.

27. maja 2019. u 20 časova, u Galeriji SULUV izvešće performans i biće otvorena izložba radova nastalih tokom njenog boravka.

 

Aleksandra Saška Gruden: „Podoba onkraj nje“ / „Slika izvan nje“: Tokom rezidencijalnog boravka U Novom Sadu, kroz kontakt sa lokalnim okruženjem, pažnju ću prvenstveno usmeriti na položaj moderne žene u društvenoj zajednici. Želela bih da se upoznam sa njenim istorijskim i socijalnim porijeklom, kroz koji bih ispitala poluge i mehanizme vrednosti i identiteta savremene žene, pribegavajući različitim pristupima istraživanja i dokumentovanja, snimanjem fotoaparatom i video kamerom. Konačni rezultat će, pored izložbe, biti i performans.

(Prema studiji „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“, koju je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji treba da pomogne shvatanju društvenog položaja žena, posebno u periodu života kada se odlučuju na materinstvo, mlađe generacije srpskih žena, imaju konzervativne, nacionalističke i patrijarhalne stavove slične generaciji starijih ljudi. Mladi podržavaju povratak žena šporetu, zalažući se za etnički čiste brakove i protive se feminizmu. Najekstremniji su za sterilizaciju siromašnih, zabranu abortusa i obrezivanje žena bez dece. Većina emancipovanih žena pripada srednjoj generaciji. Objavljeno u časopisu DELO, 6.4.2018)

BIOGRAFIJA

Aleksandra Saška Gruden (1970), nakon što je završila studije na Fakultetu za obrazovanje u Mariboru, diplomirala je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Od 2006. godine radi kao nezavisni kulturni radnik. Svoje radove predstavlja na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, radi u različitim oblastima umetnosti, kao što su skulptura, instalacija, video, fotografija i performans, te je aktivno uključena u pedagoški, kustoski rad i likovnu kritiku. Član je različitih umetničkih udruženja i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Ljubljane. Za svoje skulpture koristi različite materijale, od tradicionalnih do prirodnih, kao i pronađene objekte, uključujući ih u ambijentalne instalacije. Na taj način traži dijalog sa prostorom i često skulpturu oblikuje fotografijom, videom ili performansom. U svom multidisciplinarnom fokusu, ona koristi alternativne strategije kao mehanizme za rekonstrukciju kulturnih identiteta. Njeni radovi inspirisani su konceptom javnih i privatnih prostora i kolektivne društvene i kulturne istorije, bavi se temama, kao što su ljudsko telo i njegove granice, odnos između javnog i privatnog, intimnog sveta pojedinca, slika žene u savremenom društvu, kulturna baština.

http://aleksandrasaskagruden.blogspot.com/

View Event →
PREDSTAVA "UVERENJE" NA DORĆOL PLATZU
May
20
8:00 PM20:00

PREDSTAVA "UVERENJE" NA DORĆOL PLATZU

Predstava se bavi problemom birokratije sa kojim se svi svakodnevno susrećemo. Pre „vadjenja“ bilo kog papira, dozvole... mi se psihički pripremamo. Ovde će se svi prepoznati u nekoj od situacija koje su preneglašene, a samim tim i duhovite. Zapravo pacijent dolazi kod psihijatra kako bi saznao da li život nakon smrti postoji, to je njegov izgovor. Na kraju se razotkrivaju sve njegove laži, jer je on došao po poslednje uverenje da nije idiot.

U predstavi igraju dva mlada  glumca iz Slovenije i Srbije : Nebojša Rako i Janko Cekić.

UNA_7040-350x232.jpg
UNA_7018-nogn9rwr2gw9dqc2bouhiow3bx95decph8feyvhz28.jpg
View Event →
"MOĆ DECI" U PRODUKCIJI AGRFT NA OVOGODIŠNJEM FISTU
May
11
9:00 PM21:00

"MOĆ DECI" U PRODUKCIJI AGRFT NA OVOGODIŠNJEM FISTU

  • Beogradsko dramsko pozorište, Scena Rade Marković (map)
  • Google Calendar ICS

11.05. subota

21:00
110 min
Beogradsko dramsko pozorište, Scena „Rade Marković”

„Moć deci” / “Power to the Children”

Academy of Theatre, Radio, Film and Television; University of Ljubljana
Ljubljana, Slovenia

Reditelj / Director: Luka Marcen
Glumci / Actors: Luka Bokšan, Žan Brelihhatunić,  Andraž Harauer, Martin Mlakar, Gal Oblak, Lana Bučevec, Lara Fortuna, Julija Klavžar, Gaja Filač, Lara Wolf
Dramaturgija / Dramaturgy: Tery Žeželj
Scenografija / Scenography: Nika Curk
Dizajn svetla / Light designer: Nastja Miheljak 
Kostimografija / Costume designer:Ana Janc
Muzičar / Musician: Martin Vogrin

Opis predstave : Performans Snaga deci sastoji se od kolaža dve predstave sa potpuno drugačijim društvenim, kulturnmi i političkim kontekstom, ali sa istim ciljem i sličnim uticajem na društvo njihovog vremena. Predstava Rodžera Vitrac Viktora ili Power to the Children (1928) može se protumačiti kao napad na etiku i malograđansko društvo. Druga predstava, predstava Dušana Jovanovića Viktora ili Dan mladosti(1988) može se shvatiti kao odbacivanje generacije u vreme raspada Jugoslavije, sa kritikom i ironijom prema sistemu. Predstava pokušava da obe predstave stavi u zajednički kontekst. Porodica ima rođendansku zabavu gde se svi odlično zabavljaju. S druge strane, počinjemo da primećujemo devijacije ljudi i njihovih odnosa, koji nisu sposobni za zajednički život. Povrh toga, predstava želi da kritikuje moderno društvo, nedostatak vrednosti, ovde i sada, u slovenačkom društvu 2019. godine, gde je glavni moto: Uživajte! Zabavi se! U predstavi imamo dva brata, Viktor, anarhista, koji donosi revoluciju i njegovog brata blizanca Zmaga, koji otkriva besmisao svog postojanja Viktorovim dolaskom. Predstava pokušava da sruši svet licemerja i nažalost jedini ishod je haos. Razotkrivaju se laži i ne dolazi spasenje za porodicu koja je spremna da ubije Smrt samo zato što ne želite da napustite žurku!

56954377_10157602209915656_1728499104260030464_n.jpg
View Event →
PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU
Feb
4
8:00 PM20:00

PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

pROKLETI PUŠAČI reditelja Tina Grabnara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 4.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 20 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

PREKLETI_KADILCI_PeterUhan_06 (1).jpg

Više o predstavi:

PREKLETI KADILCI

Gledališki koncert

Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve; idejna zasnova Tin Grabnar in Brina Klampfer

REŽISER

Tin Grabnar

  • AVTORJA SONGOV

    Jani Kovačič, Svetlana Makarovič

  • AVTOR GLASBE

    Boštjan Gombač

  • DRAMATURGINJI

    Brina Klampfer, Darja Dominkuš

  • SCENOGRAF

    Dorian Šilec Petek

  • KOSTUMOGRAFINJA

    Sara Smrajc Žnidarčič

  • LEKTORICA

    Tatjana Stanič

  • KOREOGRAFINJA

    Anja Mejač

  • KOREPETITORICA

    Ana Erčulj

  • OBLIKOVALCA LUČI

    Dorian Šilec Petek, Vlado Glavan

  • AVTOR NOTNE TRANSKRIPCIJE

    Blaž Pucihar

IGRAJO

Uprizoritev Prekleti kadilci je označena kot gledališki koncert, ker se na eni strani spogleduje s koncertno formo in na drugi ohranja tipično gledališke elemente. Glasba prehaja v gledališke prizore in obratno. Pri tem pa se razmišljanje o kajenju in kadilski problematiki nenehno prepleta z utrinki iz življenja in dela naše prve dame nikotina, Svetlane Makarovič.
Svetlana, ta iskrena in brezkompromisna lučenoska, s svojim delom vedno znova zadene v osrčje problemov sodobne družbe. Neizprosno razgalja dvoličnost, zahrbtnost, povzpetništvo in samoljubje. Njena beseda je kot nabrušen nož, oster in precizen tudi takrat, kadar govori o lepem, dobrem, nežnem in o ljubljenem. V kratki satirični knjižici Prekleti kadilci skozi genezo kadilskega rodu obračuna z nasprotniki kajenja. Z bridkim humorjem se prehodi skozi svetovno tobačno zgodovino in tako naslika hudomušen mozaik kadilske problematike. Začne prav ob stvarjenju sveta, se sprehodi mimo ambicioznega Krištofa Kolumba, ki je prinesel tobačno zlo v Evropo, nadaljuje z nikotinsko evforijo dvajsetega stoletja in se ustavi šele pri temnih, zastekljenih kadilnicah našega časa. Ob tem ji uspe z različnih zornih kotov osvetliti vse bolj perečo problematiko nestrpnosti. Nestrpnosti, ki je venomer usmerjena v kakšno družbeno skupino in se nad njo v končni fazi tudi manifestira.
Nestrpnost do kadilcev pa lahko v nekem trenutku postane metafora za vsakršno nestrpnost, ki se pojavlja v naši družbi. To je nestrpnost, ki zlahka dobi krila in preraste v sovraštvo. Pri tem ostaja odprto vprašanje, ali naj ta občutja v družbi zatiramo ali priznavamo. Negativna čustva so ravno tako del našega celostnega psihološkega sveta. Mogoče bi jih bilo veliko bolje prepoznati in izraziti kot pa zatirati? Svetlana Makarovič je v svojem prepričanju neizprosno jasna: »Kdor ne zna sovražiti, tudi ljubiti ne zna!« Kako naj se do tega kompleksnega vprašanja opredelimo sami?
Tin Grabnar

View Event →
VISOŠKA KRONIKA JERNEJA LORENCIJA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU
Feb
3
7:00 PM19:00

VISOŠKA KRONIKA JERNEJA LORENCIJA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

Visočka hronika reditelja Jerneja Lorencija rađena po romanu Ivana Tavčara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 3.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 19 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Foto: Peter Uhan

Foto: Peter Uhan

Više o predstavi:

VISOŠKA KRONIKA

Po romanu Ivana Tavčarja
Krstna uprizoritev priredbe
Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve

REŽISER

Jernej Lorenci

  • DRAMATURG

    Matic Starina

  • SCENOGRAF

    Branko Hojnik

  • KOSTUMOGRAFINJA

    Belinda Radulović

  • SKLADATELJ

    Branko Rožman

  • OBLIKOVALEC LUČI

    Pascal Mérat

  • KOREOGRAF

    Gregor Luštek

  • LEKTORICA

    Tatjana Stanič

  • ASISTENTA REŽISERJA

    Mirjana Medojević, August Braatz

IGRAJO

Zgodovinski roman, objavljen leta 1919 kot podlistek v Ljubljanskem zvonu in leta 1921 v prvi knjižni izdaji, velja kljub nedokončanosti (Tavčarja je prehitela smrt) za eno najboljših del v slovenski književnosti. Čeprav je dogajanje postavljeno v 17. stoletje, so bile zgodovinske teme – tridesetletna vojna, preganjanje čarovnic, preganjanje protestantov – po véliki vojni bralstvu blizu in vsako novo obdobje odkriva v pripovedi svoje probleme. Starinski slog kronike prinaša sočen, razgiban jezik, v katerem se pisateljeva domišljija in čustvo družita z močno ironijo in realističnim opazovanjem življenja, vsebinsko pa namenja Tavčar poleg boja proti klerikalizmu in družbeni zaostalosti veliko pozornosti domoljubju in ljubezni do zemlje: z izbiro kmečke snovi, opisovanjem lepote domačih krajev in jasnimi protinemškimi stališči. Kako aktualno nas nagovarja kronika davnih časov še stoletje pozneje – z gledališkega odra?

Smo Slovenci Izidorji ali Juriji? 
Izidor je nosil grehe očeta. Izidor je živel pravila okolja. Pridno je delal. Ko bi se moral upreti, je obmolčal, Izidor. Bal se je očeta in bal se je boga, Izidor. Ko je Izidor ljubil, je ljubil neodločno in molče. Ko bi moral Izidor zakričati, se je obrnil stran. Izidor je dopustil možnost, da je Agata čarovnica. Ker je pridno delal in ker se je bal. Izidor ni živel. 
Gledal je v tla, ko bi moral pogledati v oči. Gledal je v nebo, ko bi moral udariti na gobec. Izidor. Jurij je zakričal. Jurij je ljubil. Jurij je skočil.
Smo Slovenci Juriji ali Izidorji? 
So Slovenke Margarete ali Agate? 

Jernej Lorenci

View Event →
PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U NOVOSADSKOM POZORIŠTU
Feb
2
7:00 PM19:00

PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U NOVOSADSKOM POZORIŠTU

Prokleti pušači (Prekleti kadilci)

Reditelj Tin Grabnar

Velika scena

Gostovanje




"Prokleti pušači", gostuje SND Ljubljana, 2. februara

Izvrsna predstava "Prokleti pušači" SNG Ljubljana gostovaće u Novosadskom pozorištu  2. februara od 19 sati. Tekst Svetlane Makarovič režirao je Tin Grabner i to kao pozorišni koncert. Slovenačka kritika kaže da je ovo jedna od onih predstava koja se ne sme propustiti, izuzetno duhovita, vrvi glumačkim bravurama. Glumačku četvorku predvodi nenadmašivi Alojz Škof. Svetlana Makarović najiskreniji je i najbeskompromisniji slovenački autor. U svom kratkom satiričkom pamfletu “Prokleti pušači” prikazuje genezu pušenja, kako one strastvene zagovarače pušenja tako i radikalne oponenate nikotina. Koristi vrlo zanimljiv humor da bi ispričala priču o duvanskoj industriji od početaka nastanka sveta, preko Kolumbovih putovanja i duvanskih tura do Evrope, do antinikotinske euforije u 20. veku. Netolerancija prema pušačima u ovoj predstavi predstavljena je kao metafora opšte netolerancije prisutne u modernom društvu…

Reditelj Tin Grabner diplomirao je pod mentorstvom Sebastijana Horvata a sarađivao je sa Tomijem Janežičem, Tomažom Pandurom I Jernejom Lorencijem.

 

Pušače/nepušače igraju:
Vokal, flauta: Nina Valič
Vokal, pijano: Pia Zemljič
Vokal, harmonika: Janez Škof
Vokal, gitara, pijano Aljaž

prekleti_kadilci_arhiv_hirescpeteruhan_032_0.jpg

Karta za grupne posete je 200 dinara.
(Grupu čini najmanje pet gledalaca)
Pojedinačna cena karte je 500 dinara.

View Event →
Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane na Sterijinom pozorju sa komadom Dušana Jovanovića „Zid, jezero“ u režiji Miloša Lolića.
Jun
2
9:00 PM21:00

Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane na Sterijinom pozorju sa komadom Dušana Jovanovića „Zid, jezero“ u režiji Miloša Lolića.

  • Srpsko narodno pozorište, Novi Sad (map)
  • Google Calendar ICS

U okviru međunarodne selekcije "Krugovi" ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane će 2. juna, na sceni "Pera Dobrinović" Srpskog narodonog pozorišta u Novom Sadu s početkom u 21 čas, pred novosadskom publikom izvesti dramu Dušana Jovanovića „Zid, jezero“, u režiji mladog srpskog reditelja Miloša Lolića. 

View Event →
"Žalujoča družina" Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja i Prešernovog gledališča iz Kranja na Nušićevim danima u Smederevu
Apr
27
8:00 PM20:00

"Žalujoča družina" Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja i Prešernovog gledališča iz Kranja na Nušićevim danima u Smederevu

Predstavu "Žalujoča družina" u režiji Igora Vuka Torbice će, u okviru Nušićevih dana" u Smederevu, 27. aprila izvesti gosti iz Slovenije – Prešernovo gledališče iz Kranja i Slovensko ljudsko gledališče iz Celja.

View Event →
Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane gostuje sa komadom Dušana Jovanovića „Zid, jezero“ u režiji Miloša Lolića.
Mar
2
7:30 PM19:30

Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane gostuje sa komadom Dušana Jovanovića „Zid, jezero“ u režiji Miloša Lolića.

acionalni teatar Slovenije će 2. marta, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu s početkom u 19,30 časova, pred beogradskom publikom izvesti dramu Dušana Jovanovića „Zid, jezero“, u režiji mladog srpskog reditelja Miloša Lolića. 

View Event →