Gledališko-glasbeni projekt Lare Jankovič

PESEM ZA LARO - UJETNICA ČASA

Poklon nesmrtni ljubezni resnične Lare in dr. Živaga

Igra in poje: LARA JANKOVIČ

Idejna zasnova: Lara Jankovič

Tekst po motivih spominov Olge Ivinske Leta s Pasternakom: Simona Hamer

Režija: Yulia Kristoforova

Odrski gib: Ana Pandur

Dramaturgija: Simona Hamer

Glasbeniki in aranžerji: Ravi Shrestha, Tilen Stepišnik, Aleksej Ermakov, Gašper Primožič

Vodja glasbene zasedbe: Ravi Shrestha

Glasba: Prirejene ruske pesmi in romance, razen Zime in Larine pesmi.

Prepesnitve v slovenščino: dr. Igor Saksida

Zima- besedilo Feri Lainšček, glasba in aranžma Vitali Osmačko

Kostumografija: Elizabeta Zubčič

Maska: Romana Marolt

Scenografija: Lara Jankovič, Nejc Zupančič

Tehnična izvedba: Demo produkcija

Oblikovanje tona: Primož Vozelj, Damir Rapić

Oblikovanje luči: Alen Hrvatin, Matjaž Bajc

 Ilustracija in oblikovanje: Mitja Bokun 

Fotografije: Dejan Nikolić

Fotografije iz predstave: Jadran Rusjan

Produkcija: Lara Jankovič in Zavod LibertArt

Koprodukcija: Avditorij Portorož in Pionirski dom Ljubljana

Podporniki: Mercator d.d., Riko d.o.o, Viktoria lasulje, Mestna občina Ljubljana

Predstava traja 1 uro 20 minut, brez pavze.

Pesem za Laro je gledališko-glasbeni izlet v globočine ruske duše, v samo srčiko strastno

tragične ljubezenske zgodbe, ki je v šestdesetih navdihnila Hollywood in po kateri še danes

posegajo bralci: Doktor Živago! Boris Pasternak, avtor tega kultnega romana, je ljubezenski

trikotnik umeril po lastni življenjski izkušnji razpetosti med ženo in ljubico, umeščeni v

turbulenten čas revolucije. Pesem za Laro je ženski pogled na hrepenenje, poezijo in

domoljubje. Je hvalnica umetnosti, pogumu in - srčnosti!

Navdih za gledališko-glasbeno predstavo Pesem o Lari je Lara Janković našla kar v svojem

imenu oziroma v Larini pesmi (Somewhere, My Love), zaslužni za popularizacijo glasbenega

motiva, ki ga je Maurice Jarre skomponiral za film Doktor Živago. Firbčno brskanje po

zgodovini jo je pripeljalo do romaneskne osebne izpovedi »prave« Lare, Olge Ivinske, ki je z

enim najvidnejših predstavnikov ruske književnosti, Borisom Pasternakom, ljubimkala dolgih

štirinajst let. V knjigi Leta s Pasternakom natančno popiše vse težave s katerim se je kot

Pasternakova osebna tajnica in intimna prijateljica soočala: od zapora in gulaga, revščine in

zasmehovanja, pa vse do zastraševanj in groženj, ki jih je doživel Pasternak po prejemu

Nobelove nagrade, ko so ga oblasti iz piadestala ruskega idola ponižale v izdajalca. Čeprav se

zdi, da se je Olga zmogla zadovoljiti z okruški ljubezni, življenjem v senci in večnimi obljubami

o ločitvi, iz njene zgodbe mezi bolečina, ki postavlja pod vprašaj žrtvovanje v imenu ljubezni.

Ali v imenu umetnosti.

Predstava je tudi prava glasbena poslastica, ki postreže z bogato zgodovino ruskih pesmi,

prevedenih v slovenščino, kot so: Črne oči, Žerjavi, Ko sem nad Moskvo večeri, Ob koncu le še

par besed in mnoge druge. Prav tako so v predstavo subtilno vtkani tenkočutni verzi mojstra

poezije, Borisa Pasternaka.

Centar za kulturnu dekontaminaciju 20:00

“Mašina” Bojane Robinson

Produkcija: Institut za savremenu umetničku praksu i teoriju 0.1

Koprodukcija: Cankarjev dom

Partneri: Društvo za umetnost i kulturu 47, Vrhnika, DUM - društvo umetnika, Ljubljana, Društvo za kulturnu produkciju i afirmaciju umetničkih procesa NAGIB, Maribor

Predstava Mašina je duet Bojane, koreografkinje i izvođačice, i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka istražuje svoj lični odnos prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke.

Autorka preispituje prirodu mašine, kako ona postaje subjekt same predstave i kako se odnos između uređaja i čoveka manifestuje u izvođačkom polju.

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

Bulevar umetnosti 20

Početak u 19 časova

Ulaz slobodan

Predstava “Eks/odus radosti” je na prvi pogled još jedna u nizu brojnih teatarskih refleksija na temu migrantske problematike. Unikatna je jer opisuje sudbinu žene, obrazovane i rafinirane umetnice koja u tuđini priželjkuje progres i uspeh. Da li je na tom putu privilegovana?

“Eks/odus radosti” je muzičko pozorišna freska kako je naziva Maja Gal Štromar (eks/migrantkinja) u dinamičnoj režiji Eve Hribernik (migrantkinja) nastala po dnevniku mega migrantkinje Jelene Sušnik.

Na sceni je i ansambl koji predstavu uobličava muzikom Nataše Bogojević (prekookeanska migrantkinja).

Predstava “Eks/odus radosti” je tragikomična slika naših malih sudbina, prividne slobode, ženskih prava i suštinskih međusobnih razlika.

Mi – DOMAĆI i ONI- MIGRANTI. Hteli- ne hteli udruženi na životnom putu nalaženja sreće i sopstvenog napretka.

Eva Hribernik, režija

Maja Gal Štromar, dramatizacija i ples

Jelena Susnick, dirigent i autor predstave

Vanja Iva Kretič, glumica

Katja Konvalinka, sopran

Mitja Simič, muški glas

Logan Susnick, muški glas

Peter Jud, violina

Ema Krečić, violončelo

Luka Železnik, flauta

Urška Sikovček, klarinet

Urška Zupan, klarinet

Darja Mlakar Maležič, klavir

Muzika : Nataša Bogojević

GRAND HOTEL

Plesna predstava u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića

Sreda, 9. april 2022. u 19:30 časova



U Operi i teatru Madlenianum priprema se savremeni plesni komad pod naslovom Grand Hotel, koji će svoju premijeru imati na Velikoj sceni u četvrtak, 1. aprila 2021. od 19 časova, a prva repriza je 16. aprila. Ova nesvakidašnja predstava, u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela. Situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije. Šta bi se dogodilo kada bi vreme i prostor mogli da se vrate unazad? Kada bismo propustili neki susret i kada nikada ne bismo sreli najboljeg prijatelja, oca, ljubavnicu? – pita se reditelj predstave Aleksandar Nikolić. Muziku predstave je uradila Ana Krstajić; scenografiju Žorž Draušnik, a kostim Aleksandra Karović. Igraju Mojca Majcen, Branko Mitrović, Jakša Filipovac i Ognjen Vučinić.

Vreme je neuhvatljivo, nepovratno, ponekad surovo, konfuzno, tačno i netačno. U Grand Hotelu vreme je zaustavljeno u lepoti, zavodljivosti i erotici likova.

Veliki doprinos dali su igrači koje smo, uz sve prepreke trenutne pandemije, uspeli da okupimo u Beogradu. Svakako bih dodao i originalnu antikvitentnu scenografiju koja je i sama izvođač ove savremene plesne produkcije. I u ovom projektu nastavljam saradnju sa Mojcom, Brankom i Jakšom koja je do sada uvek rezultirala uspešnim predstavama podjednako kod nas i regionu. Svaki put smo doneli novo izazovno stilizovano koreografsko rešenje. Neki drugačiji provokativni plesni teatar. Zajedno smo sazrevali i stvorili jedan poseban odnos, što je u današnje vreme jako teško izgraditi. Smatram da su sazreli i pozicionirali se kao vrlo kvalitetni umetnici, što o njima govore i njihovi samostalni projekti. Velika mi je čast da nam se u Grand Hotelu priključio isto tako sjajan igrač, pedagog i koreograf Ognjen Vučinić iz Hrvatske. Njihova hrabrost a u isto vreme poverenje u mene, publiku će u isto vreme nasmejati, provocirati i na kraju zapitati da promisle o svojim sopstvenim osećanjima. Svako od njih će svojim smislom za vreme i prostor doprineti kompoziciji ovog dela. – navodi koreograf, Aleksandar Ilić.

Pored sjajnih igrača u ovoj novoj, drskoj, zavodljivoj predstavi slučajni gosti Grand Hotela su i grupa statista koje predstavlju naše podsvesti ili vreme. Postojanje možemo da predstavimo kao koordinatni sistem: jedna beskonačna prava je vreme, druga beskonačna prava je mesto. Naš život je jedna jedina tačka u kojoj se te dve beskrajne prave susreću. Postojimo samo sada i ovde, tu smo samo privremeno, kao gosti velikog hotela. Cela ljudska vrsta je za nas samo naš brat, naša prijateljica, majka, ljubavnik, neprijatelj, poznanik - zapravo samo tih nekoliko desetina ljudi koji su u isto vreme slučajno gosti istog Grand Hotela koji je život sam – kaže reditelj predstave, Aleksandar Nikolić.

Projekat je koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvo kulture Slovenije, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Festival Velenje, Mestna Občina Celje, Javni sklad republike Slovenije za kulturne dejavnosti i Institut za umetničku igru.

RE:start

Kompozitor: Josip Ipavec

Koreograf: Gjergj Prevazi

Svetlo: Aleksander Plut

Možiček

Kompozitor: Josip Ipavec

Koreograf: Aleksandar Ilić

Dramaturgija: Nuša Komplet Peperko

Scenografija: Matija Kovač

Kostim: Aleksandra Karović

Svetlo: Aleksander Plut

Fotografije: Rok Deželak

Uloge:

RE:start

Igrači:

Mojca Majcen

Branko Mitrović

Jakša Filipovac

Muzičari:

Iztok Kocen (klavir)

Uroš Bičanin (violina)

Zoran Bičanin (violina)

Miha Firšt (kontrabas)

Možiček

Igrači:

Mojca Majcen

Patricija Crnković

Branko Mitrović

Jakša Filipovac

Muzičari:

Iztok Kocen (klavir)

Uroš Bičanin (violina)

Zoran Bičanin (violina)

Miha Firšt (kontrabas)

Uzrast: 11+

Trajanje: 75'

Autor: Josip Ipavec

Scena: Večernja/Tinejdž scena

Plesna predstava iz dva dela za decu i odrasle

U čast obeležavanja 100 godišnjice smrti slovenačkog kompozitora Jospia Ipavca

Možiček u izvođenju četiri igrača iz Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine (Mojca Majcen, Patricija Crnkovič, Branko Mitrović i Jakša Filipovac) i četiri muzičara (Iztok Kocen, Zoran Bičanin, Uroš Bičanin i Miha Firšt) ostaje verna muzičkoj partituru i originalnoj poruci baleta, koji se u libretu zasniva na tradiciji commedie dell'arte i odnosu mladih lјubavnika (Kolombina i Harlekin) i roditelјa (Pjero i Pjereta). „U savremenoj postavci ovog baleta, ovog puta u koreografiji Aleksandra Ilića, koreografija se bazira na ponuđenoj dihotomoji odnosa mlađi - stariji, ali se taj odnos vremenom umnožavao, gde smo došli do  dihotomije – danas.  Originalni libreto Ipavca, kada Harlekin oživlјava iz muške lutke, takođe nudi dihotomiju između stvarnog i nadrealnog, a u želјi za novim, drugačijim srećnim krajem pretvara nas u beskrajne mogućnosti, ono što može kraj ovog baleta i biti i biti.“

Ilić je istakao komunikativan teatarski pristup koji poziva muzičare na plesnu scenu i plesače u orkestar, živu scenografiju Matije Kovača, koja prostor deli na snove i stvarnost te živopisne kostime Aleksandre Karović, koji uklјučuju i mnogo rekvizita i dupliranih elemenata ( ruke, srce, cveće…). Ilić ističe, da na kraju ipak „lјubav uvek pobedi“.

Kao uvod u centralni deo poslužiće tri plesne minijature sa tri kratke kompozicije Josipa Ipaveca (Skerco, Triglavska koračnica i Ave Maria), koje je priredio albanski koreograf Gjergj Prevazi. Kako je Prevazi istakao, vodeći princip njegovog rada bio je RE: start, novi početak, koji se bavi istorijskom perspektivom Ipavecovih kompozicija danas, tako i novim početkom u ostatku sveta izazvanom epidemijom.

Pretpremijera predstave je izvedena 2. decembra prošle godine u Domu Kulturę Velenje a premijera 27. decembra 2021. godine u Slovenskom lјudskom pozorištu Celјe.

Iz kritike:

Plesna kompozicija Re-Start se ispostavlјa kao simpatičan uvod u baletsku priču; to je i slikovita metafora na temu odrastanja, sa duhovito obeleženim pozicijama odmeravanja snaga, ponavlјanjem neuspelog starta i borbom za prestižan cilј, sve dok junaci ne budu savladani, ili završe trening usmeren ka želјenom cilјu.

Umetnički pristup ka sadržaju i fabulama četvorice glavnih aktera baleta Možiček je duhovit, koreografski bogato iscrtan u kombinaciji neverbalne komunikacije u igri pantomime koja blista u kolažu sa modernom plesnom formom.

Balet Možiček u izvođenju Balkan Dance Project-a otvara vrata plesnom stvaralaštvu, uklјučujući i sadržajne komplikacije u svetlu savremenih dana, kada lјubavne avanture mogu biti beskrajan dramatični izvor mladalačkih i rastućih srčanih priča, uklјučujući skrivene emocije i strah od nepoznatog. I upravo je to čar kratke plesno -muzičke jednočinke Možiček, koja je uvek iznova aktuelna, zapravo večna u tkanju sadržaja o odrastanju.

(Parada plesa, Daliborka Podboj)

Iz kritike:

Prevazijev koreografski jezik je izuzetno težak i složen, zasnovan na neprestanim pokušajima i greškama, istrajnosti i očaju koji kroz grčeve i talase dopire do gledaoca, posebno do kičme, koja je izvor drhtanja celog tela i odašilјanja impulsa u širi prostor. Plesači Branko Mitrović i Jakša Filipovac, izuzetno uigrani plesni par, demonstrirali su beskrajne mogućnosti lјudskog tela u ispolјavanju unutrašnjih zbivanja. U svojim „restartovima” neprestano su pokušavali da pronađu odgovore ko su i šta su, da li su dva nezavisna entiteta ili prepleteni, nadređeni i podređeni, možda razdvojeni, ali pomažu jedni drugima. Ništa manje profesionalan i eklektičan bio je i ples Mojce Majcen. Troje plesača internizovali su koreografiju do te mere da je postala deo njihovog umetničkog prisustva.

Ilićeva koreografija stilski je nastavila put RE: starta, ali u mnogo lakšem duhu i sa većom dinamikom među izvođačima. Ako su igrači u prvom delovali kao slike lutaka napunjenih helijumom koje se nekontrolisano njišu u vazduhu, pokreti u Ilićevoj koreografiji najavlјivali su drvenastost lutaka, koja je postepeno oživlјavala u likovima Harlekina, Pjerote, Kolombine i Pjerote. Kao glumci pantomime, na scenu su se uklјučili i muzičari koji su na svoj način doprineli osećaju konfuzije oko lјubavnog trougla.

Dodatnu vrednost predstavlјao je kamerni orkestar, koji je plesačima omogućio direktan kontakt sa muzikom: ples nastaje iz muzike, a muzika dolazi iz plesa. Zanimlјivo je kako se Ipavecova muzika spojila sa scenskim dešavanja, za šta zasluge treba pripisati i Iztoku Kocenu, koji je bio povezujuća nit između uvertire RE: start i Možička. Nјegovom verbalnom vezom, pantomimom i klavirskom muzikom, predstave su oživele kao celina i podsetile publiku da je commedia dell arte umetničko delo i da je njena poruka presudna.

(SICIG; Olјa Ilić)

Produkcija Balkan Dance Project u koprodukciji Hiše Kulture Celјe, Festivala Velenje i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

GRAND HOTEL

Plesna predstava u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića

U Operi i teatru Madlenianum priprema se savremeni plesni komad pod naslovom Grand Hotel, koji će svoju premijeru imati na Velikoj sceni u četvrtak, 1. aprila 2021. od 19 časova, a prva repriza je 16. aprila. Ova nesvakidašnja predstava, u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela. Situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije. Šta bi se dogodilo kada bi vreme i prostor mogli da se vrate unazad? Kada bismo propustili neki susret i kada nikada ne bismo sreli najboljeg prijatelja, oca, ljubavnicu? – pita se reditelj predstave Aleksandar Nikolić. Muziku predstave je uradila Ana Krstajić; scenografiju Žorž Draušnik, a kostim Aleksandra Karović. Igraju Mojca Majcen, Branko Mitrović, Jakša Filipovac i Ognjen Vučinić.

Vreme je neuhvatljivo, nepovratno, ponekad surovo, konfuzno, tačno i netačno. U Grand Hotelu vreme je zaustavljeno u lepoti, zavodljivosti i erotici likova.

Veliki doprinos dali su igrači koje smo, uz sve prepreke trenutne pandemije, uspeli da okupimo u Beogradu. Svakako bih dodao i originalnu antikvitentnu scenografiju koja je i sama izvođač ove savremene plesne produkcije. I u ovom projektu nastavljam saradnju sa Mojcom, Brankom i Jakšom koja je do sada uvek rezultirala uspešnim predstavama podjednako kod nas i regionu. Svaki put smo doneli novo izazovno stilizovano koreografsko rešenje. Neki drugačiji provokativni plesni teatar. Zajedno smo sazrevali i stvorili jedan poseban odnos, što je u današnje vreme jako teško izgraditi. Smatram da su sazreli i pozicionirali se kao vrlo kvalitetni umetnici, što o njima govore i njihovi samostalni projekti. Velika mi je čast da nam se u Grand Hotelu priključio isto tako sjajan igrač, pedagog i koreograf Ognjen Vučinić iz Hrvatske. Njihova hrabrost a u isto vreme poverenje u mene, publiku će u isto vreme nasmejati, provocirati i na kraju zapitati da promisle o svojim sopstvenim osećanjima. Svako od njih će svojim smislom za vreme i prostor doprineti kompoziciji ovog dela. – navodi koreograf, Aleksandar Ilić.

Pored sjajnih igrača u ovoj novoj, drskoj, zavodljivoj predstavi slučajni gosti Grand Hotela su i grupa statista koje predstavlju naše podsvesti ili vreme. Postojanje možemo da predstavimo kao koordinatni sistem: jedna beskonačna prava je vreme, druga beskonačna prava je mesto. Naš život je jedna jedina tačka u kojoj se te dve beskrajne prave susreću. Postojimo samo sada i ovde, tu smo samo privremeno, kao gosti velikog hotela. Cela ljudska vrsta je za nas samo naš brat, naša prijateljica, majka, ljubavnik, neprijatelj, poznanik - zapravo samo tih nekoliko desetina ljudi koji su u isto vreme slučajno gosti istog Grand Hotela koji je život sam – kaže reditelj predstave, Aleksandar Nikolić.

Projekat je koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvo kulture Slovenije, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Festival Velenje, Mestna Občina Celje, Javni sklad republike Slovenije za kulturne dejavnosti i Institut za umetničku igru.

Cement Beograd

VELIKA SCENA „OLIVERA I RADE MARKOVIĆ“

Milan Ramšak Marković

inspirisano dramom Hajnera Milera

REDITELJ: Sebastijan Horvat

DRAMATURG: Milan Ramšak Marković

SCENOGRAF: Igor Vasiljev

KOSTIMOGRAF: Belinda Radulović
KOMPOZITOR: Drago Ivanuša
KOREOGRAFIJA I SCENSKI POKRET: Ana Dubljević
DIZAJN SVETLA: Aleksandar Čavlek

ASISTENT REDITELJA: Iva Olujić

IGRAJU:

Milena Zupančič

Miodrag Miki Krstović

Ivan Zablaćanski

Emir Ćatović

Nedim Nezirović

Isidora Simijonović

Marija Pikić

Bojana Stojković

Premijera: 12.04.2021.

„Posle predstava u Zagrebačkom kazalištu mladih i SNG Drama u Ljubljani, reditelj Sebastijan Horvat u Beogradskom dramskom pozorištu završava godinu „Cementa“ Hajnera Milera. Milerov „Cement“ je tekst u previranju: počevši od samog revolucionarnog vremena koje tretira, preko borbe između emancipatornih težnji njegovih likova i njihove ukotvljenosti u tradicionalne porodične odnose iz kojih su izrasli, pa do ljubavnog odnosa glavnih likova, Daše i Gleba Čumalova, kroz koji se prelama uticaj društvenih okolnosti na najintimniju ravan. Ova naša, treća, beogradska predstava inspirisana dramom velikog istočno nemačkog dramskog pisca biće bazirana na originalnoj drami Horvatovog stalnog saradnika Milana Ramšaka Markovića u kojoj se mesto i vreme radnje premešta u Beograd, danas. Odnos traume i sećanja, političke demence u kojoj se polako gubimo kao i konflikt koji nam je upisan u telo su neki od motiva koje ćemo uvesti u ovaj beogradski, poslednji čin razgovora sa Hajnerom Milerom.“

Nejc Gazvoda

Plah udah, MGL Ljubljana

KUPI KARTU

Reditelj: Nejc Gazvoda

VELIKA SCENA „OLIVERA I RADE MARKOVIĆ“

Mestno gledališče Ljubljana

Godinu dana posle iznenadne smrti oca, otuđena porodica okuplja se da isprati najmlađu ćerku na studije u Ljubljanu. Svi su pogođeni nedavnom tragedijom više nego što priznaju. “Plah udah” je jednočinka o malim, porodičnim tragedijama koje su zapravo tragedije svih nas, ispričana iz vizure najmlađeg člana, ona secira patologiju privatnih odnosa i osećanja – od izgubljenosti i nedostatka vere u budućnost do gorljive ambicije Y generacije.

Drama SNG iz Ljubljane, gostuje 26. novembra 2019. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta sa dramom Oskara Vajlda SALOMA.

Reditelj: EDUARD MILER

Igraju:
POLONA JUH
IGOR SAMOBOR
GREGOR BAKOVIĆ
ALOJZ SVETE
ROBERT KOROŠEC
GAL OBLAK
VALTER DRAGAN
MATIJA ROZMAN
BORIS MIHALj
ZVONE HRIBAR
GORAZD LOGAR
ANDRAŽ HARAURER

Izbor muzike: EDUARD MILER
Scenograf i video produkcija: ATEJ TUTA
Dramaturg: ŽANINA MIRČEVSKA
Kostimograf: LEO KULAŠ
Koreograf: MAŠA KAGAO KNEZ

Jeste li za bezbednost? - UPAD pozorišni festival

Reditelj

Anđelka Nikolić

Velika scena

Gostovanje

Narodno Pozorište u Beogradu

https://www.narodnopozoriste.rs/jeste-li-za-bezbednost-1

Po motivima istoimene priče Biljane Jovanović, knjige „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ B.Jovanović, M.Krese, R.Iveković i R.Lazić, putopisa „Dobrodošli v Dializijo“ D.Šalamuna i dokumentarnih snimaka.

Reditelj: Anđelka Nikolić

Dramatizacija: Branislava Ilić i Anđelka Nikolić

Dramaturg: Branislava Ilić

Scenograf: Vesna Popović

Kostimograf: Olga Mrđenović

Scenski govor: dr Dejan Sredojević

Lektor za slovenački: dr Maja Đukanović

Kompozitor: Irena Popović

Stručni saradnik za scenski pokret: Marija Milenković

Producenti: Ivana Nenadović i Nemanja Konstantinović

Premijerna podela:

Biljana Jovanović - Vanja Ejdus

Maruša Krese - Sena Đorović

Radmila Lazić - Milena Đorđević

Rada Iveković - Anastasia Mandić

Pripadnik JNA - na glavi mu šlem, a na šlemu lišće, David, policajac, Milan Milišić, sused, vodnik, demonstrant, student Dragan Sekulić

Pripadnik JNA - krije oružje, pesnik, velikoslovenac, teritorijalac Saša, policajac, Milan Milišić, srpski pisac, vojnik iz Bosne, pacijent, demonstrant, student, bolničar Nemanja Stamatović

Službenik DB-a, pripadnik JNA - okružen građanima, pesnik velikoslovenac, policajac, Milan Milišić, srpski pisac, zarobljenik, aerodromski službenik, demonstrant, student Petar Đurđević*

Pesnik velikoslovenac, policajac, Milan Milišić, predsednik Udruženja književnika Srbije, zarobljenik, službenik Ureda za strance, demonstrant, student Dragan Petrović*

Službenik DB-a, pripadnik JNA - između dva druga, pesnik velikoslovenac, policajac, Milan Milišić, srpski pisac, dečak-vojnik, zarobljenik, općinski službenik, demonstrant, student Stojša Oljačić*

Pripadnik JNA - izlazi iz zapaljenog tenka, pesnik velikoslovenac, policajac, Milan Milišić, doktor u berlinskoj bolnici, srpski pisac, zarobljenik, službenik policije, student koji čita proglas Vukašin Jovanović*

Službenik DB-a, pripadnik JNA, pesnik velikoslovenac, policajac, Milan Milišić, srpski pisac, zarobljenik, doktor Rokavina, demonstrant, student Lazar Nikolić*

*Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

**Student Akademije umetnosti u Beogradu

Inspicijent:  Miloš Obrenović

Sufleri: Dušanka Vukić i Maša Radulović

Asistent režije: Nikola Isaković

Asistent scenografa: Damjan Paranosić

Producent na praksi:Alisa Radovanac**

Majstor svetla: Srđan Mićević

Majstor maske: Marko Dukić

Majstor pozornice: Branko Perišić

Majstor tona: Tihomir Savić

Video projekcija: Video studio NP

Kostim i dekor izrađeni su u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu

U saradnji sa Društvom likovnih umetnika iz Ljubljane (DLUL) i Fondacijom 2021, SULUV je 1. maja ugostio umetnicu Aleksandru Sašku Gruden koja će u okviru Programa razmene i boravka SULUV (Artist-in-residence) programa boraviti u Novom Sadu mesec dana. Gostovanje je deo pripremnih dešavanja u okviru projekta Art Body Art koji će biti realizovan 2021. god. u okviru programa grada Novog Sada – Evropske prestonice kulture.

24. maja 2019. u 19 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“, u sali na spratu, autorka će govoriti i prezentovati svoje video radove, kao i dokumentarni materijal o performansima.

27. maja 2019. u 20 časova, u Galeriji SULUV izvešće performans i biće otvorena izložba radova nastalih tokom njenog boravka.

Aleksandra Saška Gruden: „Podoba onkraj nje“ / „Slika izvan nje“: Tokom rezidencijalnog boravka U Novom Sadu, kroz kontakt sa lokalnim okruženjem, pažnju ću prvenstveno usmeriti na položaj moderne žene u društvenoj zajednici. Želela bih da se upoznam sa njenim istorijskim i socijalnim porijeklom, kroz koji bih ispitala poluge i mehanizme vrednosti i identiteta savremene žene, pribegavajući različitim pristupima istraživanja i dokumentovanja, snimanjem fotoaparatom i video kamerom. Konačni rezultat će, pored izložbe, biti i performans.

(Prema studiji „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“, koju je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji treba da pomogne shvatanju društvenog položaja žena, posebno u periodu života kada se odlučuju na materinstvo, mlađe generacije srpskih žena, imaju konzervativne, nacionalističke i patrijarhalne stavove slične generaciji starijih ljudi. Mladi podržavaju povratak žena šporetu, zalažući se za etnički čiste brakove i protive se feminizmu. Najekstremniji su za sterilizaciju siromašnih, zabranu abortusa i obrezivanje žena bez dece. Većina emancipovanih žena pripada srednjoj generaciji. Objavljeno u časopisu DELO, 6.4.2018)

BIOGRAFIJA

Aleksandra Saška Gruden (1970), nakon što je završila studije na Fakultetu za obrazovanje u Mariboru, diplomirala je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Od 2006. godine radi kao nezavisni kulturni radnik. Svoje radove predstavlja na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, radi u različitim oblastima umetnosti, kao što su skulptura, instalacija, video, fotografija i performans, te je aktivno uključena u pedagoški, kustoski rad i likovnu kritiku. Član je različitih umetničkih udruženja i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Ljubljane. Za svoje skulpture koristi različite materijale, od tradicionalnih do prirodnih, kao i pronađene objekte, uključujući ih u ambijentalne instalacije. Na taj način traži dijalog sa prostorom i često skulpturu oblikuje fotografijom, videom ili performansom. U svom multidisciplinarnom fokusu, ona koristi alternativne strategije kao mehanizme za rekonstrukciju kulturnih identiteta. Njeni radovi inspirisani su konceptom javnih i privatnih prostora i kolektivne društvene i kulturne istorije, bavi se temama, kao što su ljudsko telo i njegove granice, odnos između javnog i privatnog, intimnog sveta pojedinca, slika žene u savremenom društvu, kulturna baština.

http://aleksandrasaskagruden.blogspot.com/

U saradnji sa Društvom likovnih umetnika iz Ljubljane (DLUL) i Fondacijom 2021, SULUV je 1. maja ugostio umetnicu Aleksandru Sašku Gruden koja će u okviru Programa razmene i boravka SULUV (Artist-in-residence) programa boraviti u Novom Sadu mesec dana. Gostovanje je deo pripremnih dešavanja u okviru projekta Art Body Art koji će biti realizovan 2021. god. u okviru programa grada Novog Sada – Evropske prestonice kulture.

24. maja 2019. u 19 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“, u sali na spratu, autorka će govoriti i prezentovati svoje video radove, kao i dokumentarni materijal o performansima.

27. maja 2019. u 20 časova, u Galeriji SULUV izvešće performans i biće otvorena izložba radova nastalih tokom njenog boravka.

Aleksandra Saška Gruden: „Podoba onkraj nje“ / „Slika izvan nje“: Tokom rezidencijalnog boravka U Novom Sadu, kroz kontakt sa lokalnim okruženjem, pažnju ću prvenstveno usmeriti na položaj moderne žene u društvenoj zajednici. Želela bih da se upoznam sa njenim istorijskim i socijalnim porijeklom, kroz koji bih ispitala poluge i mehanizme vrednosti i identiteta savremene žene, pribegavajući različitim pristupima istraživanja i dokumentovanja, snimanjem fotoaparatom i video kamerom. Konačni rezultat će, pored izložbe, biti i performans.

(Prema studiji „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“, koju je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji treba da pomogne shvatanju društvenog položaja žena, posebno u periodu života kada se odlučuju na materinstvo, mlađe generacije srpskih žena, imaju konzervativne, nacionalističke i patrijarhalne stavove slične generaciji starijih ljudi. Mladi podržavaju povratak žena šporetu, zalažući se za etnički čiste brakove i protive se feminizmu. Najekstremniji su za sterilizaciju siromašnih, zabranu abortusa i obrezivanje žena bez dece. Većina emancipovanih žena pripada srednjoj generaciji. Objavljeno u časopisu DELO, 6.4.2018)

BIOGRAFIJA

Aleksandra Saška Gruden (1970), nakon što je završila studije na Fakultetu za obrazovanje u Mariboru, diplomirala je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Od 2006. godine radi kao nezavisni kulturni radnik. Svoje radove predstavlja na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, radi u različitim oblastima umetnosti, kao što su skulptura, instalacija, video, fotografija i performans, te je aktivno uključena u pedagoški, kustoski rad i likovnu kritiku. Član je različitih umetničkih udruženja i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Ljubljane. Za svoje skulpture koristi različite materijale, od tradicionalnih do prirodnih, kao i pronađene objekte, uključujući ih u ambijentalne instalacije. Na taj način traži dijalog sa prostorom i često skulpturu oblikuje fotografijom, videom ili performansom. U svom multidisciplinarnom fokusu, ona koristi alternativne strategije kao mehanizme za rekonstrukciju kulturnih identiteta. Njeni radovi inspirisani su konceptom javnih i privatnih prostora i kolektivne društvene i kulturne istorije, bavi se temama, kao što su ljudsko telo i njegove granice, odnos između javnog i privatnog, intimnog sveta pojedinca, slika žene u savremenom društvu, kulturna baština.

http://aleksandrasaskagruden.blogspot.com/

Predstava se bavi problemom birokratije sa kojim se svi svakodnevno susrećemo. Pre „vadjenja“ bilo kog papira, dozvole... mi se psihički pripremamo. Ovde će se svi prepoznati u nekoj od situacija koje su preneglašene, a samim tim i duhovite. Zapravo pacijent dolazi kod psihijatra kako bi saznao da li život nakon smrti postoji, to je njegov izgovor. Na kraju se razotkrivaju sve njegove laži, jer je on došao po poslednje uverenje da nije idiot.

U predstavi igraju dva mlada  glumca iz Slovenije i Srbije : Nebojša Rako i Janko Cekić.

11.05. subota

21:00
110 min
Beogradsko dramsko pozorište, Scena „Rade Marković”

„Moć deci” / “Power to the Children”

Academy of Theatre, Radio, Film and Television; University of Ljubljana
Ljubljana, Slovenia

Reditelj / Director: Luka Marcen
Glumci / Actors: Luka Bokšan, Žan Brelihhatunić,  Andraž Harauer, Martin Mlakar, Gal Oblak, Lana Bučevec, Lara Fortuna, Julija Klavžar, Gaja Filač, Lara Wolf
Dramaturgija / Dramaturgy: Tery Žeželj
Scenografija / Scenography: Nika Curk
Dizajn svetla / Light designer: Nastja Miheljak 
Kostimografija / Costume designer:Ana Janc
Muzičar / Musician: Martin Vogrin

Opis predstave : Performans Snaga deci sastoji se od kolaža dve predstave sa potpuno drugačijim društvenim, kulturnmi i političkim kontekstom, ali sa istim ciljem i sličnim uticajem na društvo njihovog vremena. Predstava Rodžera Vitrac Viktora ili Power to the Children (1928) može se protumačiti kao napad na etiku i malograđansko društvo. Druga predstava, predstava Dušana Jovanovića Viktora ili Dan mladosti(1988) može se shvatiti kao odbacivanje generacije u vreme raspada Jugoslavije, sa kritikom i ironijom prema sistemu. Predstava pokušava da obe predstave stavi u zajednički kontekst. Porodica ima rođendansku zabavu gde se svi odlično zabavljaju. S druge strane, počinjemo da primećujemo devijacije ljudi i njihovih odnosa, koji nisu sposobni za zajednički život. Povrh toga, predstava želi da kritikuje moderno društvo, nedostatak vrednosti, ovde i sada, u slovenačkom društvu 2019. godine, gde je glavni moto: Uživajte! Zabavi se! U predstavi imamo dva brata, Viktor, anarhista, koji donosi revoluciju i njegovog brata blizanca Zmaga, koji otkriva besmisao svog postojanja Viktorovim dolaskom. Predstava pokušava da sruši svet licemerja i nažalost jedini ishod je haos. Razotkrivaju se laži i ne dolazi spasenje za porodicu koja je spremna da ubije Smrt samo zato što ne želite da napustite žurku!

pROKLETI PUŠAČI reditelja Tina Grabnara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 4.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 20 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Više o predstavi:

PREKLETI KADILCI

Gledališki koncert

Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve; idejna zasnova Tin Grabnar in Brina Klampfer

REŽISER

Tin Grabnar

• AVTORJA SONGOV

  Jani Kovačič, Svetlana Makarovič

• AVTOR GLASBE

  Boštjan Gombač

• DRAMATURGINJI

  Brina Klampfer, Darja Dominkuš

• SCENOGRAF

  Dorian Šilec Petek

• KOSTUMOGRAFINJA

  Sara Smrajc Žnidarčič

• LEKTORICA

  Tatjana Stanič

• KOREOGRAFINJA

  Anja Mejač

• KOREPETITORICA

  Ana Erčulj

• OBLIKOVALCA LUČI

  Dorian Šilec Petek, Vlado Glavan

• AVTOR NOTNE TRANSKRIPCIJE

  Blaž Pucihar

IGRAJO

• Nina Valič Kadilka, Protikadilka, vokal, flavta

• Pia Zemljič Kadilka, Protikadilka, vokal, pianino

• Janez Škof Kadilec, Protikadilec, vokal, harmonika

• Aljaž Jovanović Kadilec, Protikadilec, vokal, kitara, pianino

Uprizoritev Prekleti kadilci je označena kot gledališki koncert, ker se na eni strani spogleduje s koncertno formo in na drugi ohranja tipično gledališke elemente. Glasba prehaja v gledališke prizore in obratno. Pri tem pa se razmišljanje o kajenju in kadilski problematiki nenehno prepleta z utrinki iz življenja in dela naše prve dame nikotina, Svetlane Makarovič.
Svetlana, ta iskrena in brezkompromisna lučenoska, s svojim delom vedno znova zadene v osrčje problemov sodobne družbe. Neizprosno razgalja dvoličnost, zahrbtnost, povzpetništvo in samoljubje. Njena beseda je kot nabrušen nož, oster in precizen tudi takrat, kadar govori o lepem, dobrem, nežnem in o ljubljenem. V kratki satirični knjižici Prekleti kadilci skozi genezo kadilskega rodu obračuna z nasprotniki kajenja. Z bridkim humorjem se prehodi skozi svetovno tobačno zgodovino in tako naslika hudomušen mozaik kadilske problematike. Začne prav ob stvarjenju sveta, se sprehodi mimo ambicioznega Krištofa Kolumba, ki je prinesel tobačno zlo v Evropo, nadaljuje z nikotinsko evforijo dvajsetega stoletja in se ustavi šele pri temnih, zastekljenih kadilnicah našega časa. Ob tem ji uspe z različnih zornih kotov osvetliti vse bolj perečo problematiko nestrpnosti. Nestrpnosti, ki je venomer usmerjena v kakšno družbeno skupino in se nad njo v končni fazi tudi manifestira.
Nestrpnost do kadilcev pa lahko v nekem trenutku postane metafora za vsakršno nestrpnost, ki se pojavlja v naši družbi. To je nestrpnost, ki zlahka dobi krila in preraste v sovraštvo. Pri tem ostaja odprto vprašanje, ali naj ta občutja v družbi zatiramo ali priznavamo. Negativna čustva so ravno tako del našega celostnega psihološkega sveta. Mogoče bi jih bilo veliko bolje prepoznati in izraziti kot pa zatirati? Svetlana Makarovič je v svojem prepričanju neizprosno jasna: »Kdor ne zna sovražiti, tudi ljubiti ne zna!« Kako naj se do tega kompleksnega vprašanja opredelimo sami?
Tin Grabnar

Visočka hronika reditelja Jerneja Lorencija rađena po romanu Ivana Tavčara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 3.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 19 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Više o predstavi:

VISOŠKA KRONIKA

Po romanu Ivana Tavčarja
Krstna uprizoritev priredbe
Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve

REŽISER

Jernej Lorenci

• DRAMATURG

  Matic Starina

• SCENOGRAF

  Branko Hojnik

• KOSTUMOGRAFINJA

  Belinda Radulović

• SKLADATELJ

  Branko Rožman

• OBLIKOVALEC LUČI

  Pascal Mérat

• KOREOGRAF

  Gregor Luštek

• LEKTORICA

  Tatjana Stanič

• ASISTENTA REŽISERJA

  Mirjana Medojević, August Braatz

IGRAJO

• Tamara Avguštin

• Nina Ivanišin

• Klemen Janežič

• Aljaž Jovanović

• Janez Škof

Zgodovinski roman, objavljen leta 1919 kot podlistek v Ljubljanskem zvonu in leta 1921 v prvi knjižni izdaji, velja kljub nedokončanosti (Tavčarja je prehitela smrt) za eno najboljših del v slovenski književnosti. Čeprav je dogajanje postavljeno v 17. stoletje, so bile zgodovinske teme – tridesetletna vojna, preganjanje čarovnic, preganjanje protestantov – po véliki vojni bralstvu blizu in vsako novo obdobje odkriva v pripovedi svoje probleme. Starinski slog kronike prinaša sočen, razgiban jezik, v katerem se pisateljeva domišljija in čustvo družita z močno ironijo in realističnim opazovanjem življenja, vsebinsko pa namenja Tavčar poleg boja proti klerikalizmu in družbeni zaostalosti veliko pozornosti domoljubju in ljubezni do zemlje: z izbiro kmečke snovi, opisovanjem lepote domačih krajev in jasnimi protinemškimi stališči. Kako aktualno nas nagovarja kronika davnih časov še stoletje pozneje – z gledališkega odra?

Smo Slovenci Izidorji ali Juriji? 
Izidor je nosil grehe očeta. Izidor je živel pravila okolja. Pridno je delal. Ko bi se moral upreti, je obmolčal, Izidor. Bal se je očeta in bal se je boga, Izidor. Ko je Izidor ljubil, je ljubil neodločno in molče. Ko bi moral Izidor zakričati, se je obrnil stran. Izidor je dopustil možnost, da je Agata čarovnica. Ker je pridno delal in ker se je bal. Izidor ni živel. 
Gledal je v tla, ko bi moral pogledati v oči. Gledal je v nebo, ko bi moral udariti na gobec. Izidor. Jurij je zakričal. Jurij je ljubil. Jurij je skočil.
Smo Slovenci Juriji ali Izidorji? 
So Slovenke Margarete ali Agate? 
Jernej Lorenci

Prokleti pušači (Prekleti kadilci)

Reditelj Tin Grabnar

Velika scena

Gostovanje

"Prokleti pušači", gostuje SND Ljubljana, 2. februara

Izvrsna predstava "Prokleti pušači" SNG Ljubljana gostovaće u Novosadskom pozorištu  2. februara od 19 sati. Tekst Svetlane Makarovič režirao je Tin Grabner i to kao pozorišni koncert. Slovenačka kritika kaže da je ovo jedna od onih predstava koja se ne sme propustiti, izuzetno duhovita, vrvi glumačkim bravurama. Glumačku četvorku predvodi nenadmašivi Alojz Škof. Svetlana Makarović najiskreniji je i najbeskompromisniji slovenački autor. U svom kratkom satiričkom pamfletu “Prokleti pušači” prikazuje genezu pušenja, kako one strastvene zagovarače pušenja tako i radikalne oponenate nikotina. Koristi vrlo zanimljiv humor da bi ispričala priču o duvanskoj industriji od početaka nastanka sveta, preko Kolumbovih putovanja i duvanskih tura do Evrope, do antinikotinske euforije u 20. veku. Netolerancija prema pušačima u ovoj predstavi predstavljena je kao metafora opšte netolerancije prisutne u modernom društvu…

Reditelj Tin Grabner diplomirao je pod mentorstvom Sebastijana Horvata a sarađivao je sa Tomijem Janežičem, Tomažom Pandurom I Jernejom Lorencijem.

Pušače/nepušače igraju:
Vokal, flauta: Nina Valič
Vokal, pijano: Pia Zemljič
Vokal, harmonika: Janez Škof
Vokal, gitara, pijano Aljaž

Karta za grupne posete je 200 dinara.
(Grupu čini najmanje pet gledalaca)
Pojedinačna cena karte je 500 dinara.