Punk pod komunističnim režimom

Andrej Košak — SlovenijaBugarskaSrbija — 2025 — 100’

Između 1977. i 1985. godine, srednjoškolci iz Ljubljane pokrenuli su revoluciju. U vreme Titove smrti, ovi tinejdžeri su sirovom kreativnošću prkosili jednoumlju Partije. Taj pokret — prvi ozbiljan udarac jugoslovenskom režimu — dostigao je vrhunac na festivalu Novi rok 1981, pre nego što je afera „Nazi punk“ izazvala državnu represiju. Većina bendova se raspala sa 18 godina zbog odlaska na služenje vojnog roka.

Reditelj Andrej Košak

Scenario Andrej Košak, Dušan Moravec

Producenti Zoran Dževerdanović, Stanislav Donchev, Goran Radovanović

Direktor fotografije Gregor Kitek

Montaža Maja Kokić

Zvuk Ekaterina Ivanova

Glavna animatorka Vessela Dantcheva

Animatorka i grafički dizajn Saša Nikič

Festivali 2025 DokuFest, MakeDox, Dokudoc, Zlatni Riton Festival, 2026 Sofija MFF, ZagrebDox

Jezik engleski hrvatski slovenački srpski

Titlovi engleski srpski

https://www.beldocs.rs/product/pank-pod-komunistickim-rezimom/

Ker ni vsaka Slovenka 'Slovenka' in vsako slovensko 'slovensko' ali vsako slovo 'slovo' in vsaka zemlja 'zemlja', kakor Slovenska plaža ni vedno in povsod 'slovenska plaža' in grad 'grad', zlahka pride do napačnega razumevanja, nesporazumov ali neustrezne per- in recepcije.

Vabljeni na predavanje oz. pogovor o najslabših jezikovnih prijateljih – lažnih prijateljih v južnoslovanskih jezikih. 

Izr. prof. dr. Đurđa Strsoglavec (1967) je zaposlena na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani, kjer predava južnoslovanske književnosti in prevajanje v slovenščino, med drugim se ukvarja s prevladujočimi literarnimi modeli v sodobnih južnoslovanskih nacionalnih književnostih, s prevajanjem iz južnoslovanskih jezikov in s slovenščino kot drugim/tujim jezikom. Kot prevodoslovka se poglobljeno ukvarja z interferencami pri prevajanju iz/v južnoslovanske jezike. Njen prevajalski opus je zajeten, zaslužna je za številne prevode uveljavljenih avtorjev in avtoric iz južnoslovanskega prostora. Leta 2019 je prejela nagrado srbskega centra PEN za izjemne zasluge pri prevajanju srbske književnosti in širjenju srbske kulture po svetu. V obdobju 2014–2020 je bila predsednica upravnega odbora Društva slovenskih književnih prevajalcev.

Med 17. in 19. aprilom 2026 bo Češki dom v Beogradu gostil prvi evropski literarni festival »Knjiga na (s)ceni«, ki ga organizirata mreža EUNIC Srbija in založba Blum.

Slovenijo bo ob podpori Veleposlaništva Republike Slovenije v Beogradu in Javna agencija za knjigo RS zastopala priznana pisateljica Mojca Kumerdej.

Vabljeni, da se nam pridružite v nedeljo, 19. aprila, ob 17. uri v Češkem domu, kjer bo Mojca Kumerdej nastopila v okviru festivalskega programa.

Od 17. do 19. aprila 2026. godine, Češki dom u Beogradu biće domaćin prvog evropskog književnog festivala „Knjiga na (s)ceni“, u organizaciji mreže EUNIC Srbija i Blum izdavaštvo.

Sloveniju će, uz podršku Ambasade Republike Slovenije u Beogradu i Javne agencije za knjigu Republike Slovenije, predstavljati priznata književnica Mojca Kumerdej.

Pozivamo vas da nam se pridružite u nedelju, 19. aprila, u 17 časova u Češkom domu, gde će Mojca Kumerdej nastupiti u okviru festivalskog programa.

Več informacij o festivalu najdete na spodnji povezavi/ Više informacija o festivalu možete pronaći na sledećem linku:

https://eunicsrbija.rs/.../knjiga-na-sceni-prvi-evropski.../

Na fotografiji: pisateljica Mojca Kumerdej/ foto: Jože Suhadolnik

Spoštovani.

Prisrčno vabljeni na promocijo nove številke znanstvenega časopisa Slovenika, ki bo v četrtek 12. marca 2026, ob 19. uri, v prostorih Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine na Terazijah 3/IX.

Sloveniko bodo predstavili prof. dr Anna Bodrova, prof. dr. Maja Đukanović in Boštjan Božič.

Pozivamo vas na obeležavanje slovenačkog kulturnog praznika Prešernovog dana u sredu, 11.2.2026. godine sa početkom u 18 časova u prostorijama Društva Sava (Terazije 3). Ovom prilikom biće priređeno otvaranje izložbe "Introspekcija" Radmile Jeremić Ćurčin.

Dobro došli!

Veleposlaništvo Republike Slovenije v Beogradu vas ob Prešernovem dnevu – slovenskem dnevu kulture vabi na poseben glasbeni večer.

Na velikem odru Opere in teatra Madlenianum bo 4. februarja ob 19:30 nastopila Nina Strnad Jazz Band - Med slovensko popevko in jazzom.

Koncert sta podprla Triglav osiguranje Srbija in Zepter.

Vstopnice so naprodaj:

• Muzej Zepter (Knez Mihailova 42)

• Opera in teater Madlenianum (Glavna 32, Zemun)

• Splet: https://tickets.operatheatremadlenianum.com/sr

Ambasada Republike Slovenije u Beogradu povodom Prešernovog dana, Dana slovenačke kulture, poziva vas na koncert Nina Strnad Jazz Banda - Izmedju slovenačke popevke i džeza.

Koncert će se održati 4. februara u 19:30 časova na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Beogradu, uz podršku Triglav osiguranja i kompanije Zepter.

Ulaznice su dostupne na:

• Muzej Zepter (Knez Mihailova 42)

• Opera i teatar Madlenianum (Glavna 32, Zemun)

• Online: https://tickets.operatheatremadlenianum.com/sr

Dirljiva i inspirativna priča zasnovana na istinitim događajima i bestseler romanu o životu Bronje Žakelj koji je prati je kroz različite životne faze. Kao dete, Bronja uživa u istraživanju sveta sa mlađim bratom Rokom i utehu pronalazi u baki Dadi. Njeno bezbrižno detinjstvo prekida smrt majke, koja je preminula od raka. U kasnim tinejdžerskim godinama suočava se sa istom teškom bolešću kada joj je dijagnostikovan Hočkinov limfom. Film prikazuje Bronjin put odrastanja tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i njenu ličnu transformaciju, nudeći gledaocima nadu i inspiraciju.

V soboto, 31. januarja, ob 19. uri, bo v Veliki dvorani Dvorane MTS v okviru Beograjskega filmskega festivala potekala srbska premiera slovenskega filma Belo se pere na devetdeset, najnovejšega dela režiserja Marka Naberšnika.

Film si je v Sloveniji ogledalo že več kot 90.000 gledalcev!

Ponovna projekcija sledi v nedeljo, 1. februarja, ob 14 uri v dvorani Kulturnega centra Beograd.

Srpska premijera slovenačkog filma u Beogradu!

U subotu, 31. januara u 19.00 časova, u Velikoj sali Hale MTS, u okviru Beogradskog filmskog festivala, biće održana srpska premijera slovenačkog filma Belo se pere na devedeset, najnovijeg ostvarenja reditelja Marka Naberšnika.

Film je u Sloveniji pogledalo više od 90.000 gledalaca.

Ponovna projekcija održaće se u nedelju, 1. februara u 14.00 časova v dvorani Kulturnog centra Beograd.

Legende slovenačkog alpinizma Marija i Andrej Štremfelj u Beogradu – predstavljanje knjige „Zagrljaj na vrhu sveta“

Kolarac, Mala sala, utorak 16. decembar 2025. od 18:30.

Dobro došli!

SVETOVNI SLOVENSKI KONGRES

vljudno vabi na strokovno konferenco

MOSTOVI ZNANJA – SLOVENSKE KNJIŽNICE DOMA IN

PO SVETU V SODOBNI INFORMACIJSKI DRUŽBI

ki bo potekala

v četrtek, 10. decembra 2025

v Prešernovi dvorani SAZU, Novi trg 4, v Ljubljani

s pričetkom ob 10. uri

Častni pokrovitelj

Predsednik Slovenske akademije znanosti in umetnosti, akad. dr. Peter Štih

Osrednje programske točke

Med ohranjanjem in izginjanjem – slovensko knjižnično gradivo po svetu

Povezovanje slovenskih knjižnic doma in po svetu in uporaba sodobnih informacijskih tehnologij v ta namen

Vloga NUK pri ohranjanju in dostopnosti knjižničnih gradiv Slovencev po svetu.

Stanje in izzivi slovenskih knjižnic po svetu: primeri iz prakse

Razprava, zaključki in priporočila

 Kotizacije ni. Za več informacij o programu in prijavo na konferenco obiščite

SPLETNO STRAN DOGODKA

Za dodatne informacije smo vam na voljo na  info@slokongres.com ali

na telefonu +386 1 24 28 550

Soorganizator

Narodna in univerzitetna knjižnica

Konferenco omogoča 

Moć edukacije za izazove u životu žena 40+

Perimenopauza i menopauza
put promena i novih spoznaja

Pozivamo Vas na predavanje: „Moć edukacije za izazove u životu žena 40+ Perimenopauza i menopauza - put promena i novih spoznaja“ koje će održati dr Vesna Pirec, članica Društva Sava, u sredu, 10. decembra, sa početkom u 18.30h u prostorijama Društva Sava.

Perimenopauza koja završava menopauzom je jedna od reproduktivnih faza u životu žena tokom koje hormonske oscilacije koje ponekad traju i deset godina, mogu dovesti do višestrukih psiholoških i fizičkih simptoma. Kako se receptori za polne hormone nalaze u mnogobrojnim tkivima i organima, hormonske promene dovode do nerpavilnosti u termoregulaciji, negativno utiču na kardiovaskularni sistem, skeletno koštani sistem i psihičko zdravlje. Iako se većina nelagodnosti može definisati kao regularna ili “normalna“ poneki od novonastalih tegoba mogu negativno uticati na svaobuhvatno psihofizičko zdravlje. Prvenstveno tokom perimenopauze a nekad i tokom menopauze žene mogu osetiti kako pogoršanje već predhodno postojećih psihičkih problema tako i pojavu novih i potrebno ih je rešavati individualnim pristupom. Trenutno se tokom ovog perioda koriste različite metode lečenja psihičkih problema, a za najbolje rezultate se predlaže saradnja psihologa i/ili psihijatra sa ginekologom.

Vesna Pirec M.D. PhD.

Dr. Pirec je psihijatar koji se prvenstveno bavi mentalnim zdravljem žena, dakle užestručna oblast joj je takozvana reproduktivna psihijatrija. U praksi je preko 30 godina kako u Čikagu (SAD) tako i u Beogradu. Vanredni je profesor je na dva Čikaška Medicinska Univerziteta, objavila je vise članaka i poglavlja u udžbenicima iz oblasti mentalnog zdravlja žena, i izlagala na mnogim internacionalnim skupovima.

U TIHOJ DOLINI (dok.)
Reditelj i montažer: Vladimir Šojat

Dizajner zvuka: Dino Dolničar
Zemlja: Srbija
Godina: 2024.
Trajanje: 20’
Jezik: srpski
Uloge: Cveta Vučković, Vladimir Vučković 
Produkcija: Vladimir Šojat (frakcija), Saša Verbič (Društvo Slovenaca Sava)

SINOPSIS

Upoznajte Cvetu koja je kao mala devojčica sa talasom kolonista iz Slovenije doneta vozom u Vojvodinu u koritu za mešenje hleba. U selu Gudurica, na obroncima vršačkog brega, njena porodica, zajedno sa mnogim drugim naseljenicima, započela je novi život u predelu koji će na neobičan način obeležiti njenu sudbinu. 

O REDITELJU

Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror u okviru koje se, u periodu od tri decenije, predstavio sa svojim filmovima i video radovima na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu među kojima su PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), ICA (San Francisco), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Kulturni centar Beograda i drugi. Video rad “Chromo-zones” ovenčan je nagradom “Sphynx” na festivalu “Video Medeja “u Novom Sadu 2002. Njegovi video radovi nalaze se u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, kao i u MSUB – Beograd a retrospektive njegovih radova su prikazane u Muzeju jugoslovenske kinoteke, SKC-u (Beograd) i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015, u okviru koje je producirao više dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Za filmove svoje producentske kuće dobio je više nagrada, nagradu publike na filmskom festivalu Slobedna Zona 2021, a 2022 nagradu za najbolju montažu filma “Duga Resa” na Martovskom festivalu u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje. Šojat je autor knjige ”Dugo i netremice – pogled na likove u dokumentarnom filmu” u izdanju DKSG (2019). Jedan je od osnivača i predsednik udruženja autora eksperimentalnog filma i videa ”Kinetik kolektiv” (2019).

OPIS

U TIHOJ DOLINI (dok.)
Reditelj: Vladimir Šojat
Zemlja: Srbija
Godina: 2024.
Trajanje: 20’
Jezik: srpski
Uloge: Cveta Vučković, Vladimir Vučković 
Produkcija: Vladimir Šojat (frakcija), Saša Verbič (Društvo Slovenaca Sava)
SINOPSIS

Upoznajte Cvetu koja je kao mala devojčica sa talasom kolonista iz Slovenije doneta vozom u Vojvodinu u koritu za mešenje hleba. U selu Gudurica, na obroncima vršačkog brega, njena porodica, zajedno sa mnogim drugim naseljenicima, započela je novi život u predelu koji će na neobičan način obeležiti njenu sudbinu. 

O REDITELJU:

Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror u okviru koje se, u periodu od tri decenije, predstavio sa svojim filmovima i video radovima na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu među kojima su PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), ICA (San Francisco), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Kulturni centar Beograda i drugi. Video rad “Chromo-zones” ovenčan je nagradom “Sphynx” na festivalu “Video Medeja “u Novom Sadu 2002. Njegovi video radovi nalaze se u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, kao i u MSUB – Beograd a retrospektive njegovih radova su prikazane u Muzeju jugoslovenske kinoteke, SKC-u (Beograd) i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015, u okviru koje je producirao više dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Za filmove svoje producentske kuće dobio je više nagrada, nagradu publike na filmskom festivalu Slobedna Zona 2021, a 2022 nagradu za najbolju montažu filma “Duga Resa” na Martovskom festivalu u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje. Šojat je autor knjige ”Dugo i netremice – pogled na likove u dokumentarnom filmu” u izdanju DKSG (2019). Jedan je od osnivača i predsednik udruženja autora eksperimentalnog filma i videa ”Kinetik kolektiv” (2019).

Na predavanju bomo prisluhnili izbranim odlomkom iz slovenske literature, skozi katere se razkriva delovanje moškosti v našem kulturnem prostoru. Na začetku bomo orisali temelje feminističnega branja literature ter predstavili ključne koncepte, ki jih uporabljajo študije moškosti. Zatem bomo s pomočjo primerov iz del Ivana Cankarja spregovorili o različnih oblikah “neustreznih” moških likov, oziroma tistih, ki se odmikajo od dominantnih in hegemonih idealov moškosti. Posebej pa bomo osvetlili tudi načine, na katere je bila skozi zgodovino slovenske literature in literarne vede kot “neustrezna” označena prav Cankarjeva lastna moškost. Predavanje je namenjeno vsem ljubiteljicam in ljubiteljem slovenske literature ter vsem, ki jih zanima vidik spola v literaturi.

Darko Ilin (1996) je rojen v Smederevu, Srbija. Leta 2020 je diplomiral na Oddelku za srbsko književnost z južnoslovanskimi književnostmi Filološke fakultete Univerze v Beogradu. Vzporedno s študijem na prvi stopnji je fakultativno obiskoval predmete na Lektoratu za slovenistiko na isti fakulteti. Leta 2021 je magistriral na študijskem programu Kulture v dialogu na Filološki fakulteti z magistrsko nalogo o Louisu Adamiču pod mentorstvom prof. dr. Maje Đukanović. Nato je zaključil še magistrski študij s področja slovenske književnosti na Univerzi v Novi Gorici. Od leta 2022 je doktorski študent na Univerzi v Novi Gorici, kjer deluje tudi kot mladi raziskovalec. V svojem raziskovalnem delu se osredinja na študije spolov in zlasti kritične študije moških in moškosti v kontekstu literarne vede. Slovensko in južnoslovanske literature preučuje z vidika spola, medkulturnih stikov, priseljenske pisave in ideologije.

Obveščamo vas, da bo 3. decembra 2025 od 00:00 do 24:00 CET na spletni strani Baze slovenskih filmov (https://bsf.si/sl/dogodki/ta-veseli-dan-kulture-25/) za cel svet dostopen brezplačen ogled celovečernega filma Ne čakaj na maj (tudi z angleškimi podnapisi).

- povezava na obvestilo SFC https://www.film-center.si/.../spletna-projekcija-filma.../

- povezava na opis filma v angleškem jeziku https://bsf.si/en/movie/ne-cakaj-na-maj/

Dugometražni igrani film „Fantasy“ slovenačke rediteljke i scenaristkinje Kukle premijerno će biti prikazan u Srbiji 23. novembra u 21:15 u MTS dvorani, u okviru selekcije „Hrabri Balkan“ 31. Festivala autorskog filma (FAF). Radnja filma prati Mihrije, Sinu i Jasnu, tri drugarice iz Slovenije, koje odbijaju konzervativne norme svog društva. Njihov život se menja kada upoznaju Fantasy, transrodnu ženu koja im pomaže da preispitaju rod, sopstvene želje i identitet. Glumački ansambl filma “Fantasy” osvojio je Srce Sarajeva za najbolju glumicu na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu.

Rediteljka Kukla je o nastanku i ideji filma rekla: „Prva ideja mi se javila pre desetak godina, dok sam režirala jedan muzički spot u kom su protagonistkinje bile „tomboy“ devojke u sivim trenerkama, koje voze motore i treniraju zajedno. Taj prizor „zaboravljenih“, u širokoj odeći, s repovima nisko vezanim uz liniju kose, devojaka koje su nekako ostale zatočenice svoje porodice i sredine zato što se ne uklapaju u krute obrasce ženstvenosti u patrijarhalnom Balkanu – urezala mi se u glavu i pokrenula lavinu sećanja i vizija: od virdžina, koje su veliki i složeni deo balkanske istorije, pa do nasleđa turbo-folk kulture danas.

Kukla je dodala: „Što sam bila bliže završetku stvaranja filma, sve sam jasnije shvatala da je ta priča, na mnogo načina, odraz mog sopstvenog iskustva odrastanja i života na Balkanu. Ono što sam želela da istražim jeste „Kako je biti žena?“  danas i ovde. U filmu sam htela da žena pokuša da pogleda samu sebe, ako je moguće, sopstvenim očima, ali i da pokažem rodnu alhemiju, raznolikost, tenziju, nasilje i kontradikcije koje oblikuju ne samo ovaj region, već društva svuda u svetu.“

Glavne uloge u filmu tumače Sarah Al Saleh, Alina Juhart, Mina Milovanović, i Mia Skrbinac. U snimanju filma učestvovali su Lazar Bogdanović (kamera), Lukas Miheljak (montaža), Julij Zornik (zvuk), Relja Ćupić (muzika), Maja Šavc (dizajn produkcije), Damir Raković (šminka) kao i producenti Lija Pogačnik, Barbara Daljavec, i Vlado Bulajić.

Kukla, rođena 1991. u Brežicama u Sloveniji, filmska je rediteljka i muzičarka. Godine 2014. završila je filmsku akademiju u Ljubljani (filmska i TV režija). Njen poslednji kratki film „Sestre“ osvojio je Gran pri na Međunarodnom festivalu u Klermon Feranu 2021, kao i Prix du Public na festivalu Premiers Plans u Anžeu. „Fantasy“ je njen prvi dugometražni film, a premijerno je prikazan na prestižnom filmskom festivalu u Lokarnu.

Film „Fantasy“ je nastao uz podršku Slovenačkog filmskog centra, Agencije za film Severne Makedonije, i Media Creative Europe, a koproducenti su Krug Film, RTV Slovenija, i Gliser. Dolazak ekipe filma na 31. FAF omogućila je Ambasada Republike Slovenije u Beogradu.