Vrh
>>DOBAR DAN ZA POSAO<< MARTINA TURKA U SELEKCIJI >>FOKUS EVROPA<< 47. FESTA
Feb
24
to Feb 26

>>DOBAR DAN ZA POSAO<< MARTINA TURKA U SELEKCIJI >>FOKUS EVROPA<< 47. FESTA

PROJEKCIJE

24FEB

Vreme: 16:00
Cena: 300 RSD
Muzej jugoslovenske kinoteke

25FEB

Vreme: 17:00
Cena: 400 RSD
Dvorana Kulturnog centra

26FEB

Vreme: 22:00
Cena: 300 RSD
Centar za kulturu ‘Vlada Divljan’

Armin je već dugo nezaposlen i očajnički mu je potreban posao. Njegova žena Jasmina je trudna, a sin Edin ima problema sa ponašanjem u školi.

Država:Bosna i Hercegovina, Turska, Slovenija / , 2018

Program:Fokus Evropa

Trajanje:75’

Režija:Martin Turk

Scenario:Martin Turk

Uloge:Aleksandar Seksan, Maja Zećo, Senad Alihodžić, Ermin Sijamija, Mladen Nelević, Muhamed Hadžović, Adijan Kulovac

Festivali:2018 Sarajevo, Pusan, Monpelje, Istanbul, Zagreb / Sarajevo Film Festival, Busan International film Festival, CINEMED – Interna

Filmografija:2018 Dobar dan za posao / Good Day’s Work
2012 Nahrani me z besedami / Feed Me With Your Words

Fotografija:Radislav Jovanov - Gonzo

Montaža:Jurij Moškon

Muzika:August Adrian Braatz

Producenti:Jovan Marjanović, Amra Bakšić Čamo, Mirsad Purivatra, Ida Weiss, Enes Erbay

Produkcija:Obala Art Centar, Turkish Radio & Televison (TRT), Bela Film, Teferruat Film

-1408978264.jpg

Martin Turk je rođen 1978. godine u Trstu. Diplomirao je filmsku režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju AGRFT u Ljubljani, 2004. godine. Režirao je nekoliko kratkih filmova koji su prikazani širom sveta i osvojili su više nagrada.

Godine 2009. izabran je za učešće u 18. Cinéfondation rezidenciji u Kanu, a 2012. snimio je svoj prvi dugometražni film, Nahrani me z besedami.

View Event →
&gt;&gt;POSLEDICE&lt;&lt; DARKA ŠTANTEA U GLAVNOJ TAKMIČARSKOJ SELEKCIJI 47. FESTA
Feb
28
to Mar 2

>>POSLEDICE<< DARKA ŠTANTEA U GLAVNOJ TAKMIČARSKOJ SELEKCIJI 47. FESTA

PROJEKCIJE

28FEB

Vreme: 17:00
Cena: 400 RSD
KOMBANK DVORANA, sala 1

01MAR

Vreme: 10:00
Cena: 250 RSD
KOMBANK DVORANA, sala 1

02MAR

Vreme: 14:30
Cena: 300 RSD
Jugoslovenska kinoteka, sala Makavejev

Nakon što je upućen u poravni dom, osamnaestogodišnji Andrej mora da se izbori za svoje mesto u grupi osuđenika dok postaje blizak sa Željkom, svojim neformalnim liderom, boreći se da zadrži svoju potiskivanu tajnu samo za sebe.

Država:

Slovenija, Austrija / 2018

Program:

Glavni takmičarski program

Trajanje:

93’

Režija:

Darko Štante

Scenario:

Darko Štante

Uloge:

Matej Zemljič, Timon Šturbej, Gašper Markun, Lovro Zafred, Lea Cok, Rosana Hribar, Blaž Setnikar, Dejan Spasić

Filmografija:

2018 Posledice / Consequences

 Fotografija:

Rok Kajzer Nagode

 Montaža:

Sara Gjergek

 Producent:

Jerca Jerič, Andraž Jerič

 Produkcija:

Temporama

Festivali:

 2018 Atina, Miškolc, Portorož / Athens International Film Festival, Miskolc International Film Festival, Slovenian Film Festival, TIFF, BFI London Film Festival

 Nagrade:

2018 Miskolc International Film Festival - Adolph Zukor Prize, ICAA (Darko Štante), Slovenian Film Festival - Audience Award, SFCA Award

-484733480.jpg

Darko Štante, jedan od “glasova” mlađe generacije reditelja i scenarista, diplomirao je na Fakultetu za socijalni rad, a zvanje mastera filmske režije ostvario je na Akademiji za pozorište, radio, film i TV. Radio je na brojnim komercijalnim projektiuma kao pomoćnik reditelja in a brojnim audio-vizuelnim projektima kao reditelj i scenarista. Trenutno je nastavnik u Centru za adolescente.

Posledice su neuobičajena priča smeštena u miljeu koji će biti poznat većini gledalaca, ali sa obrtom koji otvara pitanje muškosti, kako je ona shvaćena i kako se menja u određenim okolnostima na svež i originalan način.

Vladan Petković, Cineuropa

View Event →
&gt;&gt;SVAKA DOBRA PRIČA JE LJUBAVNA PRIČA&lt;&lt; RAJKA GRLIĆA I MATJAŽA IVANIŠINA NA 47. FESTU
Feb
28
7:30 PM19:30

>>SVAKA DOBRA PRIČA JE LJUBAVNA PRIČA<< RAJKA GRLIĆA I MATJAŽA IVANIŠINA NA 47. FESTU

  • Jugoslovenska kinoteka, sala Makavejev (map)
  • Google Calendar ICS

PROJEKCIJE

28FEB

Vreme: 19:30
Cena: 350 RSD
Jugoslovenska kinoteka, sala Makavejev

Film o pozorišnoj predstavi i četiri poznata lica koja učestvuju u njenom stvaranju: piscu i reditelju Dušanu Jovanoviću, glumici Mileni Zupančič i glumcima Radku Poliču i Borisu Kavaci. Film dokumentuje četvoromesečni proces stvaranja predstave, od prve probe do premijere, dok se eliminiše privatni život umetnika i priča univerzalna priča o odnosu između istinitog i izmišljenog, između lične i javne percepcije umetnosti.

-19220595.jpg

Država:

Slovenija, Hrvatska / 2017

Program:

Specijalne projekcije

Trajanje:

71’

Režija:

Rajko Grlić, Matjaž Ivanišin

Scenario:

Rajko Grlić, Matjaž Ivanišin

Uloge:

Dušan Jovanović, Milena Zupančič, Boris Cavazza, Radko Polič

Filmografija (selected):

R. Grlić
2017 Vsaka dobra zgodba je ljubezenska zgodba zgodba / Every Good Story Is a Love Story / Svaka dobra priča je ljubavna priča (documenary)
2016 Ustav Republike Hrvatske / The Constitution
2010 Neka ostane među nama / Just Between Us
2006 Karaula 
2001 Novo, novo vrijeme (Documentary) 
2000 Josephine 
1991 Čaruga 
1989 Đavolji raj / That Summer of White Roses
1985 Za srecu je potrebno troje 
1984 U raljama zivota 
1981 Samo jednom se ljubi 
1978 Bravo maestro 
1974 Kud puklo da puklo 
M. Ivanišin
2017 Playing Men (documentary)
2017 Vsaka dobra zgodba je ljubezenska zgodba / Every Good Story Is a Love Story / Svaka dobra priča je ljubavna priča (documenary)
2013 Karpopotnik / Karpotrotter (documentary)

Fotografija:

Marko Brdar, Marko Cafnik, Rajko Grlić, Matjaž Ivanišin, Matjaž Mrak, Lev Predan Kowardski, Darko Šinko

Montaža:

Matic Drakulić

Muzika:

Drago Ivanuša

Producent:

Rajko Grlić, Danijel Hočevar

Produkcija:

Np7 d.o.o., Vertigo

Rajko Grlić (Zagreb, 1947), režiju igranog filma magistrirao 1971. na FAMU u Pragu. Njegovi filmovi igrani su na redovnom bioskopskom repertoaru na svih pet kontinenata, prikazivani su u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan, te dobili mnoštvo međunarodnih nagrada. 

Kao scenarista radio je, između ostalog, na televizijskoj seriji Grlom u jagode. Napisao je, režirao i producirao interaktivnu filmsku školu How to Make Your Movie; An Interactive Film School, koja je 1998. u Njujorku proglašena za najbolju svetsku multimediju. 

Dobitnik je Nagrade grada Zagreba, Godisnje nagrade „Vladimir Nazor“, Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno delo, Nagrade grada Denvera za doprinos svetskom filmu, Nagrade Jugoslovenske kinoteke za doprinos evropskom filmu, počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici. 

Matjaž Ivanšin (rođen 1981. u Sloveniji), školovao se na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Nakon diplomiranja 2007. godine, radio je kao slobodni umetnik. Njegov studentski film Quick View (2005) osvojio je nekoliko nagrada. Ivanšin je osvojio nagradu France Brenk za svoj debitantski dugometražni dokumentartni film Karpopotnik. Njegov drugi dugometražni dokumentarni film Playing Men prikazan je u selekciji Međunarodnog filmskog festivala Entrevues u Belforu, Francuska, gde je osvojio nagradu Cine + Distribution Support.

View Event →
&gt;&gt;ZAJEDNO&lt;&lt; MARKA ŠANTIĆA U SELEKCIJI &gt;&gt;FOKUS EVROPA&lt;&lt; 47. FESTA
Mar
1
to Mar 3

>>ZAJEDNO<< MARKA ŠANTIĆA U SELEKCIJI >>FOKUS EVROPA<< 47. FESTA

PROJEKCIJE

01 MART

Vreme: 17:00
Cena: 400 RSD
Dvorana Kulturnog centra

02 MART

Vreme: 19:30
Cena: 300 RSD
Centar za kulturu ‘Vlada Divljan’

03 MART

Vreme: 17:00
Cena: 300 RSD
Cinegrand - Capitol Park Rakovica, sala 1

Luka živi sa svojim dugogodišnjim partnerom Matejem i njegovom ćerkom Miom. Njihovoj porodičnoj sreći iznenada dolazi kraj zbog Matejeve tragične smrti. Luka se suočava sa teškim zadatkom koji je Matej dugo odlagao. Mora da saopšti istinu Miinim babi i dedi, jer oni smatraju da je jedino logično da oni preuzmu brigu o svojoj unuci. Mia i Luka žele da ostanu da žive zajedno, kao porodica, ali umesto da tuguju oni moraju da se suprotstave besu i društvenim predrasudama babe i dede.

-164396423.jpg

Država: Slovenija 2018

Program: Fokus Evropa

Trajanje: 86'

Režija: Marko Šantić

Scenario: Irena Svetek

Uloge: Primoz Bezjak, Nadja Debeljak, Jernej Šugman, Silva Čušin, Ivo Ban, Olga Kacjan

Filmografija: 2018 Skupaj / Together / Zajedno 2013 Seduce me / Zapelji me

Fotografija: Marko Kočevar

Montaža: Tomislav Pavlic

Muzika: Davor Herceg

Producent: Jani Virk

Produkcija: RTV Slovenija

Marko Šantić rođen je 1983. godine. Studirao je filmsku i TV režiju na Akademiji za film u Ljubljani - AGRFT. Njegovi kratki filmovi Srečno pot Nedim, Luknja i Blue Peter prikazani su na mnogim filmskim festivalima i osvojili su nagrade kao što je Student Visionary Award na Filmskom festivalu Trajbeka i Srce Sarajeva na Filmskom festivalu u Sarajevu. Osvojio je nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji evropski kratki film, za ostvarenje Srečno pot Nedim.

Njevog prvi dugometražni film Zapelji me doneo mu je nagradu za najboljeg slovenačkog reditelja. Film je bio slovenački kandidat za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji Filma na stranom jeziku 2015. godine i osvojio je Posebnu pohvalu na 29. Filmskom festivalu u Varšavi. 

Skupaj je njegov drugi dugometražni film.

View Event →
&gt;&gt;IZBRISANA&lt;&lt; MIHE MAZZINIJA I DUŠANA JOKSIMOVIĆA NA 47. FESTU
Mar
1
to Mar 2

>>IZBRISANA<< MIHE MAZZINIJA I DUŠANA JOKSIMOVIĆA NA 47. FESTU

PROJEKCIJE

01 MART

Vreme: 20:00
Cena: 400 RSD
Dom omladine

02 MART

Vreme: 12:30
Cena: 350 RSD
Dom omladine

02 MART

Vreme: 20:30
Cena: 400 RSD
Cineplexx BIG Beograd, sala 3

Posle porođaja, Ana, samohrana majka, saznaje da nije u kompjuterskom sistemu, da ni ona, ni njeno novorođenče, formalno ne postoje. Ovo je priča o tome šta se dogodilo sa Slovencima rođenim na pogrešnom kraju rasturene države, kojima su devedesetih godina poništene lične karte. Šta se dešava ako ste izbačeni iz sistema? Mogu vas deportovati, komšije vam mogu zauzeti stan, ostajete bez posla, doktora, čak i deteta ... Anini mahniti pokušaji da nađe rešenje pretvara se u napetu priču, koja detaljno istražuje anomalije slovenačkog društvenog sistema.

Država: Slovenija, Hrvatska, Srbija / , 2018

Program: Srpski film

Trajanje: 85’

Režija: Miha Mazzini, Dušan Joksimović (ko-reditelj)

Scenario: Miha Mazzini

Uloge: Judita Franković, Sebastian Cavazza, Izudin Bajrović

Festivali: 2018 Portorož, Talin / Festival of Slovenian Film, Tallinn Film Festival

Filmografija: 2018 Izbrisana / Erased

Fotografija: Dušan Joksimović

Montaža: Dragan von Petrović

Muzika: Jure Ferina, Pavle Miholjević, Vladimir Godar

Producent: Ira Cecić, Frenk Celarc, Ankica Jurić Tilić, Biljana Prvanović, Christoph Thoke, Diego Zanco

Produkcija: Delirium, Gustav Film, Kinorama, Pakt Media

Nagrade: 2018 Festival of Slovenian Film

-2125548330.jpg

Miha Mazzini (1961, Jesenice) je pisac i kompjuterski stručnjak, dobitnik brojnih nagrada, scenarista, predavač i reditelj nekoliko kratkih filmova. Završio je postdiplomske studije scenarija na Univerzitetu Šefild u Engleskoj. Redovni je član Evropske filmske akademije.

Izbrisana je odlično napisana priča koja ide u dobrom pravcu i mnogo dobija ulogom koju ostvaruje Frankovićeva, koja je potpuno posvećena, ali i fino nijansira na pravim mestima.

Vladan Petković, Cineuropa

View Event →
Study in Slovenia u Beogradu na sajmu obrazovanja Edufair
Mar
8
to Mar 9

Study in Slovenia u Beogradu na sajmu obrazovanja Edufair

Zvanična prezentacija inicijative pokrenute od strane Ministarstva za izobraževanje, znanost in šport Study in Slovenia kao i mogućnosti studiranja u Sloveniji biće predstavljena u Beogradu u okviru sajma obrazovanja Edufair koji će se održati u BelExpo centru od 8-9 marta tekuće godine.


Više o samom događaju možete pogledati na sledećem linku.

View Event →

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA MOJE DELO.COM U BEOGRADU
Feb
14
10:00 AM10:00

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA MOJE DELO.COM U BEOGRADU

Sajam zapošljavanja MojeDelo.com Srbija

Beograd: 14. 2. 2019,  10 – 17 sati

Hotel Zira, Ruzveltova 35 11000 Beograd

ULAZ SLOBODAN

Najveći slovenački portal zapošljavanja MojeDelo.com organizuje sajmove zapošljavanja u Sloveniji i BiH, a ove godine se, po prvi put, seli u Beograd.

SajamzapSlovenci.png

Predstavljanjem više od 20 slovenačkih firmi kojimasu potrebni radnici različitih zanimanja i stepena kvalifikacije, 14. februara 2019, od 9 do 17 satiu Zira Centru, održaće se sajam zapošljavanja MojeDelo.com.

U ponudi će se naći poslovi za sledeća zanimanja:

  • stručnjaci u području elektronike,

  • injeciranja plastike i izrade alata i tehnologije održavanja,

  • IT stručnjaka,

  • konobara, šankera, kuvara,

  • recepcionera,

  • prodavaca,

  • poštara,

  • vozača,

  • bravara,

  • građevinskih radnika,

  • grafičara,

  • pekara i drugih.

Oni koji žele da rade u Sloveniji, na sajmu će biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju svoju radnu biografiju (CV). Na dodatnim štandovima, posetioci će moći da dobiju sve informacije o radnim dozvolama za Sloveniju.

Slovenački poslodavci najavljuju da bi ove bi godine mogli zaposliti oko 5 hiljada novih radnika. Prema najavama vladine kancelarije za makroekonomske analize (UMAR), slovenački BDP bi u 2019. godini trebalo da poraste za 3,7 posto.

Neka Sajam zapošljavanja MojeDelo.com bude prekretnica u vašoj karijeri. Ako ste nezaposleni ili ste nezadovoljni aktuelnim poslom i želite nešto da promenite u svojoj karijeri, veliki Sajam zapošljavanja u Beogradu je mesto na kojem treba da budete.

Nema izgovora. Ukoliko zaista želite nešto da promenite u svom životu, ne propustite ovaj sajam.

Namestite podsetnik, 14. februar može biti prekretnica u vašoj karijeri!

 

Više informacija o poslodavcima na: www.sajamzaposljavanja.com.

View Event →
Zoran Predin i Lačni Franc sa gošćom Anjom Rupel na Kolarcu
Feb
12
8:00 PM20:00

Zoran Predin i Lačni Franc sa gošćom Anjom Rupel na Kolarcu

  • Kolarčeva Zadužbina, Velika sala (map)
  • Google Calendar ICS

Zoran Predin, kojeg srpska publika obožava, redovno rasprodaje svoje beogradske koncerte, a takav će sasvim sigurno biti i predstojeći nastup gde dolazi u pratnji podmlađenog Lačnog Franza: Luke Čadeža (bubanj), Aneja Kočevara (bass), Tineta Časa (gitara) i Boštjana Artičeka (klavijature), sa specialnom gošćom Anjom Rupel.

Lačni Franz

Lačni Franz

Akustični koncert pod nazivom "Akustični poljubac" održaće se u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine u utorak 12. februara 2019. godine.

View Event →
PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU
Feb
4
8:00 PM20:00

PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

pROKLETI PUŠAČI reditelja Tina Grabnara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 4.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 20 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

PREKLETI_KADILCI_PeterUhan_06 (1).jpg

Više o predstavi:

PREKLETI KADILCI

Gledališki koncert

Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve; idejna zasnova Tin Grabnar in Brina Klampfer

REŽISER

Tin Grabnar

  • AVTORJA SONGOV

    Jani Kovačič, Svetlana Makarovič

  • AVTOR GLASBE

    Boštjan Gombač

  • DRAMATURGINJI

    Brina Klampfer, Darja Dominkuš

  • SCENOGRAF

    Dorian Šilec Petek

  • KOSTUMOGRAFINJA

    Sara Smrajc Žnidarčič

  • LEKTORICA

    Tatjana Stanič

  • KOREOGRAFINJA

    Anja Mejač

  • KOREPETITORICA

    Ana Erčulj

  • OBLIKOVALCA LUČI

    Dorian Šilec Petek, Vlado Glavan

  • AVTOR NOTNE TRANSKRIPCIJE

    Blaž Pucihar

IGRAJO

Uprizoritev Prekleti kadilci je označena kot gledališki koncert, ker se na eni strani spogleduje s koncertno formo in na drugi ohranja tipično gledališke elemente. Glasba prehaja v gledališke prizore in obratno. Pri tem pa se razmišljanje o kajenju in kadilski problematiki nenehno prepleta z utrinki iz življenja in dela naše prve dame nikotina, Svetlane Makarovič.
Svetlana, ta iskrena in brezkompromisna lučenoska, s svojim delom vedno znova zadene v osrčje problemov sodobne družbe. Neizprosno razgalja dvoličnost, zahrbtnost, povzpetništvo in samoljubje. Njena beseda je kot nabrušen nož, oster in precizen tudi takrat, kadar govori o lepem, dobrem, nežnem in o ljubljenem. V kratki satirični knjižici Prekleti kadilci skozi genezo kadilskega rodu obračuna z nasprotniki kajenja. Z bridkim humorjem se prehodi skozi svetovno tobačno zgodovino in tako naslika hudomušen mozaik kadilske problematike. Začne prav ob stvarjenju sveta, se sprehodi mimo ambicioznega Krištofa Kolumba, ki je prinesel tobačno zlo v Evropo, nadaljuje z nikotinsko evforijo dvajsetega stoletja in se ustavi šele pri temnih, zastekljenih kadilnicah našega časa. Ob tem ji uspe z različnih zornih kotov osvetliti vse bolj perečo problematiko nestrpnosti. Nestrpnosti, ki je venomer usmerjena v kakšno družbeno skupino in se nad njo v končni fazi tudi manifestira.
Nestrpnost do kadilcev pa lahko v nekem trenutku postane metafora za vsakršno nestrpnost, ki se pojavlja v naši družbi. To je nestrpnost, ki zlahka dobi krila in preraste v sovraštvo. Pri tem ostaja odprto vprašanje, ali naj ta občutja v družbi zatiramo ali priznavamo. Negativna čustva so ravno tako del našega celostnega psihološkega sveta. Mogoče bi jih bilo veliko bolje prepoznati in izraziti kot pa zatirati? Svetlana Makarovič je v svojem prepričanju neizprosno jasna: »Kdor ne zna sovražiti, tudi ljubiti ne zna!« Kako naj se do tega kompleksnega vprašanja opredelimo sami?
Tin Grabnar

View Event →
VISOŠKA KRONIKA JERNEJA LORENCIJA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU
Feb
3
7:00 PM19:00

VISOŠKA KRONIKA JERNEJA LORENCIJA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

Visočka hronika reditelja Jerneja Lorencija rađena po romanu Ivana Tavčara u produkciji SNG Ljubljana, biće prikazana 3.2.2018. u Jugoslovenaskom dramskom pozorištu sa početkom u 19 časova.

Predstava je titlovana na srpski jezik.

Foto: Peter Uhan

Foto: Peter Uhan

Više o predstavi:

VISOŠKA KRONIKA

Po romanu Ivana Tavčarja
Krstna uprizoritev priredbe
Avtorji priredbe so ustvarjalci uprizoritve

REŽISER

Jernej Lorenci

  • DRAMATURG

    Matic Starina

  • SCENOGRAF

    Branko Hojnik

  • KOSTUMOGRAFINJA

    Belinda Radulović

  • SKLADATELJ

    Branko Rožman

  • OBLIKOVALEC LUČI

    Pascal Mérat

  • KOREOGRAF

    Gregor Luštek

  • LEKTORICA

    Tatjana Stanič

  • ASISTENTA REŽISERJA

    Mirjana Medojević, August Braatz

IGRAJO

Zgodovinski roman, objavljen leta 1919 kot podlistek v Ljubljanskem zvonu in leta 1921 v prvi knjižni izdaji, velja kljub nedokončanosti (Tavčarja je prehitela smrt) za eno najboljših del v slovenski književnosti. Čeprav je dogajanje postavljeno v 17. stoletje, so bile zgodovinske teme – tridesetletna vojna, preganjanje čarovnic, preganjanje protestantov – po véliki vojni bralstvu blizu in vsako novo obdobje odkriva v pripovedi svoje probleme. Starinski slog kronike prinaša sočen, razgiban jezik, v katerem se pisateljeva domišljija in čustvo družita z močno ironijo in realističnim opazovanjem življenja, vsebinsko pa namenja Tavčar poleg boja proti klerikalizmu in družbeni zaostalosti veliko pozornosti domoljubju in ljubezni do zemlje: z izbiro kmečke snovi, opisovanjem lepote domačih krajev in jasnimi protinemškimi stališči. Kako aktualno nas nagovarja kronika davnih časov še stoletje pozneje – z gledališkega odra?

Smo Slovenci Izidorji ali Juriji? 
Izidor je nosil grehe očeta. Izidor je živel pravila okolja. Pridno je delal. Ko bi se moral upreti, je obmolčal, Izidor. Bal se je očeta in bal se je boga, Izidor. Ko je Izidor ljubil, je ljubil neodločno in molče. Ko bi moral Izidor zakričati, se je obrnil stran. Izidor je dopustil možnost, da je Agata čarovnica. Ker je pridno delal in ker se je bal. Izidor ni živel. 
Gledal je v tla, ko bi moral pogledati v oči. Gledal je v nebo, ko bi moral udariti na gobec. Izidor. Jurij je zakričal. Jurij je ljubil. Jurij je skočil.
Smo Slovenci Juriji ali Izidorji? 
So Slovenke Margarete ali Agate? 

Jernej Lorenci

View Event →
PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U NOVOSADSKOM POZORIŠTU
Feb
2
7:00 PM19:00

PREKLETI KADILCI TINA GRABNARA U NOVOSADSKOM POZORIŠTU

Prokleti pušači (Prekleti kadilci)

Reditelj Tin Grabnar

Velika scena

Gostovanje




"Prokleti pušači", gostuje SND Ljubljana, 2. februara

Izvrsna predstava "Prokleti pušači" SNG Ljubljana gostovaće u Novosadskom pozorištu  2. februara od 19 sati. Tekst Svetlane Makarovič režirao je Tin Grabner i to kao pozorišni koncert. Slovenačka kritika kaže da je ovo jedna od onih predstava koja se ne sme propustiti, izuzetno duhovita, vrvi glumačkim bravurama. Glumačku četvorku predvodi nenadmašivi Alojz Škof. Svetlana Makarović najiskreniji je i najbeskompromisniji slovenački autor. U svom kratkom satiričkom pamfletu “Prokleti pušači” prikazuje genezu pušenja, kako one strastvene zagovarače pušenja tako i radikalne oponenate nikotina. Koristi vrlo zanimljiv humor da bi ispričala priču o duvanskoj industriji od početaka nastanka sveta, preko Kolumbovih putovanja i duvanskih tura do Evrope, do antinikotinske euforije u 20. veku. Netolerancija prema pušačima u ovoj predstavi predstavljena je kao metafora opšte netolerancije prisutne u modernom društvu…

Reditelj Tin Grabner diplomirao je pod mentorstvom Sebastijana Horvata a sarađivao je sa Tomijem Janežičem, Tomažom Pandurom I Jernejom Lorencijem.

 

Pušače/nepušače igraju:
Vokal, flauta: Nina Valič
Vokal, pijano: Pia Zemljič
Vokal, harmonika: Janez Škof
Vokal, gitara, pijano Aljaž

prekleti_kadilci_arhiv_hirescpeteruhan_032_0.jpg

Karta za grupne posete je 200 dinara.
(Grupu čini najmanje pet gledalaca)
Pojedinačna cena karte je 500 dinara.

View Event →
Poslovni forum Srbija - Slovenija 2019
Jan
28
11:00 AM11:00

Poslovni forum Srbija - Slovenija 2019

POSLOVNI FORUM SRBIJA-SLOVENIJA 2019

28. januar 2019, Beograd, Palata Srbija

Privredna komora Srbije u saradnji sa Gospodarskom zbornicom Slovenije, uz podršku Evropske mreže preduzetništva (Enterprise Europe Network – EEN), organizuje Poslovni forum Srbija-Slovenija koji će se održati u Beogradu, u ponedelјak 28. januara 2019. godine, sa početkom u 12:00 časova. 

Forum se održava u sklopu posete privredne delegacije iz Slovenije, koju predvodi Nј.E. Borut Pahor, predsednik R. Slovenije.

Nakon uvodnih reči predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža i predsednika Gospodarske zbornice Slovenije Boštjana Gorjupa, prisutnima će se obratiti njihove ekselencije predsednik R. Srbije Aleksandar Vučić i predsednik R. Slovenije Borut Pahor.

U plenarnom delu foruma, održaće se panel diskusija na temu digitalizacije ekonomije i države, dok će se tokom trajanja poslovnog foruma održati i dva okrugla stola na temu turizma i zaštite životne sredine.

U završnom delu foruma, održaće se B2B susreti privrednika po unapred definisanom rasporedu u skladu sa iskaznim interesovanjem i terminima zakazanim preko platforme Evropske mreže preduzetništva (European Enterprise Network – EEN).

Prijave se vrše isklјučivo putem ove platforme, preko koje se takođe zakazuju B2B sastanci. Molimo Vas da svoje učešće potvrdite najkasnije do četvrtka, 24. januara 2019. godine.

Za sve dodatne informacije stojimo vam na raspolaganju.

Kontakt osoba je Marko Mandić, samostalni savetnik u Centru za regionalnu saradnju i komorski investicioni forum (KIF)

tel: 011 3304 479,

mob: 066 875 1259,

Email:marko.mandic@pks.rs

NACRT PROGRAMA

POSLOVNI FORUM SRBIJA-SLOVENIJA

28. januar 2019. godine, Palata Srbije


11:00 – 12:00  Registarcija učesnika 12:00 – 12:30 Pozdravni govori

  • Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

  • Boštjan Gorup, predsednik Gospodarske zbornice Slovenije 

  • Nj.E. Borut Pahor, predsednik R. Slovenije 

  • Nj.E. Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije

12:30 - 12:45

Kratka prezentacija ekonomske situacije i trendova u Srbiji i Sloveniji

  • Andrej Lasič, pomoćnik direktora za korporativno i investiciono bankarstvo i direktor za poslovanje sa ključnim klijentima u NLB banci

12:45 – 13:00

Panel diskusija na temu „Digitalizacija ekonomije i države“

Uvodne reči:

  • Mihailo Vesović, PKS

  • Igor Zorko, GZS

Panelisti:

  • Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju

  • Igor Zorko, potpredsednik GZS, predsednik UO „Digitalna koalicija“

  • Branko Greganović, predsednik izvršnog odbora NLB Banke Beograd

  • Alenka Pahor Žvanut, Slovenačka turistička organizacija (STO), vođa sektora za suštinski digitalni marketing

  • Aleš Jenčić, Intereksport d.o.o, direktor (digitalna rešenja u agro-sektoru)

Moderator: Mihailo Vesović, PKS

13:45 – 14:00Kafe pauza14:00 – 17:00 B2B po rasporeduU vreme održavanja B2B sastanaka, paralelno će se održati sledeći stručni skupovi:14:00 – 15:30

Aktuelni trendovi u razvoju turističke ponude – primer “GLAMPING”

  • Maja Dimnik (World of Glamping, STO)

14:00 – 15:30    Okrugli sto: Cirkularna ekonomija

  • SRIP “Krožno gospodarstvo” (Strateško Razvojno Inovacijsko Parterstvo) - TBC

  • Zero Waste Slovenia (Nove evropske obaveze i cilјevi zbrinjavanja otpada) – TBC

  • Zajednica opština Slovenije (za javne ustanove sa manje otpada) – TBC


View Event →
PREDAVANJE DR MARKA SIMONOVIĆA IZ UNIVERZE V NOVI GORICI
Dec
13
6:30 PM18:30

PREDAVANJE DR MARKA SIMONOVIĆA IZ UNIVERZE V NOVI GORICI

Prijazno vabljeni na predavanje dr Marka Simonovića iz Univerze v Novi Gorici, ki bo četrtek, 13. 12. ob 18.30, v prostorih Društva Sava, z naslovom Zakaj je dobro znati oba naša jezika. Predavatelj bo predstavil svoje razmišljanje o tem, zakaj sta jezika relevantna drug za drugega in predstavil možnosti študija na Univerzi v Novi Gorici.

View Event →
Dani slovenačkog filma 2018
Dec
11
to Dec 14

Dani slovenačkog filma 2018

  • Jugoslovenska kinoteka (map)
  • Google Calendar ICS
DSF_Cover-FB-2018.jpg

PROGRAM FESTIVALA PREUZMITE OVDE

DOM KULTURE STUDENTSKI GRAD

 

06. 12. 2018. četvrtak

 

20:       Tribuna: Veseli otpor (Tribuna: Veseli upor, 2018, 50 min) r. Janez Burger

 

07. 12. 2018. petak

 

20:       Sine legibus po putevima 1976 (Sine legibus po poteh 1976, 2018, 70 min) r.        Milena Olip

 

08. 12. 2018. subota

 

20:       Musca Domestica (2017, 11 min) r. Aron Horvat (Aron Horvath)

            Jaz (Vrzel, 2018, 25 min) r. Ana Trebše

            Kandidat 235 (Candidate 235, 2017, 7 min) r. Rok Mlinar

            Cipelarnica (Čevljarna, 2017, 15 min) r. Anton Martin Emeršič

            Poslednji dan Rudolfa Ničea (Poslednji dan Rudolfa Nietscheja, 2018, 26 min) r.   Blaž Kutin

 

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA - UZUN MIRKOVA 1

 

11. 12. 2018. utorak

 

17:30:  Retrospektiva:Karol Grosman (1905-1906, 4 min)

            Na svojoj zemlji (Na svoji zemlji, 1948, 110 min) r. France Štiglic

 

19:30   Otvaranje izložbe: Snimatelj Ivan Belec

 

21:       Svečano otvaranje festivala

            Cankar (2018, 93 min) r. Amir Muratović

 

12. 12. 2018. sreda

 

13:       Okrugli sto: Književnost i film: Velikani nacionalne literature na filmu i u TV        drami

 

18:       Dečak I baba (2018, 15 min) r. Rudi Uran

            Odrastanje (2017, 80 min)  r. Siniša Gačić & Dominik Mencej

 

20:       Nedeljno jutro (2018, 15 min) r. Martin Turk

            Pođi sa mnom(2016, 83 min) r. Igor Šterk

 

13. 12. 2018. četvrtak

 

18:       Fundamenti (2018, 22 min)

            Govori glasnije (2018, 51 min) r. Alma Lapajne

 

20:       Versopolis (2018, 4 min) r Jan Cvitkovič

            Rudar (2016, 102 min) r. Hana Slak

 

14. 12. 2018. petak

 

13:       Tribina: Od filmskog scenarija do filmskog dela

 

18:       Nenad (2017, 6 min) r. Tom Gomizelj

            Koliko se voliš? (2017, 82 min) r. Nina Blažin

 

20:       Tunel (2017, 15 min)

            Buđenje(2017, 82 min) r. Peter Bratuša

 

NIŠ - KULTURNI CENTAR NIŠ

 

11. 12. 2018. utorak

 

19:       Tunel (2017, 15 min)

            Rudar (2016, 102 min) r. Hana Slak

 

12. 12. 2018. Sreda

 

19:       Versopolis (2018, 4 min) r Jan Cvitkovič

            Cankar (2018, 93 min) r. Amir Muratović

 

13. 12. 2018. četvrtak

 

19:       Nedeljno jutro (2018, 15 min) r. Martin Turk

            Pođi sa mnom(2016, 83 min) r. Igor Šterk

 

14. 12. 2018. petak

 

19:       Rođen da umre (2018, 15min) r. Matjaž Žbontar

            Buđenje (2017, 82 min) r. Peter Bratuša

 

Pančevo - Dvorana Apolo

 

14. 12. 2018. petak

 

19:       Versopolis (2018, 4 min) r. Jan Cvitkovič

            Buđenja (Prebujanja, 2017, 82 min) r. Peter Bratuša

 

16. 12. 2018. nedelja

 

20:       Rođen da umre (2018, 13min)  r. Matjaž Žbontar

            Rudar (2016, 102 min) r. Hana Slak (Hanna Slak)

 

17. 12. 2018. ponedeljak

 

20:       Tunel (2017, 15 min) r. Gregor Andolšek

            Pođi sa mnom (Pojdi z mano, 2016, 83 min) r. Igor Šterk

 

18. 12. 2018. utorak

 

20:       Nedeljno jutro (Nedeljsko jutro, 2018, 15 min) r. Martin Turk

            Koliko se voliš? (Koliko se ljubiš?, 2017, 82 min) r. Nina Blažin

 

NOVI SAD - KULTURNI CENTAR NOVI SAD

 

12. 12. 2018. sreda

 

19:       Versopolis (2018, 4 min) r. Jan Cvitkovič

            Cankar (2018, 93 min) r. Amir Muratović

 

13. 12. 2018. četvrtak

 

19:       Nedeljno jutro (Nedeljsko jutro, 2018, 15 min) r. Martin Turk

            Pođi sa mnom (Pojdi z mano, 2016, 83 min) r. Igor Šterk

 

14. 12. 2018. petak

 

19:       Tunel (2017, 15 min) r. Gregor Andolšek

            Rudar (2016, 102 min) r. Hana Slak (Hanna Slak)

           

15. 12. 2018. subota

 

19:       Rođen da umre (2018, 13min)  r. Matjaž Žbontar

            Buđenja (Prebujanja, 2017, 82 min) r. Peter Bratuša

 

VRŠAC - KULTURNI CENTAR VRŠAC

 

11. 12. 2018. utorak

 

19:       Nedeljno jutro (Nedeljsko jutro, 2018, 15 min) r. Martin Turk

            Pođi sa mnom (Pojdi z mano, 2016, 83 min) r. Igor Šterk

 

12. 12. 2018. sreda

 

19:       Versopolis (2018, 4 min) r. Jan Cvitkovič

            Cankar (2018, 93 min) r. Amir Muratović

 

13. 12. 2018. četvrtak

 

19:       Rođen da umre (2018, 13min)  r. Matjaž Žbontar

            Buđenja (Prebujanja, 2017, 82 min) r. Peter Bratuša

View Event →
Koncert mariborske grupe NEA u URMUSU
Dec
8
10:00 PM22:00

Koncert mariborske grupe NEA u URMUSU

NEA JE POEZIJA I MUZIKA

Šta ima (pored Davorina Jenka) u muzici vrednog iz Slovenije? Nekad je bio Buldožer, bili su (i još rade) Laibach, Lačni Franz i Pankrti. Sada je pristupom i muzikom nepogrešiv band NEA. 

Nea je empatična i poetična. Peva na slovenačkom jeziku, a i uglazbila je pesme savremenih pesnika iz južnoslovenskih država na jezicima, u kojima pišu. Muzički je jednostavna, ali udarna. Članovi su dugogodišnji rock muzičari U godini, koja dolazi, izlazi CD grupe Nea sa naslovom OVAKVI KAO MI. 
Proverite energiju grupe NEA, 8. decembra u Urmusu.

47463294_2173159422906251_5979424637375741952_n.jpg
View Event →
KONFERENCA »CANKAR I(N) MI«
Dec
8
to Dec 9

KONFERENCA »CANKAR I(N) MI«

Lektorat za slovenski jezik vas prijazno vabi na otvoritev Mednarodne študentske konference »Cankar i(n) mi«, v soboto 8. decembra 2018 ob 10. uri, v učilnici 35 v prvem nadstropju Filološke fakultete v Beogradu, Studentski trg 3.

Филолошки факултет(2).png

 

Konference se udeležuje 30 študentov iz petih držav, predstavili pa bodo svoje poglede na Cankarjevo ustvarjanje.

 

V imenu Lektorata,

Maja Đukanović

Cankar_i(n)_mi-program-1.jpg
Cankar_i(n)_mi-program-2.jpg
Cankar_i(n)_mi-program-3.jpg
View Event →
DSF+ u DKSG
Dec
6
to Dec 8

DSF+ u DKSG

  • Dom kulture Studentski grad (map)
  • Google Calendar ICS

06. 12. 2018. četvrtak

 

20:       Tribuna: Veseli otpor (Tribuna: Veseli upor, 2018, 50 min) r. Janez Burger

 

07. 12. 2018. petak

 

20:       Sine legibus po putevima 1976 (Sine legibus po poteh 1976, 2018, 70 min) r.        Milena Olip

 

08. 12. 2018. subota

 

20:       Musca Domestica (2017, 11 min) r. Aron Horvat (Aron Horvath)

            Jaz (Vrzel, 2018, 25 min) r. Ana Trebše

            Kandidat 235 (Candidate 235, 2017, 7 min) r. Rok Mlinar

            Cipelarnica (Čevljarna, 2017, 15 min) r. Anton Martin Emeršič

            Poslednji dan Rudolfa Ničea (Poslednji dan Rudolfa Nietscheja, 2018, 26 min) r.   Blaž Kutin

View Event →
Predavanje »Kadar pišem dramo, je oder pred mojimi očmi.« Univerzalnost in aktualnost Cankarjeve dramatike v Društvu Sava
Nov
28
6:30 PM18:30

Predavanje »Kadar pišem dramo, je oder pred mojimi očmi.« Univerzalnost in aktualnost Cankarjeve dramatike v Društvu Sava

V sredo, 28. novembra 2018 ob 18.30, vabljeni na predavanje prof. dr. Mateje Pezdirc Bartol

s Filozofske fakultete v Ljubljani. Naslov predavanja je »Kadar pišem dramo, je oder pred mojimi očmi.«.Predavateljica bo govorila o univerzalnosti in aktualnosti Cankarjeve dramatike.

STU Ivan Cankar_Mateja2-1.jpg

Dr. Mateja Pezdirc Bartol je izredna profesorica za slovensko književnost na Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, kjer predava zgodovino slovenske dramatike in gledališča, sodobno slovensko dramatiko, teorijo drame ter mladinsko književnost. Je avtorica monografijNajdeni pomeni: empirične raziskave recepcije literarnega dela (2010) in Navzkrižja svetov: študije o slovenski dramatiki (2016) ter urednica zbornikov Slovenski jezik, literatura, kultura in mediji (2008), Telo v slovenskem jeziku, literaturi in kulturi (2009) in Slovenska dramatika (2012). Objavila je številne razprave v domačih in tujih znanstvenih revijah in je (so)avtorica učbenikov za učenje slovenščine kot drugega/tujega jezika, gimnazijskih učbenikov za pouk književnosti ter priročnikov za maturo. Njena raziskovalna  težišča so slovenska dramatika in gledališče, teorija drame, primerjalni in medkulturni stiki, vloga sprejemnika v literarni in gledališki komunikaciji, medmedijski pristopi k literaturi. Bila je gostujoča profesorica na Filozofski fakulteti v Zagrebu, vabljena predavanja pa je imela na številnih tujih univerzah. Piše tudi študije za gledališke liste, spremne besede, večkrat je bila v žiriji za Grumovo nagrado. Od 2006 do 2010 je bila članica Predmetne komisije za slovenščino za nacionalno preverjanje znanja. 

View Event →
Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Beogradu
Nov
25
8:00 PM20:00

Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Beogradu

  • Studentski kulturni centar, Velika sala (map)
  • Google Calendar ICS

Ljoba Jenče - autor projekta, glas i gong, Svetlana Spajić – glas, Jure Goručan – klavir, Boris Kovač – sax, klavir, koproducent, Jasna Hribernik - video, Gradivo - Marko Terseglav, Glasbenonarodopisni inštitut ZRC SAZU, Ljubljana

28874-most-kao-kamen.jpg

Slovenija je osnovana na poziciji najzapadnije zemlje Slovena na spoju četiri velika prirodna sistema i na raskršću četiri puteva kulture. Na sopstvenim granicama institucionalne kulture i na etničkim granicama, a naročito na njenom jugoistoku u najstarijim slojevima kulturne baštine živi poslednja generacija koja je sačuvala sve do danas najdrevnije pesme i rituale.  Uz belokranjske, tj. slovenske, sačuvale se i uskočke, znači pesme prebega iz Srbije, Dalmacije i drugih krajeva, koji su se naselili u 15./16.-tom veku u Belu Krajinu kada su bežali pred Turcima.

Povodom Evropske godine kulturne baštine 2018 Slovenija je poduprla inicijativu da se umetničkim projektom MOST KAkOr KAMEN KOST predstavi deo najvrednije baštine Slovenije na savremeni muzički i multimedijalni način u jednoj od zemalja odakle su ljudi nekad prebegli i time izrazi poštovanje i brigu za zajedničku duhovnu kulturu. Pogotovo u kontekstu razumevanja današnjih migracija naroda i identiteta.

Svaka etnička muzika je svet za sebe i u isto vreme ona je najuniverzalnija, jer izvire iz čovekove duhovne kulture koja je zajednička za sve. U moderno doba, kada društvene okolnosti nisu nimalo naklonjene negovanju kulturne baštine, savremeno oživljavanje tradicije je naš jedini autentičan put ka toj duhovnoj univerzalnosti. Ovaj projekat je primer upravo takvog susreta tradicionalnog i savremenog, kao i etničkog, klasičnog i jazz muzičkog jezika, prevazilazeći sve standardizovane kategorijalne granice i predrasude.

Zadovoljstvo je uzeti učešće u projektu koji je, pre svega, baziran na prijateljstvu i duhovnoj bliskosti...

Boris Kovač, kompozitor, instrumentalista i muzički producent

Projekat se realizuje pod Pokroviteljstvom Ministarstva kulture Repulike Slovenije.


View Event →
Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Pančevu
Nov
22
8:00 PM20:00

Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Pančevu

  • Kulturni centar Pančeva, Scena (map)
  • Google Calendar ICS

Ljoba Jenče - autor projekta, glas i gong, Svetlana Spajić – glas, Jure Goručan – klavir, Boris Kovač – sax, klavir, koproducent, Jasna Hribernik - video, Gradivo - Marko Terseglav, Glasbenonarodopisni inštitut ZRC SAZU, Ljubljana

28874-most-kao-kamen.jpg

Slovenija je osnovana na poziciji najzapadnije zemlje Slovena na spoju četiri velika prirodna sistema i na raskršću četiri puteva kulture. Na sopstvenim granicama institucionalne kulture i na etničkim granicama, a naročito na njenom jugoistoku u najstarijim slojevima kulturne baštine živi poslednja generacija koja je sačuvala sve do danas najdrevnije pesme i rituale.  Uz belokranjske, tj. slovenske, sačuvale se i uskočke, znači pesme prebega iz Srbije, Dalmacije i drugih krajeva, koji su se naselili u 15./16.-tom veku u Belu Krajinu kada su bežali pred Turcima.

Povodom Evropske godine kulturne baštine 2018 Slovenija je poduprla inicijativu da se umetničkim projektom MOST KAkOr KAMEN KOST predstavi deo najvrednije baštine Slovenije na savremeni muzički i multimedijalni način u jednoj od zemalja odakle su ljudi nekad prebegli i time izrazi poštovanje i brigu za zajedničku duhovnu kulturu. Pogotovo u kontekstu razumevanja današnjih migracija naroda i identiteta.

Svaka etnička muzika je svet za sebe i u isto vreme ona je najuniverzalnija, jer izvire iz čovekove duhovne kulture koja je zajednička za sve. U moderno doba, kada društvene okolnosti nisu nimalo naklonjene negovanju kulturne baštine, savremeno oživljavanje tradicije je naš jedini autentičan put ka toj duhovnoj univerzalnosti. Ovaj projekat je primer upravo takvog susreta tradicionalnog i savremenog, kao i etničkog, klasičnog i jazz muzičkog jezika, prevazilazeći sve standardizovane kategorijalne granice i predrasude.

Zadovoljstvo je uzeti učešće u projektu koji je, pre svega, baziran na prijateljstvu i duhovnoj bliskosti...

Boris Kovač, kompozitor, instrumentalista i muzički producent

Projekat se realizuje pod Pokroviteljstvom Ministarstva kulture Repulike Slovenije.

View Event →
Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Subotici
Nov
21
6:00 PM18:00

Koncert MOST KAkOr KAMEN KOST v Subotici

Ljoba Jenče - autor projekta, glas i gong, Svetlana Spajić – glas, Jure Goručan – klavir, Boris Kovač – sax, klavir, koproducent, Jasna Hribernik - video, Gradivo - Marko Terseglav, Glasbenonarodopisni inštitut ZRC SAZU, Ljubljana

28874-most-kao-kamen.jpg

Slovenija je osnovana na poziciji najzapadnije zemlje Slovena na spoju četiri velika prirodna sistema i na raskršću četiri puteva kulture. Na sopstvenim granicama institucionalne kulture i na etničkim granicama, a naročito na njenom jugoistoku u najstarijim slojevima kulturne baštine živi poslednja generacija koja je sačuvala sve do danas najdrevnije pesme i rituale.  Uz belokranjske, tj. slovenske, sačuvale se i uskočke, znači pesme prebega iz Srbije, Dalmacije i drugih krajeva, koji su se naselili u 15./16.-tom veku u Belu Krajinu kada su bežali pred Turcima.

Povodom Evropske godine kulturne baštine 2018 Slovenija je poduprla inicijativu da se umetničkim projektom MOST KAkOr KAMEN KOST predstavi deo najvrednije baštine Slovenije na savremeni muzički i multimedijalni način u jednoj od zemalja odakle su ljudi nekad prebegli i time izrazi poštovanje i brigu za zajedničku duhovnu kulturu. Pogotovo u kontekstu razumevanja današnjih migracija naroda i identiteta.

Svaka etnička muzika je svet za sebe i u isto vreme ona je najuniverzalnija, jer izvire iz čovekove duhovne kulture koja je zajednička za sve. U moderno doba, kada društvene okolnosti nisu nimalo naklonjene negovanju kulturne baštine, savremeno oživljavanje tradicije je naš jedini autentičan put ka toj duhovnoj univerzalnosti. Ovaj projekat je primer upravo takvog susreta tradicionalnog i savremenog, kao i etničkog, klasičnog i jazz muzičkog jezika, prevazilazeći sve standardizovane kategorijalne granice i predrasude.

Zadovoljstvo je uzeti učešće u projektu koji je, pre svega, baziran na prijateljstvu i duhovnoj bliskosti...

Boris Kovač, kompozitor, instrumentalista i muzički producent

Projekat se realizuje pod Pokroviteljstvom Ministarstva kulture Repulike Slovenije.

View Event →
IME LIKA U DOKUMENTARNOM FILMU:  JA SAM JANEZ JANŠA
Nov
13
7:00 PM19:00

IME LIKA U DOKUMENTARNOM FILMU: JA SAM JANEZ JANŠA

  • Dom Kulture Studentski grad, Mala sala (map)
  • Google Calendar ICS

IME LIKA U DOKUMENTARNOM FILMU:

JA SAM JANEZ JANŠA

r: Janez Janša, Janez Janša i Janez Janša

Slovenija, 2012, 

 

Predavač: Vladimir Šojat, autor i producent

 

Da bi Golem postao živ, kažu upućeni, bilo je neophodno napraviti ga od zemlje i vode i hodati u krug oko njega, pritom izgovarajući svih 7 tajnih imena boga. Drugi kažu da je na njegovo čelo trebalo ispisati reč „Emet”, što na hebrejskom znači Istina. Da biste ga ubili, opet, morali ste da izbrišete prvo slovo, „E”, dobivši pri tom reč „Met”, što na hebrejskom znači Smrt. U svim ovim varijantama, ime je bilo od presudne simboličke važnosti za rađanje, postojanje i umiranje jednog živog bića.

 

U eksperimentalom filmu Slavka Vorkapića, „9413“ je holivudski statista, čovek sveden na broj. Brojeve kao identifikaciju osoba koristile su i SS jedinice u koncentracionom logoru „Aušvic“, gde su brojevi tetovirani logorašima na podlaktici, kodirani po „Holerit“ sistemu, osmišljenom u američkoj kompaniji „IBM“. Šefovi ove kompanije znali su da se njihov sistem koristi za identifikaciju logoraša u Aušvicu.

 

Kako se desilo da čuveni nacistički pozdrav „Hajl Hitler” ne glasi „Hajl Šiklgruber” i zašto Siksto Rodrigez nije imao šansu da postane poznati pevač?

 

Koliko je ime lika uopšte važno na filmu i u popularnoj kulturi, i kako se to ispoljava u dokumentarnim filmovima, saznaćemo kroz veliki broj primera i inserata, sa posebnim fokusom na slovenački film „Ja sam Janez Janša” reditelja Janeza Janše, Janeza Janše i Janeza Janše.


View Event →