SINOPSIS

Upoznajte Cvetu koja je kao mala devojčica sa talasom kolonista iz Slovenije doneta vozom u Vojvodinu u koritu za mešenje hleba. U selu Gudurica, na obroncima vršačkog brega, njena porodica, zajedno sa mnogim drugim naseljenicima, započela je novi život u predelu koji će na neobičan način obeležiti njenu sudbinu. 

O REDITELJU

Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror u okviru koje se, u periodu od tri decenije, predstavio sa svojim filmovima i video radovima na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu među kojima su PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), ICA (San Francisco), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Kulturni centar Beograda i drugi. Video rad “Chromo-zones” ovenčan je nagradom “Sphynx” na festivalu “Video Medeja “u Novom Sadu 2002. Njegovi video radovi nalaze se u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, kao i u MSUB – Beograd a retrospektive njegovih radova su prikazane u Muzeju jugoslovenske kinoteke, SKC-u (Beograd) i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015, u okviru koje je producirao više dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Za filmove svoje producentske kuće dobio je više nagrada, nagradu publike na filmskom festivalu Slobedna Zona 2021, a 2022 nagradu za najbolju montažu filma “Duga Resa” na Martovskom festivalu u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje. Šojat je autor knjige ”Dugo i netremice – pogled na likove u dokumentarnom filmu” u izdanju DKSG (2019). Jedan je od osnivača i predsednik udruženja autora eksperimentalnog filma i videa ”Kinetik kolektiv” (2019).

OPIS

U TIHOJ DOLINI (dok.)
Reditelj: Vladimir Šojat
Zemlja: Srbija
Godina: 2024.
Trajanje: 20’
Jezik: srpski
Uloge: Cveta Vučković, Vladimir Vučković 
Produkcija: Vladimir Šojat (frakcija), Saša Verbič (Društvo Slovenaca Sava)
__________________________
PROGRAMSKA LINIJA: ZONA BEZ GRANICA

8. 11. u 21 č DKC

SINOPSIS

Nakon što je preživeo dijagnozu neizlečive bolesti, Blaž kreće na iscrpljujući slavljenički Điro d’Italia. Njegova partnerka, rediteljka Maja Doroteja Prelog, ima zadatak da s njim zabeleži trijumfalnu biciklističku turneju. Ono što je prvobitno bilo planirano kao vožnja od Dolomita do Sicilije kako bi povratili kontrolu nad svojim životom i proslavili prevazilaženje njihovog najvećeg straha, ubrzo postaje putovanje samootkrivanja za par. Fokus se pomerio, a sada Majino iskustvo i treba da drži objektiv. Dok se sočivo kamere okreće ka unutra, veza se raspliće, otkrivajući hrabro ispitivanje sebe i šta zaista znači biti zajedno. Sto godina je emotivni rolerkoster sa srceparajućim priznanjima i poetskim vizuelnim prikazima usred predivnog prirodnog pejzaža, nefiltrirani dokaz ljubavi i promena.

O REDITELJKI

Maja Doroteja Prelog (1988) je rediteljka, koscenaristkinja i protagonistkinja Cent’anni filma. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na ljubljanskoj Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju (AGRFT). Majin debitantski dugometražni film Cent’anni izabran je među trideset dva dokumentarna projekta predstavljenih na Kanskom festivalu 2021 – Marché du Film, gde je dobila glavnu nagradu – Najbolji dokumentarac u toku. Njen rad uključuje režiju muzičkih spotova za međunarodno priznatu avangardnu muzičku grupu Lajbah. Njen kratki film Divlji istok (2013) osvojio je Nagradu Vesna za najboljeg studenta.

FESTIVALI I NAGRADE

Cannes Doc Festival – IEFTA Award for best Doc-In-Progress Sarajevo Film Festival – Special Award for the Promotion of Gender Equality

OPIS

STO GODINA (dok.)
Rediteljka: Maja Doroteja Prelog 
Država: Slovenija, Italija, Poljska, Srbija, Austrija
Godina: 2023.
Trajanje: ‘87
Jezik: slovenački
Produkcija: Cvinger Film, Agresywna Banda, Zena Films
__________________________
PROGRAMSKA LINIJA: PRVA DVA KORAKA

7. 11. u 19 č DKC

Centar za kulturnu dekontaminaciju 20:00

“Mašina” Bojane Robinson

Produkcija: Institut za savremenu umetničku praksu i teoriju 0.1

Koprodukcija: Cankarjev dom

Partneri: Društvo za umetnost i kulturu 47, Vrhnika, DUM - društvo umetnika, Ljubljana, Društvo za kulturnu produkciju i afirmaciju umetničkih procesa NAGIB, Maribor

Predstava Mašina je duet Bojane, koreografkinje i izvođačice, i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka istražuje svoj lični odnos prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke.

Autorka preispituje prirodu mašine, kako ona postaje subjekt same predstave i kako se odnos između uređaja i čoveka manifestuje u izvođačkom polju.

Vabljeni na srbsko premiero filma Praslovan - Biografski drami o življenju in karieri Zorana Predina. Premiera bo na svečani otvoritvi festivala Dok'n'Ritam v ponedeljek, 30. septmebra ob 20h v Kinoteki na Kosovski ulici 11 v Beogradu.

Pozvani ste na srpsku premijeru filma Praslovan - Biografska drama o životu i karijeri Zorana Predina. Premijera će se održati na svečanom otvaranju festivala Dok'n'Ritam u ponedeljak, 30. septembra u 20 časova u Kinoteci u Kosovskoj 11 u Beogradu.

Vabimo vas na koncertno gostovanje Komornega dekliškega zbora Vox Ilirica iz Ilirske Bistrice v petek, 6.9.2024 ob 19. uri v Cerkvi blažene device Marije v Beogradu ( Hadži Milentijeva 75, Beograd).

Zborovodkinja Elena Sedmak

Klavir Lea Celin

Kitara Zala Mavrič

Bas kitara Maja Kastelic

Program koncerta

1.      Napev iz 14. stoletja, priredil Thomas Juneau, iz «O magnum mysterium«

Resonet in laudibus

2.      Tradicionalna afriška, prir. Douglas E. Wagner

Kum ba ya

3.      Rimokatoliška molitev, David Hamilton

Ave Maria

4.      mašni ordinarij, Jerry Estes, iz »Three contemporary latin settings«

             Kyrie   

             Gloria in excelsis Deo

5.      Tone Pavček, Klara Mlakar

Zimski angel

6.      Istrska ljudska, priredila Katja Gruber

Dajte, dajte

7.      Slovenska ponarodela/Engelbert Gangl, priredil Viktor Mihelčič

Roža na vrtu

8.      Koroška ljudska, priredil Emil Adamič

Nmau čez izaro

9.      Koroška ljudska iz Zilje, priredila Katja Gruber

Čakej, le čakej sonce

10.  Belokranjska ljudska, priredila Katja Gruber

Tribučko kolo

11.  Borut Lesjak, priredil Samo Ivačič

Ne čakaj na maj

12.  Mojmir Sepe /Gregor Strniša, priredil Blaž Pucihar/Damijan Močnik

Zemlja Pleše

13.  Ati Soss/Svetlana Makarovič, priredil Blaž Pucihar

V Ljubljano

14.  Patrik Greblo

Oj uatrak muj

15.  Jože Privšek, priredil Damijan Močnik

Tam, kjer sem doma

DRUŠTVO SLOVENCEV PLANIKA

Vas vabi na jubilejno 18. literarno srečanje

NAŠA SLOVENSKA BESEDA,

ki bo letos potekalo

v DVORANI KCZR,

Narodne omladine 1, Zrenjanin,

v soboto 01. junija, ob 13.30.

Vljudno vabljeni! 

Društvo Slovenaca "Planika" Zrenjanin Makedonska 11 23000 Zrenjanin Serbia

https://planikazrenjanin.org/

DRUŠTVO SLOVENCEV PLANIKA

Vas vabi na jubilejno 18. literarno srečanje

NAŠA SLOVENSKA BESEDA,

ki bo letos potekalo

v DVORANI KCZR,

Narodne omladine 1, Zrenjanin,

v soboto 01. junija, ob 13.30.

Vljudno vabljeni!

Srpska premijera dokumentarnog filma “Telo” slovenačke rediteljke Petre Seliškar biće održana u subotu, 25. maja u 21.30, u Domu omladine Beograda, u okviru selekcije Povetarac na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs. U razgovoru posle festivalske projekcije, učestvovaće rediteljka i glavna protagonistkinja filma.

Sniman tokom perioda od 20 godina, “Telo” je osetljivo i intimno istraživanje izvanrednog života i kompleksnog unutrašnjeg sveta Urške, nekadašnje manekenke a sada profesionalne pijanistkinje, koja se bori sa svojim nepokolebljivim duhom da se odupre nizu retkih autoimunih bolesti.. Film spaja intimne razgovore, lične arhive i kreativna vizualna rešenja kako bi istražio misterije ljudskog tela i moć umetnosti i prijateljstva u razumevanju njegove suštine. Ovaj film je turbulentno putovanje ka isceljenju i prihvatanju sebe.

O saradnji sa Urškom na filmu, Petra Seliškar je navela: “Krenuli smo od Urškinog dnevnika i koristili smo ga da izdvojimo ključne teme. Zaista mi je bilo potrebno da radi sa mnom na scenariju, jer ja ne bih mogla da napišem kako se ona osećala, to je morala biti ona. Uvek bih je konsultovala, ili bi čak ona pisala neke delove, ali nikada nije htela da se meša u sam film. Želela sam da se gledalac fizički oseti kao da ulazi unutar tela i oseća šta Urška oseća, sve te bolove i neizvesnosti. Želela sam da gledaoci to zaista fizički osete, jer je to nešto što reči ne mogu da dočaraju. To je stanje između snova, stvarnosti i štete nanete bolešću i drogama. Potrebno je puno energije da se izvučete iz toga i vratite u normalan svet, i ja to smatram fascinantnim”.

Rediteljka Petra Seliškar ujedno je i producentkinja filma, na kome su radili i direktor fotografije Brand Ferro, montažerka Sandra Bastašić i montažer Sashko Potter Micevski, dok je muziku za film komponovao Vladimir Rakić. Film je nastao u koprodukciji sa makedonskom produkcijom PPFP, i Wolfgang & Dolly iz Zagreba.

Film “Telo” imao je svetsku premijeru na Sarajevo Film Festivalu 2023. godine. Osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film na Festivalu slovenačkog filma u Portorožu, a ove godine prikazan je, između ostalog, i na internacionalnom festivalu FIPADOC u Bijaricu.

Rediteljka, spisateljica i producentkinja Petra Seliškar (1978) osnovala je svoju produkcijsku kuću Petra Pan Film 2003. godine, fokusirajući se na kreativne dokumentarne filmove. Sa bogatim iskustvom i talentom, afirmisala se kao filmska autorka sa dubokim uvidom, osećajnošću, snažnom narativnom snagom i inovativnim pristupom. Filmografija Seliškar sadrži internacionalno nagrađivane dokumentarne filmove „Oproštaj“ (2020), „Moj svet je naopako“ (2015), „Majka Evropa“ (2013) i „Bake revolucije“ (2006). Petra je bila ko-producentkinja više od 20 internacionalnih filmova.

Molimo vas da potvrdite svoje prisustvo na mejl jelena@gradbeograd.eu do 17. maja do ponoći.

Andraž Rožman diplomirao je novinarstvo na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani, a više od 15 godina radio kao novinar u slovenačkom listu Dnevnik. Svoj prvi nefikcijski roman Tri sećanja – između Haife, Alepa i Ljubljane objavio je 2019. godine (Založba Goga), kao priču o sirijsko-palestinskom pesniku, izdavaču i izbeglici, sa kojima se zbližio. 2022. godine objavio je roman Titov sin (Založba Goga), priču o mentalnom zdravlju, psihijatrijskim ustanovama, deinstitucionalizaciji, psihoanalizi, beskućnicima... 2023. preveden je na srpski (Otvorena knjiga). Oba romana nominovana su za nagradu Kresnik, slovenački roman godine. Takođe piše magistarski rad na Fakultetu za socijalni rad u Ljubljani i uključen je u grupe za podršku osobama sa mentalnim poremećajima.Obično piše o marginalizovanim ljudima i snažno je vezan za alternativne javne prostore Ljubljane. Ono o čemu piše, Andraž i živi. Provodi mnogo vremena sa izbeglicama, beskućnicima, osobama sa mentalnim poremećajima itd. Unutrašnji svet je veoma važan za njega i za njegovo pisanje, budući da je prošao čitav devetogodišnji proces psihoanalize, ali i nastojanje da se izgradi zajednica bez ikakve hijerarhije.Tokom jednomesečne rezidencije u Beogradu, koja je podržana od strane Traduki, evropske mreže za književnost, baviće se pisanjem priča o više od 25.000 ljudi koji su 1992. izbrisani iz registra stalnog stanovništva Republike Slovenije. To je bilo masovno kršenje ljudskih prava i administrativno etničko čišćenje, što je potvrdio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Ljudi, koji su izbrisani, izgubili su sva svoja prava - na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalno, stambeno osiguranje itd, a mnogi od njih su nasilno prognani iz zemlje. Priče nastaju na osnovu svedočenja ljudi koji su preživeli brisanje, pokazujući transgeneracijske, psihološke, socijalne, pravne posledice posle više od 30 godina brisanja.Pozivamo vas da nam se pridružite na razgovoru sa Andražem u 18h, a nakon razgovora i na koktelu.

Molimo vas da potvrdite svoje prisustvo na mejl jelena@gradbeograd.eu do 17. maja do ponoći.

Dobro došli!

Univerza v Ljubljani vabi na spletno predstavitev možnosti magistrskega in doktorskega študija na Univerzi v Ljubljani. Predstavitev bo potekala 10. aprila 2024 ob 14. uri v angleškem jeziku. Na dogodku vam bodo predstavili koristne informacije o magistrskem in doktorskem študiju na Univerzi v Ljubljani, življenju v Sloveniji ter možnostih akademskega, kariernega in osebnega razvoja tako za sedanje študente Univerze v Ljubljani kot za tiste, ki nameravate študirati na Univerzi v Ljubljani. Predstavitev bo potekala v angleškem jeziku.
Za udeležbo na dogodku je obvezna prijava. Registrirate se lahko preko obrazca na spodnji povezavi. Pred dogodkom vam bodo poslali Zoom povezavo.
Vljudno vabljeni.

Več informacij najdete na naslednjih povezavah:

v slovenščini: https://slovenci.si/predstavitev-moznosti-magistrskega.../
v angleščini: https://slovenci.si/.../possibilities-for-masters-and.../

Pozivamo vas na koncert muškog hora Pobratimija iz Nove Gorice koji će nastupiti u Beogradu u subotu 6. aprila 2024. godine u crkvi Svetoga Antona Padovanskog sa početkom u 19 časova.

Hor će nastupiti pod dirigentskom palicom Vladimira Čadeža.

Dobro došli!

Lektorat za slovenistiko s Filološke fakultete v Beogradu in Društvo Slovencev Sava vas prisrčno vabita na predavanje red. prof. dr. Hotimirja Tivadarja s Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Prekmurščina od včeraj za jutri na primeru knjige Prekmurščina, kinč predragi, v sredo, 20. marca 2024 ob 19. uri, v prostorih Društva na Terazijah 3/IX.

Prekmurščina živi nekje na sredi med pisnim in govorjenim jezikom, med preteklostjo in sedanjostjo. Prekmurska identiteta v veliki meri temelji na našem jeziku, ki je bil med leti 1715 in 1919 tudi knjižni jezik, vzporedni s prevladujočo kranjsko različico slovenskega knjižnega jezika. Prekmurski knjižni jezik je v slovenski znanosti dokaj znano dejstvo, prav tako tudi prekmurski dobri ljudje in kulinarika. Bistveno manj pa so znane podrobnosti tudi sodobne prekmurske kulture, jezika in literature, ki v bistvu povezuje Prekmurce v Prekmurju in Porabju ter izven te matične pokrajine med Muro in Rabo; čedalje več je danes tudi zapisanih besedil v prekmurščini.
Na tem večeru bomo predstavili sodobno knjigo Prekmurščina, kinč predragi ob razmišljanju o vlogi jezika in kulture v prekmurski sodobni družbi in izven pokrajine ob Muri, torej tudi translokacijsko vrednost prekmurskega jezika.
Red. prof. dr. Hotimir Tivadar je zaposlen na Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, je tudi član Pomurske akademsko znanstvene unije (PAZU), Slavističnega društva Slovenije, Komisije za fonetiko in fonologijo pri Mednarodnem slavističnem komiteju ter ožje pravopisne komisije za pripravo novega slovenskega pravopisa Pravopis 8.0. Med leti 2013 in 2017 je bil predsednik maturitetne komisije za slovenščino na splošni maturi. Predava na Filozofski fakulteti UL na Oddelkih za slavistiko in slovenistiko, na Pedagoški fakulteti (študij logopedije) UL in Akademiji za gledališče, film, radio in televizijo. Kot predavatelj redno sodeluje tudi z RTV SLOVENIJA. Predaval je tudi že na univerzah v Zagrebu, Pragi, Celovcu, Gradcu, Bratislavi, Skopju, Parizu in Torunu.

Spoštovani,

obveščamo vas, da Univerza v Ljubljani tudi letos vabi k vpisu zainteresirane kandidatke in kandidate iz tujine in zamejstva (bodoče študentke in študente).
Napovednik spletnih predstavitev Univerze v Ljubljani ter informativnih dni je dostopen na slovenski in angleški spletni strani, prav tako prilagamo povezavo na dogodke na socialnih omrežjih (predstavitve študija na UL: https://fb.me/e/4lfmWQa4W, pogovor o odprtih vprašanjih glede prijavno-sprejemnega postopka: https://fb.me/e/718WNPJM4).

Spoštovane kandidatke, spoštovani kandidati za študij na Univerzi v Ljubljani,

vabimo vas, da se nam pridružite na spletnih predstavitvah študija na Univerzi v Ljubljani v angleškem jeziku, ki bodo potekale 22. in 23. februarja 2024 ob 13.00, kjer vam bomo predstavili uporabne informacije glede študija na Univerzi v Ljubljani in življenja v Sloveniji ter prednosti statusa študenta. Prav tako boste imeli priložnost, da se preko spleta srečate s predstavniki nekaterih akademij in fakultet. Če se želite udeležiti spletnih predstavitev, vas prosimo, da se na dogodek prijavite prek obrazca na tej povezavi.

Spletno srečanje oz. pogovor o odprtih vprašanjih glede prijavno-sprejemnega postopka in postopka priznavanja tujega srednješolskega izobraževanja bomo organizirali 1. 3. 2024 ob 14.00. Za udeležbo na dogodku se prosim prijavite tukaj.

Obiščete nas lahko tudi na virtualnem sejmu Na koji ćeš faks, na katerem se predstavljajo vse članice Univerze v Ljubljani (3 akademije in 23 fakultet).

Informativni dan za dodiplomski študij bo organiziran 16. in 17. 2. 2024. Vabljeni, da preživite dan z nami, izveste vse o študiju in študijskih programih ter se srečate s predstavniki posameznih fakultet in akademij. Več informacij bo na voljo na spletnih straneh akademij in fakultet.

Več informacij: www.uni-lj.si/studij/novice/informativni-dnevi.

Vljudno vabljeni.

Ob Prešernovem dnevu, slovenskem kulturnem prazniku, Vas Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji prisrčno vabi na predstavitev devete številke časopisa Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, v četrtak, 8. februarja 2024, ob 19. uri, Terazije 3/IX.

Govorijo:

Saša Verbič, Predsednik Nacionalnega sveta

Msr. Teodora Trajković, Muzikološki inštitut SANU

Marija Vauda, vizualna umetnica

V okviru promocije bo predvajan kratki film o Zlatanu Vaudi, avtorja Vladimirja Šojata.

Povodom Prešernovog dana, slovenačkog praznika kulture, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji sa zadovoljstvom Vas poziva na promociju devetog broja časopisa Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, u četvrtak 8. februara 2024. u 19 časova, Terazije 3/IX.

Govore

Saša Verbič, Predsednik Nacionalnog saveta

Msr Teodora Trajković, Muzikološki institut SANU 

Marija Vauda, vizuelna umetnica

U okviru promocije biće emitovan kratki film o Zlatanu Vaudi, autora Vladimira Šojata.

U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

(ciklus predavanja o dokumentarnom filmu)

Predavač: Vladimir Šojat, filmski montažer i producent, video umetnik

PREDAVANJE 1: KOMPJUTERSKE IGRICE, VIRTUELNI KARAKTERI I DOKUMENTARNI FILM

Da li je moguće dezertirati iz kompjuterske igrice? Šta se dogodi kad pokušate da objasnite

drugim igračima da vi zapravo samo izvodite performans u virtuelnom prostoru? Kako da

zakucate dva eksera na identično mesto tokom popravljanja poda na verandi? Da li je zemlja u

kompjuterskim igricama zapravo ravna ploča?

Na ova i druga pitanja odgovor možete potražiti na predavanju KOMPJUTERSKE IGRICE,

VIRTUELNI KARAKTERI I DOKUMENTARNI FILM uz pregršt inserata iz filmova najnovije svetske

produkcije, od Haruna Farockija do grupe Total Refusal, i dalje do „Zapisa o Eremocenu“ Vjere

Čakjanove.

U potrazi za granicama dokumentarnog našli smo se u svetu kompjuterskih igrica, avatara i

virtuelnih karaktera. Kako ovi karakteri, potpuno uronjeni u fikciju, mogu postati likovi u

dokumentarnom filmu i šta oni donose sa sobom?

“U društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao

ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, prešlo je u

predstavu.” (Gi Debor)

O SERIJI PREDAVANJA U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

Dom omladine Beograda je u februaru 2024 pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za

aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i

najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom

poslednjih 15 godina, a sada doživljava unutrašnju transformaciju, kroz aktivnosti autora koji

istražuju granice dokumentarnog izraza: medijske, tehnološke, moralne, žanrovske, ali i granice

između fikcije i stvarnosti, objekta i subjekta. Problematika društva spektakla (Society of

Spectacle) koju tako tačno poentira 1967. francuski filozof i filmski autor Gi Debor, i danas je

aktuelna, možda i više nego što je to bio slučaj pre 50 godina. Prateći ove tendencije

pokušavamo da motivišemo mlade sadašnje i buduće aktere digitalnog sveta slika da sa

radoznalošću gledaju i istražuju svet oko sebe, a možda i da pokušaju da ga promene.

Spektakl nije zbirka slika, već društveni odnos među ljudima, posredovan slikama. (Gi Debor)

O PREDAVAČU

U 2024. Vladimir Šojat, filmski autor, producent i video umetnik predstavlja seriju od 8

predavanja o najnovijim fenomenima svetske kinematografije koji se odnose prema novim

tehnologijama, društvenim mrežama, veštačkoj inteligenciji, pitanjima rezolucije filmske slike,

novim formatima i filmskim žanrovima. Predavanja su propraćena primerima iz najnovije

produkcije, insertima i celim filmovima iz perioda od poslednjih pet godina. Predavanja su

motivacionog tipa, cilj im je da podstaknu mlade filmske entuzijaste i autore početnike,

studente filma i umetnosti, ali i druge zainteresovane da artikulišu svoje ideje uz informacije o

najnovijim trendovima. Predavanja se ponekad dotiču i teorije medija da bi objasnila društvene

i filmske fenomene ali nisu pretežno teorijska; namenjena su publici između 18 i 25 godina,

svima onima koji koriste nove tehnologije, društvene mreže ali i preispituju njihove mogućnosti

i ograničenja.

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge 35 godina,

bavio se svim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru

svoje producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne

filmove, eksperimentalne filmove i umetničke projekte. Dobitnik je više nagrada za filmove koje

je radio, uključujući nagrade za najbolju montažu (martovski festival 2022), najbolji

dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna

Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video

radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (New York, USA), Centre Georges Pompidou (Paris,

Francuska), ICA (San Francisco, USA), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Wroclaw,

Poljska), Steierische Herbst (Graz, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe

artterror (sa Milicom Lapčević), držao je predavanja o filmu na Univerzitetu u Malmeu, Švedska

(Radnička klasa na filmu, 2011), seriju od 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi

u dokumentarnom filmu (2017-18). Objavio je knjigu „Dugo i netremice: pogled na likove u

dokumentarnom filmu“ (2019). Zajedno sa Milicom Lapčević održao je više radionica

eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative

Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je

montaže na radionici dokumentarnog filma Varan (Paris) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad,

Mostar). Bio je član žirija na nekoliko prestižnih festivala u zemlji i regionu. Član je udruženja

DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.

Pozivamo vas na Božićni koncert hora Pojoča družba Društva Sava i Kamerne Pojoče družbe 23.12.2023. godine sa početkom u 19h u Crkvi Sv Petra u Makedonskoj 23.

Dirigent Višnja Dimitrijević

Ulaz slobodan

Kompozitor i dirigent Zlatan Vauda (Slovenija, 1923 – Beograd, 2010) bio je rukovodilac i dirigent Dečjeg hora Radio Televizije Beograd dugi niz godina. Njegov kompozitorski opus broji preko 200 dela različitih žanrova. Ove godine se navršava sto godina od njegovog rođenja i ovaj jubilej će biti obeležen u subotu, 25. novembra 2023. u 19.30 predavanjem Zlatan Vauda – Seanse i Dijalozi i koncertom Kamerna muzika Zlatana Vaude u Galeriji Artget.

Uvodno predavanje održaće Teodora Trajković, a odabrana dela iz kamernog opusa Zlatana Vaude izvešće Ana Simonutti, Mihailo Samoran, Trio Torzo koji čine Jasmina Raković, Mila Smiljković i Đorđe Milošević, Nataša Rašić, Nevena Majdevac, Rezeda Grunčevski i Meri Bojić Radojčić.

Program organizuje Kulturni centar Beograda u saradnji sa Muzikološkim insitutom SANU.

Ulaz slobodan.

U 2023. godini obeležava se stogodišnjica od rođenja nekoliko naših kompozitora, a posebna nam je čast što se baš u okviru ciklusa Jubileji kompozitora u Kulturnom centru Beograda obeležava ovaj jubilej kompozitora, dirigenta i pedagoga Zlatana Vaude. On je svojim radom i brigom o mladima značajno uticao na kulturni život Beograda i nekadašnje Jugoslavije. Briga o deci je ostala fokus njegovog angažovanja celog života, pošto je prepoznao da energija uložena u podršku mladima kako bi im se prižila podrška, vođstvo, pa i inspiracija, može dati najbolje rezultate u razvoju i napretku celog društva. Danas, možda i jasnije nego ikad vidimo koliko je Vauda bio u pravu.

Više informacija