Med 17. in 19. aprilom 2026 bo Češki dom v Beogradu gostil prvi evropski literarni festival »Knjiga na (s)ceni«, ki ga organizirata mreža EUNIC Srbija in založba Blum.

Slovenijo bo ob podpori Veleposlaništva Republike Slovenije v Beogradu in Javna agencija za knjigo RS zastopala priznana pisateljica Mojca Kumerdej.

Vabljeni, da se nam pridružite v nedeljo, 19. aprila, ob 17. uri v Češkem domu, kjer bo Mojca Kumerdej nastopila v okviru festivalskega programa.

Od 17. do 19. aprila 2026. godine, Češki dom u Beogradu biće domaćin prvog evropskog književnog festivala „Knjiga na (s)ceni“, u organizaciji mreže EUNIC Srbija i Blum izdavaštvo.

Sloveniju će, uz podršku Ambasade Republike Slovenije u Beogradu i Javne agencije za knjigu Republike Slovenije, predstavljati priznata književnica Mojca Kumerdej.

Pozivamo vas da nam se pridružite u nedelju, 19. aprila, u 17 časova u Češkom domu, gde će Mojca Kumerdej nastupiti u okviru festivalskog programa.

Več informacij o festivalu najdete na spodnji povezavi/ Više informacija o festivalu možete pronaći na sledećem linku:

https://eunicsrbija.rs/.../knjiga-na-sceni-prvi-evropski.../

Na fotografiji: pisateljica Mojca Kumerdej/ foto: Jože Suhadolnik

Spoštovani.

Prisrčno vabljeni na promocijo nove številke znanstvenega časopisa Slovenika, ki bo v četrtek 12. marca 2026, ob 19. uri, v prostorih Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine na Terazijah 3/IX.

Sloveniko bodo predstavili prof. dr Anna Bodrova, prof. dr. Maja Đukanović in Boštjan Božič.

Pozivamo vas na obeležavanje slovenačkog kulturnog praznika Prešernovog dana u sredu, 11.2.2026. godine sa početkom u 18 časova u prostorijama Društva Sava (Terazije 3). Ovom prilikom biće priređeno otvaranje izložbe "Introspekcija" Radmile Jeremić Ćurčin.

Dobro došli!

Veleposlaništvo Republike Slovenije v Beogradu vas ob Prešernovem dnevu – slovenskem dnevu kulture vabi na poseben glasbeni večer.

Na velikem odru Opere in teatra Madlenianum bo 4. februarja ob 19:30 nastopila Nina Strnad Jazz Band - Med slovensko popevko in jazzom.

Koncert sta podprla Triglav osiguranje Srbija in Zepter.

Vstopnice so naprodaj:

• Muzej Zepter (Knez Mihailova 42)

• Opera in teater Madlenianum (Glavna 32, Zemun)

• Splet: https://tickets.operatheatremadlenianum.com/sr

Ambasada Republike Slovenije u Beogradu povodom Prešernovog dana, Dana slovenačke kulture, poziva vas na koncert Nina Strnad Jazz Banda - Izmedju slovenačke popevke i džeza.

Koncert će se održati 4. februara u 19:30 časova na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Beogradu, uz podršku Triglav osiguranja i kompanije Zepter.

Ulaznice su dostupne na:

• Muzej Zepter (Knez Mihailova 42)

• Opera i teatar Madlenianum (Glavna 32, Zemun)

• Online: https://tickets.operatheatremadlenianum.com/sr

Dirljiva i inspirativna priča zasnovana na istinitim događajima i bestseler romanu o životu Bronje Žakelj koji je prati je kroz različite životne faze. Kao dete, Bronja uživa u istraživanju sveta sa mlađim bratom Rokom i utehu pronalazi u baki Dadi. Njeno bezbrižno detinjstvo prekida smrt majke, koja je preminula od raka. U kasnim tinejdžerskim godinama suočava se sa istom teškom bolešću kada joj je dijagnostikovan Hočkinov limfom. Film prikazuje Bronjin put odrastanja tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i njenu ličnu transformaciju, nudeći gledaocima nadu i inspiraciju.

V soboto, 31. januarja, ob 19. uri, bo v Veliki dvorani Dvorane MTS v okviru Beograjskega filmskega festivala potekala srbska premiera slovenskega filma Belo se pere na devetdeset, najnovejšega dela režiserja Marka Naberšnika.

Film si je v Sloveniji ogledalo že več kot 90.000 gledalcev!

Ponovna projekcija sledi v nedeljo, 1. februarja, ob 14 uri v dvorani Kulturnega centra Beograd.

Srpska premijera slovenačkog filma u Beogradu!

U subotu, 31. januara u 19.00 časova, u Velikoj sali Hale MTS, u okviru Beogradskog filmskog festivala, biće održana srpska premijera slovenačkog filma Belo se pere na devedeset, najnovijeg ostvarenja reditelja Marka Naberšnika.

Film je u Sloveniji pogledalo više od 90.000 gledalaca.

Ponovna projekcija održaće se u nedelju, 1. februara u 14.00 časova v dvorani Kulturnog centra Beograd.

Legende slovenačkog alpinizma Marija i Andrej Štremfelj u Beogradu – predstavljanje knjige „Zagrljaj na vrhu sveta“

Kolarac, Mala sala, utorak 16. decembar 2025. od 18:30.

Dobro došli!

SVETOVNI SLOVENSKI KONGRES

vljudno vabi na strokovno konferenco

MOSTOVI ZNANJA – SLOVENSKE KNJIŽNICE DOMA IN

PO SVETU V SODOBNI INFORMACIJSKI DRUŽBI

ki bo potekala

v četrtek, 10. decembra 2025

v Prešernovi dvorani SAZU, Novi trg 4, v Ljubljani

s pričetkom ob 10. uri

Častni pokrovitelj

Predsednik Slovenske akademije znanosti in umetnosti, akad. dr. Peter Štih

Osrednje programske točke

Med ohranjanjem in izginjanjem – slovensko knjižnično gradivo po svetu

Povezovanje slovenskih knjižnic doma in po svetu in uporaba sodobnih informacijskih tehnologij v ta namen

Vloga NUK pri ohranjanju in dostopnosti knjižničnih gradiv Slovencev po svetu.

Stanje in izzivi slovenskih knjižnic po svetu: primeri iz prakse

Razprava, zaključki in priporočila

 Kotizacije ni. Za več informacij o programu in prijavo na konferenco obiščite

SPLETNO STRAN DOGODKA

Za dodatne informacije smo vam na voljo na  info@slokongres.com ali

na telefonu +386 1 24 28 550

Soorganizator

Narodna in univerzitetna knjižnica

Konferenco omogoča 

Moć edukacije za izazove u životu žena 40+

Perimenopauza i menopauza
put promena i novih spoznaja

Pozivamo Vas na predavanje: „Moć edukacije za izazove u životu žena 40+ Perimenopauza i menopauza - put promena i novih spoznaja“ koje će održati dr Vesna Pirec, članica Društva Sava, u sredu, 10. decembra, sa početkom u 18.30h u prostorijama Društva Sava.

Perimenopauza koja završava menopauzom je jedna od reproduktivnih faza u životu žena tokom koje hormonske oscilacije koje ponekad traju i deset godina, mogu dovesti do višestrukih psiholoških i fizičkih simptoma. Kako se receptori za polne hormone nalaze u mnogobrojnim tkivima i organima, hormonske promene dovode do nerpavilnosti u termoregulaciji, negativno utiču na kardiovaskularni sistem, skeletno koštani sistem i psihičko zdravlje. Iako se većina nelagodnosti može definisati kao regularna ili “normalna“ poneki od novonastalih tegoba mogu negativno uticati na svaobuhvatno psihofizičko zdravlje. Prvenstveno tokom perimenopauze a nekad i tokom menopauze žene mogu osetiti kako pogoršanje već predhodno postojećih psihičkih problema tako i pojavu novih i potrebno ih je rešavati individualnim pristupom. Trenutno se tokom ovog perioda koriste različite metode lečenja psihičkih problema, a za najbolje rezultate se predlaže saradnja psihologa i/ili psihijatra sa ginekologom.

Vesna Pirec M.D. PhD.

Dr. Pirec je psihijatar koji se prvenstveno bavi mentalnim zdravljem žena, dakle užestručna oblast joj je takozvana reproduktivna psihijatrija. U praksi je preko 30 godina kako u Čikagu (SAD) tako i u Beogradu. Vanredni je profesor je na dva Čikaška Medicinska Univerziteta, objavila je vise članaka i poglavlja u udžbenicima iz oblasti mentalnog zdravlja žena, i izlagala na mnogim internacionalnim skupovima.

U TIHOJ DOLINI (dok.)
Reditelj i montažer: Vladimir Šojat

Dizajner zvuka: Dino Dolničar
Zemlja: Srbija
Godina: 2024.
Trajanje: 20’
Jezik: srpski
Uloge: Cveta Vučković, Vladimir Vučković 
Produkcija: Vladimir Šojat (frakcija), Saša Verbič (Društvo Slovenaca Sava)

SINOPSIS

Upoznajte Cvetu koja je kao mala devojčica sa talasom kolonista iz Slovenije doneta vozom u Vojvodinu u koritu za mešenje hleba. U selu Gudurica, na obroncima vršačkog brega, njena porodica, zajedno sa mnogim drugim naseljenicima, započela je novi život u predelu koji će na neobičan način obeležiti njenu sudbinu. 

O REDITELJU

Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror u okviru koje se, u periodu od tri decenije, predstavio sa svojim filmovima i video radovima na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu među kojima su PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), ICA (San Francisco), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Kulturni centar Beograda i drugi. Video rad “Chromo-zones” ovenčan je nagradom “Sphynx” na festivalu “Video Medeja “u Novom Sadu 2002. Njegovi video radovi nalaze se u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, kao i u MSUB – Beograd a retrospektive njegovih radova su prikazane u Muzeju jugoslovenske kinoteke, SKC-u (Beograd) i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015, u okviru koje je producirao više dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Za filmove svoje producentske kuće dobio je više nagrada, nagradu publike na filmskom festivalu Slobedna Zona 2021, a 2022 nagradu za najbolju montažu filma “Duga Resa” na Martovskom festivalu u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje. Šojat je autor knjige ”Dugo i netremice – pogled na likove u dokumentarnom filmu” u izdanju DKSG (2019). Jedan je od osnivača i predsednik udruženja autora eksperimentalnog filma i videa ”Kinetik kolektiv” (2019).

OPIS

U TIHOJ DOLINI (dok.)
Reditelj: Vladimir Šojat
Zemlja: Srbija
Godina: 2024.
Trajanje: 20’
Jezik: srpski
Uloge: Cveta Vučković, Vladimir Vučković 
Produkcija: Vladimir Šojat (frakcija), Saša Verbič (Društvo Slovenaca Sava)
SINOPSIS

Upoznajte Cvetu koja je kao mala devojčica sa talasom kolonista iz Slovenije doneta vozom u Vojvodinu u koritu za mešenje hleba. U selu Gudurica, na obroncima vršačkog brega, njena porodica, zajedno sa mnogim drugim naseljenicima, započela je novi život u predelu koji će na neobičan način obeležiti njenu sudbinu. 

O REDITELJU:

Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror u okviru koje se, u periodu od tri decenije, predstavio sa svojim filmovima i video radovima na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu među kojima su PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), ICA (San Francisco), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Kulturni centar Beograda i drugi. Video rad “Chromo-zones” ovenčan je nagradom “Sphynx” na festivalu “Video Medeja “u Novom Sadu 2002. Njegovi video radovi nalaze se u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, kao i u MSUB – Beograd a retrospektive njegovih radova su prikazane u Muzeju jugoslovenske kinoteke, SKC-u (Beograd) i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015, u okviru koje je producirao više dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Za filmove svoje producentske kuće dobio je više nagrada, nagradu publike na filmskom festivalu Slobedna Zona 2021, a 2022 nagradu za najbolju montažu filma “Duga Resa” na Martovskom festivalu u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje. Šojat je autor knjige ”Dugo i netremice – pogled na likove u dokumentarnom filmu” u izdanju DKSG (2019). Jedan je od osnivača i predsednik udruženja autora eksperimentalnog filma i videa ”Kinetik kolektiv” (2019).

Na predavanju bomo prisluhnili izbranim odlomkom iz slovenske literature, skozi katere se razkriva delovanje moškosti v našem kulturnem prostoru. Na začetku bomo orisali temelje feminističnega branja literature ter predstavili ključne koncepte, ki jih uporabljajo študije moškosti. Zatem bomo s pomočjo primerov iz del Ivana Cankarja spregovorili o različnih oblikah “neustreznih” moških likov, oziroma tistih, ki se odmikajo od dominantnih in hegemonih idealov moškosti. Posebej pa bomo osvetlili tudi načine, na katere je bila skozi zgodovino slovenske literature in literarne vede kot “neustrezna” označena prav Cankarjeva lastna moškost. Predavanje je namenjeno vsem ljubiteljicam in ljubiteljem slovenske literature ter vsem, ki jih zanima vidik spola v literaturi.

Darko Ilin (1996) je rojen v Smederevu, Srbija. Leta 2020 je diplomiral na Oddelku za srbsko književnost z južnoslovanskimi književnostmi Filološke fakultete Univerze v Beogradu. Vzporedno s študijem na prvi stopnji je fakultativno obiskoval predmete na Lektoratu za slovenistiko na isti fakulteti. Leta 2021 je magistriral na študijskem programu Kulture v dialogu na Filološki fakulteti z magistrsko nalogo o Louisu Adamiču pod mentorstvom prof. dr. Maje Đukanović. Nato je zaključil še magistrski študij s področja slovenske književnosti na Univerzi v Novi Gorici. Od leta 2022 je doktorski študent na Univerzi v Novi Gorici, kjer deluje tudi kot mladi raziskovalec. V svojem raziskovalnem delu se osredinja na študije spolov in zlasti kritične študije moških in moškosti v kontekstu literarne vede. Slovensko in južnoslovanske literature preučuje z vidika spola, medkulturnih stikov, priseljenske pisave in ideologije.

Obveščamo vas, da bo 3. decembra 2025 od 00:00 do 24:00 CET na spletni strani Baze slovenskih filmov (https://bsf.si/sl/dogodki/ta-veseli-dan-kulture-25/) za cel svet dostopen brezplačen ogled celovečernega filma Ne čakaj na maj (tudi z angleškimi podnapisi).

- povezava na obvestilo SFC https://www.film-center.si/.../spletna-projekcija-filma.../

- povezava na opis filma v angleškem jeziku https://bsf.si/en/movie/ne-cakaj-na-maj/

Dugometražni igrani film „Fantasy“ slovenačke rediteljke i scenaristkinje Kukle premijerno će biti prikazan u Srbiji 23. novembra u 21:15 u MTS dvorani, u okviru selekcije „Hrabri Balkan“ 31. Festivala autorskog filma (FAF). Radnja filma prati Mihrije, Sinu i Jasnu, tri drugarice iz Slovenije, koje odbijaju konzervativne norme svog društva. Njihov život se menja kada upoznaju Fantasy, transrodnu ženu koja im pomaže da preispitaju rod, sopstvene želje i identitet. Glumački ansambl filma “Fantasy” osvojio je Srce Sarajeva za najbolju glumicu na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu.

Rediteljka Kukla je o nastanku i ideji filma rekla: „Prva ideja mi se javila pre desetak godina, dok sam režirala jedan muzički spot u kom su protagonistkinje bile „tomboy“ devojke u sivim trenerkama, koje voze motore i treniraju zajedno. Taj prizor „zaboravljenih“, u širokoj odeći, s repovima nisko vezanim uz liniju kose, devojaka koje su nekako ostale zatočenice svoje porodice i sredine zato što se ne uklapaju u krute obrasce ženstvenosti u patrijarhalnom Balkanu – urezala mi se u glavu i pokrenula lavinu sećanja i vizija: od virdžina, koje su veliki i složeni deo balkanske istorije, pa do nasleđa turbo-folk kulture danas.

Kukla je dodala: „Što sam bila bliže završetku stvaranja filma, sve sam jasnije shvatala da je ta priča, na mnogo načina, odraz mog sopstvenog iskustva odrastanja i života na Balkanu. Ono što sam želela da istražim jeste „Kako je biti žena?“  danas i ovde. U filmu sam htela da žena pokuša da pogleda samu sebe, ako je moguće, sopstvenim očima, ali i da pokažem rodnu alhemiju, raznolikost, tenziju, nasilje i kontradikcije koje oblikuju ne samo ovaj region, već društva svuda u svetu.“

Glavne uloge u filmu tumače Sarah Al Saleh, Alina Juhart, Mina Milovanović, i Mia Skrbinac. U snimanju filma učestvovali su Lazar Bogdanović (kamera), Lukas Miheljak (montaža), Julij Zornik (zvuk), Relja Ćupić (muzika), Maja Šavc (dizajn produkcije), Damir Raković (šminka) kao i producenti Lija Pogačnik, Barbara Daljavec, i Vlado Bulajić.

Kukla, rođena 1991. u Brežicama u Sloveniji, filmska je rediteljka i muzičarka. Godine 2014. završila je filmsku akademiju u Ljubljani (filmska i TV režija). Njen poslednji kratki film „Sestre“ osvojio je Gran pri na Međunarodnom festivalu u Klermon Feranu 2021, kao i Prix du Public na festivalu Premiers Plans u Anžeu. „Fantasy“ je njen prvi dugometražni film, a premijerno je prikazan na prestižnom filmskom festivalu u Lokarnu.

Film „Fantasy“ je nastao uz podršku Slovenačkog filmskog centra, Agencije za film Severne Makedonije, i Media Creative Europe, a koproducenti su Krug Film, RTV Slovenija, i Gliser. Dolazak ekipe filma na 31. FAF omogućila je Ambasada Republike Slovenije u Beogradu.

Analogna Rasa, zajednički projekat dvojice snažnih autorskih glasova – Nikole Čuturila i Zorana Predina, donosi toplinu i autentičnost analognog zvuka u oštar fokus savremene, digitalno rođene publike.

Njihova saradnja rezultirala je istoimenim albumom koji je odmah po objavljivanju privukao veliku pažnju publike i kritike.

“Album je namenjen srodnim dušama svih boja kože, nacionalnosti i vjeroispovesti, himne ljudskosti u nama, i u budućim generacijama, imigrantima koje će naseliti planetu Mars i sa sobom uzeti akustičnu gitaru, knjigu od papira i flašu dobre dunje.” izjavio je Zoran Predin po objavljivanju albuma.

Ono što je započelo u studiju, nastavilo je da raste na sceni: mini unplugged turneja širom Srbije tokom 2024. godine, kao i festivalski i koncertni nastupi u okviru TOUR 25, doneli su novu dimenziju – neposredan i duboko emotivan kontakt sa publikom.

“Reakcije na pesme su spontane, iskrene i u nekim trenucima frenetične. Sve zajedno ogromna satisfakcija i vetar u leđa!”, ističe Nikola Čuturilo.

Beogradski koncert, koji će se održati 20. novembra u MTS Dvorani, biće kruna dosadašnjeg rada – poseban muzički događaj koji će, pored promocije aktuelnog albuma, obuhvatiti i najveće hitove iz bogatih karijera Predina i Čuturila.

Analogna Rasaće na koncertima nastupati u punom sastavu: Zoran Predin - glavni vokal i gitara, Nikola Čuturilo - glavni vokal i gitara, Dejan Grujić - bas gitara, Darko Grujić - klavijature, Goran Stojković- akustična i električna gitara, Blagoje Nedeljković Pače - bubnjevi,Tamara Marković, Kristina Savić - prateći vokali.

Publika će na koncertu imati prilike da vidi i čuje i renomirane muzičare koji će se kao gosti pridružiti bendu na koncertu: Kralj Čačka, Dejan Cukić i Vlado Kreslin i Anja Rupel iz Slovenije.

Anja Rupel – glas koji je obeležio osamdesete, članica kultne grupe Videosex i jedno od najprepoznatljivijih imena slovenske pop scene, višestruko nagrađivana za svoj umetnički doprinos.

Vlado Kreslin je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih slovenskih kantautora – pesnik koji spaja tradiciju i savremenost, glas koji traje već četiri decenije.

Ulaznice su dostupne na mtsdvorana.rs i na blagajni mts Dvorane.

U četvrtak 20. novembra u 19 časova u UK Parobrod biće održana promocija stripa “Laku noć, sine - sedam basni u stripu” slovenačkog autora Izara Lunačeka. Na promociji će uz autora govoriti i Vuk Popadić - urednik izdanja, Stefan Lučić - glavni urednik izdavačke kuće Maverik, i Marija Ristić - istoričarka umetnosti.

Ovo šarmantno, duhovito delo, izvedeno različitim crtačkim tehnikama, inspirisano je neutaživom potrebom Izarovog sina za neprekidnim slušanjem novih i novih priča, bez obzira na trenutak i mesto u kojem se otac i sin nalaze. Izar je one najlepše pretočio u stripove, obogativši ih svojim prepoznatljivim humorom i toplim crtežom. Strip daje odgovore na pitanja koliko nosoroga može da stane u avion, da li slonovi mogu da se bave alpinizmom ili šta kitovi rade u slobodno vreme.

„Laku noć, sine - sedam basni u stripu” je prvi naslov u ediciji Makadamčić izdavačke kuće Maverik. Izdanje je štampano na ćirilici i u velikom formatu na 80 strana.

Izar Lunaček (1979) u svetu stripa poznat je po sledećim naslovima: “Paradise misplaced“(prvi slovenački webcomic - u štampanom izdanju pored slovenačke postoje i engleska i španska verzija), “Animal noir” (sa scenaristom Nejcom Jurenom, prvi slovenački autorski strip na američkom tržištu, izdavač: IDW), “Sveto i smešno” (strip verzija njegovog filozofskog doktorata o komediji i religiji, izašla i u SAD kod Uncivilized books) i “Laku noć, sine” (Nagrada Zlatirepec za najbolji dečji strip 2021. godine). U slobodno vreme koorganizuje festival stripa Tinta i gazduje jedinoj strip knjižari u centru Ljubljane, striparnici Stripolis. Uživo možete ga sresti skoro svake godine na hercegnovskom strip festivalu.

Dobro došli!

Pozivamo Vas na predavanje „Veštačka inteligencija, dokumentarni film i pitanje lažne arhive“ Vladimira Šojata, filmskog montažera, producenta i video umetnika koje će biti održano 20. novembra u Klubu Doma omladine u Beogradu, sa početkom u 18 časova.

„Dokumentarni film je umetnička praksa koja je u stalnoj potrazi za istinom, ali priroda istine je uvek bila promenljiva“, rekao je Dominik Vilsdon, izvršni direktor IDA (međunarodnog udruženja dokumentarista). „GenAI će doneti sve vrste novih i dubokih mutacija, neke plodne, neke štetne.“

Dokumentarni filmovi su često bili u situaciji da arhive koje nedostaju zamene igranim rekonstrukcijama, kao i animiranim ili drugim vrstama materijala. Veštačka inteligencija novo je oruđe u rukama autora dokumentarnog filma koje mu omogućava da se kreativno odnosi prema arhivama. Kroz pregled primera iz skorije istorije filma osvrnućemo se na način na koji arhive generisane veštačkom inteligencijom mogu, sa jedne strane da manipulišu publikom, a sa druge strane da zaštite identitet ugroženih kategorija građana koji su likovi u dokumentarnom filmu. Savez producenata arhivskih filmova (APA) koji okuplja na dobrovoljnoj bazi više od 300 producenata i istraživača u oblasti filma, izdao je smernice koje „mogu pomoći oblasti dokumentarnog filma da se snađe u ovoj prvoj fazi šireg usvajanja veštačke inteligencije“.

Saznajte gde se nalaze segmenti AI kreirane arhive u filmu “Roadrunner” Morgana Nevila o životu Entoni Burdejna, čuvenog kuvara i putopisca, autora kultnih TV emisija.

„Moj život je sada pomalo sr..e. Ti si uspešan, i ja sam uspešan, i pitam se: Jesi li srećan?“

Saznajte da li je Entoni Burdejn zaista izgovorio ove reči.

Kroz ovaj primer, ali i kroz seriju inserata iz filmova “Coded Bias”, “Dobrodošli u Čečeniju”, “Drugo telo”, “Crip Camp”, “What Jennifer Did” i drugih, Vladimir Šojat, filmski montažer, producent i video umetnik pozabaviće se etičkim pitanjima korišćenja veštačke inteligencije u dokumentarnom filmu.

Dobro došli!

Prijazno vabljeni na predstavitev Krajinskega parka, Ljubljansko barje, posebne naravne in kulturne pokrajine, ki jo je človek svojim vztrajnim delom oblikoval v "mozaik travnikov, njiv, mejic, gozdičev in voda".

Ljubljansko barje je tudi prostor izjemnega zgodovinskega pomena, ker je bilo v prazgodovini dom prvih stalnih naseljencih in prvih kmetovalcih, koliščarjih. Bogata arheološka najdišča na območju Ljubljanskega barja nam omogočajo edinstven vpogled v način življenja, lova, umetnosti, poljedelstva in prehrane ljudi iz prazgodovine. Univerzalni značaj barjanskih prazgodovinskih kolišč je priznan tudi s strani UNESC-a, ki ga je uvrstil na svoj prestižni Seznam svetovne dediščine.

Veselimo se srečanja, na katerem si bomo skupaj spoznali bogastvo narave in kulture tega izjemnega Slovenskega prostora.

O predavateljici:

Tanja Jurečič, rojena v Beogradu, po poklicu magistrica farmacije, živi in dela v Ljubljani. Kot velika ljubiteljica potovanj in antičnih civilizacij ustvarja literarne potopise v katerih se ukvarja predvsem s kulturo, zgodovino in religijo starih civilizacij.

Avtorica je internetne strani "Travelerka - Skrivnostne celine" / "Travelerka – Tajanstveni kontinenti" https://travelerka.com/ in FB strani "Sviloprejka"/ Svilena buba. https://www.facebook.com/svilena.buba.96/

V sodelovanju z Mestno Knjižnico Ljubljana, Šiška od leta 2024 drži Literarno potopisna predavanja pod skupnim naslovom "Zgodbe Sveta" https://www.mklj.si/dogodek/zgodbe-sveta-azerbajdzan-tanja-jurecic-2/.

Avtorska predavanja iz cikla "Zgodbe Sveta" je imela tudi v knjižnici srbskega Kulturnega društva Mihajlo Pupin v Ljubljani https://pupin.si/2023/11/09/putopisno-predavanje-tanzanija-u-zemlji-velikih-pet/.

Ustvarja v srbskem in slovenskem jeziku.

Pozivamo Vas na predavanje „Filmski pejzaž i ideologija“ Vladimira Šojata, filmskog montažera, producenta i video umetnika koje će biti održano 20. oktobra u Domu omladine u Beogradu, sa početkom u 18 časova.

Na dan 26. aprila godine 1336. italijanski pesnik Frančesko Petrarka popeo se na Mon Vantu (Mont Ventoux). Opis ovog iskustva označio je prekretnicu u percepciji prirode: dok se penjao, Petrarka je doživeo trenutak kontemplacije, video je pejzaž zbog njega samog. Ovaj opis označava cezuru: čovek i priroda doživljavaju svoje razdvajanje (Fridrih Šiler), pejzaž postaje objekat, „umetničko delo in statu nascendi (u nastajanju)“ (Georg Zimel) a istovremeno čovek počinje sve više da dominira prirodom. Danas, u doba veštačke inteligencije i antropocena, razumemo da je razdvajanje kulture i prirode možda postojalo samo u mislima: bliži smo prirodi nego veštačkoj inteligenciji, mi smo sa njom intimno isprepleteni.

Kroz primere iz filmova Vernera Hercoga (Fata Morgana 1971), Džejmsa Beninga, Masao Adačija, Kurta Krena, Leri Gothajma, Nikolausa Geirhaltera ali i domaćih autora: Arona Sekelja (Pejzaži rata, pejzaži mira, 2017) i Marte Popivode (Pejzaži otpora, 2021), predavanje nudi detaljan pregled mogućnosti korišćenja pejzaža na filmu sa različitih ideoloških pozicija – od religijske, imperijalne, nacionalne, pa do anarhističke i post-humanističke.

Godine 2000. Savet Evrope je proglasio 20. oktobar za Dan pejzaža (Landscape Day). Upravo na ovaj dan Vladimir Šojat održaće predavanje uz filmsku projekciju, pokazujući kako filmski pejzaž, na kraju krajeva, uvek komunicira dominantnu sliku društvenih odnosa.

Dobro došli!

Dugometražni dokumentarni film Praslovan, redatelja Slobodana Maksimovića, govori o mladosti Zorana Predina u radničkom Mariboru, golemoj slavi popularnosti koju je stekao u Jugoslaviji s grupom Lačni Franz te njegovoj zapaženoj samostalnoj karijeri s brojnim hitovima koji su postali klasicima zabavne muzike.

Njegove najpoznatije pesme u filmu odražavaju značajne društvene promene tog vremena, kao i lične prekretnice njegovog života. Ovaj intimni portret prikazuje samo lepa vremena, kamera ne skreće pogled čak ni kada padne mrak, već nastavlja posmatrati kako sve to utiče na na njegovu porodicu , prijatelje...

Pozivamo vas na poetsko- muzički nastup Vanje Pavčič i članova grupe Iztok
Poštovani,
Pozivamo vas na promociju poezije naše članice Vanje Pavčič, u sredu 16.4. od 19h u
prostorijama Društva Slovenaca ‘Sava’, uz muzičku pratnju članova grupe Iztok.
U svojoj poeziji, Vanja, iz perspektive mlade osobe, piše o svim onim lekcijama koje učimo ceo
život - o ljubavi, odnosima i životnom pozivu, a cela promocija biće propraćena pesmom.
Dođite da se malo zamislimo i raspevamo zajedno.
Program pripemili:
Tanja Vrbnik Brkić
Sanja Bogdanović Sekulić
Boris Seničar
Dušan Milović
Velimir Kojić
Vanja Pavčič

……………………………………………………………………………………..

Vabimo vas na pesniško-glasbeni nastop Vanje Pavčič in članov skupine Iztok
Spoštovani,
Vabimo vas na promocijo poezije naše članice Vanje Pavčič, v sredo 16.4. od 19. ure dalje v
prostorih Društva Slovencev Sava, ob glasbeni spremljavi članov skupine Iztok.
Vanja v svoji poeziji iz perspektive mladega človeka piše o vseh tistih lekcijah, ki se jih učimo
vse življenje – o ljubezni, odnosih in življenjski poklicanosti, celotno promocijo pa bo pospremila
pesem.
Pridite, da malo razmislimo in skupaj zapojemo.
Program so pripravili:
Tanja Vrbnik Brkič
Sanja Bogdanovič Sekulič
Boris Seničar
Dušan Milović
Velimir Kojić
Vanja Pavčič

Pozivamo vas na otvaranje foto izložbe "Belina sećanja" Sonje Đekić u sredu, 19. marta 2025. godine sa početkom u 19 časova.

Kroz priču o tradicionalnom jelu koje se u njenoj porodici prenosi s kolena na koleno – autorka nas vodi na intimno putovanje kroz svoje slovenačko poreklo. U fokusu izložbe je proces pravljenja žlinkrofi po receptu njene prababe Ane iz Gornjeg Grada, koji je preko majke Milijanke stigao i do njene ćerke Anike.

Porodične fotografije, efemerne misli i male uspomene otkrivaju kako jedno jelo može postati most između prošlosti i budućnosti, ličnog i kolektivnog sećanja. Istražujući vezu između gastronomije, porodičnog nasleđa i kulture sećanja, ova izložba poziva nas da promislimo o važnosti malih porodičnih rituala, ali i da se njima igramo!

Dobrodošli da zajedno otkrijemo belinu sećanja!

V sredo, 26. februarja, vas ob 19. uri prisrčno vabimo na predavanje dr. Željka Oseta z naslovom Mako Sajko in ekranizacija družbenih tabujev v šestdesetih letih 20. stoletja: Varstvo okolja, modernizacija in problematika samomorilnosti (med mladimi).

Mako Sajko (1927–2023) je bil slovenski režiser in scenarist. Leta 1959 je diplomiral na Visoki filmski šoli v Beogradu. Ustvarjal je kratke dokumentarne filme o socialnih temah. Za film Samomorilci, pozor! (1967) je prejel nagrado Prešernovega sklada. V predavanju bodo predstavljeni trije Sajkovi kratki dokumentarni filmi: Strupi, pozor! (1964), Muzej zahteva! (1967), Samomorilci, pozor! (1967). Filmi imajo dokumentarno vrednost, hkrati pa so lahko izhodišče za refleksijo in spominsko poglobitev.

Dr. Željko Oset je zgodovinar, ki se raziskovalno ukvarja s kulturno zgodovino, institucionalno zgodovino akademskih institucij, karierami znanstvenic in znanstvenikov ter vprašanjem lojalnosti katoliških cerkvenih dostojanstvenikov državnim oblastem v 20. stoletju. Zaposlen je na projektu ERC Sovereignty.