Irena Herak

Irena Herak je bila na slovenski fotografski sceni prisotna 15 let. Od leta 2015 živi v Zemunu.

Njene fotografije so bile objavljene v reviji Gospodarski Vesnik, ter v časnikih in časopisih založniške hiše Finance. Bila je uradna fotografinja popularne vokalne skupine Perpetuum Jazzile, s katero je prepotovala del sveta in zabeležila nepozabne trenutke. Leta 2014 je skupina izdala knjigo „Perpetuum Jazzile 30“, v kateri so tiskani fotografski zapisi umetnice.

Po prihodu v Beograd je fotografirala za več slovenskih podjetij kasneje pa jo je življenjska pot pripeljala na Veleposlaništvo Republike Slovenije v Beogradu, kjer že pet let dela kot svetovalka za kulturo in medije.

Z Revijo DSF je sodelovala od same ustanovitve manifestacije in je prispevala k vizualni prepoznavnosti Revije, saj je s svojim fotoaparatom pustila močan umetniški pečat, s posnetki oseb in dogodkov.

Podpisi umetnice se večinoma nahajajo pod portreti ljudi iz sveta podjetništva in glasbe (med drugim je avtorica več naslovnih fotografij albumov slovenskih glasbenikov in skladateljev). Ljubezen do fotografije je dodatno razvila med študijem fotografije na Višji strokovni fotografski šoli v Sežani. V okviru diplomske naloge z naslovom „Avtoportret“ je predstavila tudi serijo intimnih fotografij na razstavi v Ljubljani.

Od leta 2019 je imenovana za svetovalko za kulturo in medije na Veleposlaništvu Republike Slovenije v Beogradu.

Samostojne razstave:

2007: Razstava njenega foto bloga Minuta v Manj; KUD France Prešeren, Ljubljana, Slovenija

2008: „Perpettum Jazzile osebno“; Cankarjev dom, Ljubljana, Slovenija

2011: „Avtoportret“; Cafe Open, Ljubljana, Slovenija

2017: „Nova ljubav“; Galerija Gardoš, Zemun, Srbija

Skupinske razstave:

2006: „Nova F“, sodobna fotografija v Sloveniji; Umetniška galerija Maribor, Slovenija

2007-2012: „Enooki“ razstava fotoreporterjev in fotografov; Galerija Kresija, Slovenija

2010: Splošna fotografska razstava o dr. Janezu Drnovšku; Galerija gradu Sevnica, Slovenija

2013: Fotoreporterji med aktivnimi občani na trgih in ulicah slovenskih mest od 2. novembra 2012 do 8. februarja 2013; Galerija Meduza Koper, Slovenija

2014: Razstava Instagram fotografij PRENAŠAMO ENERGIJO - BIO 50; Mestna hiša Ljubljana, Slovenija

2014: Instagram - Work in Progress; Galerija Fotografija, Ljubljana; Slovenija

2016: GREMO NAPREJ! slovenska fotografija 1990-2015; Mestna galerija Ljubljana, Slovenija

Takoj, ko je stopila na beograjski asfalt, je Irena Herak začela s fotoaparatom beležiti vtise o metropoli in novem prebivališču, Zemunu. V njenem radovednem očesu - objektivu, ostanejo zabeleženi nasmejani obrazi, tlakovane uličice Gardoša, labodi v poskusu poleta, sončni zahodi nad panoramo mesta. Odprta slovenska duša je vzhičeno vztrepetala z vsako senzacijo, dogodkom, zanimivimi osebnostmi. S svojim talentom se je spustila v odkrivanje skritih čustev ljudi in skrivnosti pod zemunskimi strehami. Njena estetika je ekspresionistična, obvlada ekspozicijo, s smislom za uskladitev barv, z vedno novimi pristopi kompoziciji, atraktivnimi koti. Izkušnja v delu na portretih znanih osebnosti iz sveta glasbe je prispevala, da se pogumno spusti v beleženje osebnosti in dogodkov iz sveta filma. Njeno sodelovanje pri pripravah revije DSF ni le volontiranje, umetnica iz Slovenije je takoj sprejela vlogo akterke in interpretatorke dogodkov. Osebnosti in srečanja so postali zgodovinski zahvaljujoč njenemu objektivu. Glavna igralca kultnega Klopčičevega filma „Sedmina“, Snežana Nikšić in Rade Šerbedžija, fotografirana z Ireninim fotoaparatom, sta se srečala po več desetletjih od snemanja in sta čustveno zaznamovala dan, posvečen slavnemu režiserju. Postavitev razstave scenografa Dušana Milavca, ter sama otvoritev, je atraktivno prenesena v medij fotografije, akterji Boris Miljković, Igor Prassel, Milan Knežević, zadolženi za otvoritev in govor o avtorju, so postali spontani in bližnji pred očesom opazovalke. Resnično je v zadovoljstvo, ko vam umetnica, kot je Irena Herak, predstavi čas, prostor in akterje, ki jih je osvojila s svojim pristopom in posegom. Ona se pod vsako fotografijo podpiše kot izvirna umetnica, ustvarjalka, ki bogati svoj fotografski opus z avtentičnimi prizori in avtorskimi deli.

Drago Zupanc

Pozivamo vas na otvaranje izložbe „Y so serious?“ u Galeriji ŠTAB u Beogradu, u četvrtak, 26. oktobra u 19h.

Na gostujućoj izložbi Galerije Y iz Ljubljane, u Galeriji ŠTAB publici će se predstaviti četvoro umetnika iz Slovenije: Tina Dobrajc, Mito Gegič, Arjan Pregl i Sašo Vrabič.

Izložbu će otvoriti predstavnici Ambasade Republike Slovenije u Beogradu.

Galerija ŠTAB

Bulevar Vudroa Vilsona 14

Galerija, Ulaz II

Dobro došli!

4 – 25. August 2022

Exhibition: “Made in Maribor II”

64 artists from Novi Sad & Maribor

Gallery of “American Corner”, Novi Sad, Kej žrtava racije 2b

Artists from Maribor: SAŠA BEZJAK, MATIJA BRUMEN, ANDREJ BRUMEN ČOP, NENAD CIZL, DRAGICA ČADEŽ, KSENIJA ČERČE, BOGDAN ČOBAL, NATALIJA R. ČRNČEC, IRENA ČUK, MARIJAN DREV, PETER FERLAN, DARKO GOLIJA, SAMUEL GRAJFONER, NATAŠA GRANDOVEC, STOJAN GRAUF, ALEKSANDRA SAŠKA GRUDEN, ANDREJA JAPELJ, MARKO JAPELJ, NATALIJA JUHART BRGLEZ, OR poiesis (alias PETRA KAPŠ), MATEJA KATRAŠNIK + POLONA LIPIČNIK, METKA KAVČIČ, JASNA KOZAR, TEJA KOVAČ LOZAR, ANKA KRAŠNA, POLONA MAHER, KATJA MAJER, SLAĐANA MATIĆ TRSTENJAK, MARIJAN MIRT, MANICA K. MUSIL + KAROLINA BABIČ, SAMO PAJEK, MARKO PAK, LUDVIK PANDUR, ANA PEČAR, POLONA PETEK, VOJKO POGAČAR, POLONA POKLUKAR, BORUT POPENKO, OTO RIMELE, JANEZ ROTMAN, TONI SOPRANO MENEGLEJTE, LUCIJA STRAMEC, DORIJAN ŠIŠKO, JOŽE ŠUBIC, SIMONA ŠUC, NINA ŠULIN, MATJAŽ WENZEL + BORUT WENZEL, VLASTA ZORKO.

Artists from Novi Sad: ĐORĐE BEARA, MIRJANA BLAGOJEV, SAŠA DOBRIĆ, JELENA ĐURIĆ, GOJKO DUTINA, DUŠAN VULETIĆ, BILJANA JEVTIĆ, STEFAN KOVAČIĆ, LIDIJA KRNJAJIĆ, ĐORĐE MARKOVIĆ, BOJAN NOVAKOVIĆ, MILA PEJIĆ, MARIJETA SIDOVSKI, DUŠKO STOJANOVIĆ, DANILO VUKSANOVIĆ, VERA ZARIĆ.

Curators: Breda Kolar Sluga & Maja Erdeljanin

Project coordinator: Aleksandra Saška Gruden

Producers: Cultural Center of Novi Sad, Umetnostna galerija Maribor (Slovenija)

Umetnost ponovo povezuje. Posredstvom projekta međunarodne umetničke razmene, novosadskog Art links-a i njime ostvarenih kontakata sa slovenačkim umetnicima tokom 2019. i 2021. godine, stvorila se nova karika u lancu povezivanja umetničkih scena dve države, dva grada, Maribora i Novog Sada, dve evropske prestonice kulture (2012. i 2022), između kojih se proteže 500 kilometara i 10 godina. Prostornu i vremensku distancu povezuje ovom prilikom mariborski projekat „Made in Maribor“. Započet u decembru 2021. godine u prostorijama „Umetnostne galerije Maribor“, projekat je zamišljen kao putujuća izložba u nastajanju. Do sada je u njemu učestvovalo više od 50 mariborskih umetnica i umetnika, istražujući srž “mariborskog” stvaralačkog identiteta, a ovog avgusta novosadske kolege imaće priliku da im se pridruže i izložbu nadopune iskustvima svoje likovne/vizuelne scene.

Koncept projekta osmislila je i započela mariborska kustoskinja i donedavna direktorka „Umetnostne galerije Maribor“ Breda Kolar Sluga, pozivajući šesnaest umetnica sa kojima je do tada više puta sarađivala, i koje su svojim radom u gradu ostavile jasan trag. Ideja je bila da svaka od njih takođe pozove po jednu umetnicu/umetnika po svom izboru, nekoga ko ih nadopunjuje, inspiriše ili se svojim delom nastavlja njihov umetnički rad, a pritom daje značajan doprinos kreiranju opšte kreativne slike grada. Po istom principu ova ideja upravo nastavlja da se širi i preko mariborskih i slovenačkih okvira.

Kao link sa ovim mariborskim lancem umetničkih dijaloga u Novom Sadu na isti način započeli smo sa povezivanjem novih karika. Četiri novosadska autora/autorki dobilo je unapred pripremljenu trodimenzionalnu podlogu – drvenu kocku (25 x 25 x 25 cm) da je “iskoristi” za svoj odgovor, za prikaz lične percepcije prostora u najširem mogućem kontekstu, a zatim i da započnu novi umetničko-kustoski lanac.

Svi radovi, mariborski i novosadski, zajedno čine celinu. Prvi put biće izloženi u Američkom kutku 4 – 25. avgusta 2022. godine gde će biti prikazane skoro sve mariborske i šesnaest novih novosadskih autorskih kutija. Zamisao je da se ova izložba seli i u druge gradove i države, povezuje mariborske sa lokalnim umetnicima i da na taj način, ne samo izložba, već i razmena informacija i međusobna interakcija umetnika „povećava na kub“.

Izložba je realizovana u saradnji Umetnostne galerije Maribor i Kulturnog centra Novog Sada, a pomogli su je Ministrstvo za kulturu Republike Slovenije i Gradska opština Maribora.

Breda Kolar Sluga i Maja Erdeljanin

POZIVAMO VAS NA OTVARANJE IZLOŽBE
 

Nagrada PIRANESI

Četvrtak 23. 06. 2022. u 18.00 Arhitektonski fakultet,
Bulevar Kralja Aleksandra 73/II 

Kroz Izložbu vodi: Andrej Strehovec, komesar srpske selekcije

PROGRAM možete pogledati na novom BINA sajtu
https://bina.rs/program/

Nagrada Piranesi 2021 - Međunarodna arhitektonska izložba  (Beograd, 2022.)
trajanje: 23. 6. – 23. 7.2022
lokacija: Arhitektonski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73/II, 11000 Beograd, Srbija

(PDA – Piranski dani arhitekture :: BINA - Beogradska internacionalna nedelja arhitekture :: Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet)
Kustosi/organizatori: Andrej Strehovec, Maja Ivanič, Anže Koren, Špela Kuhar, Danica Jovović Prodanović, Jelena Ivanović Vojvodić, Ružica Sarić, Vladimir Lojanica, Branko Pavić, Ivan Šuletić

Nacionalni selector za Srbiju: Andrej Strehovec
Studentski selektori za Srbiju: Slobodan Jović, Zoran Abadić

Piranski dani arhitekture (PDA) u suradjivanju sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA) i Arhitektonskim fakultetom (Univerzitet u Beogradu) predstavljaju Medjunarodnu arhitektonsku izložbu za Nagradu Piranesi 2021.
Na izložbi če se prikazati izložba u obliku 47 realizacija arhitekata i 34 studenstkih projekata koje je nominovalo jedanajst (11) nacionalnih selektora iz jedanajst (11) europskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Madžarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora), realiziranih u poslednje dve godine. Međunarodni žiri je dodelio nagradu, dva priznanja i jedno studentsko priznanja `Piranesi 2021`.
Izložba je bila prikazana u novembru 2021 godine u Piranu i Portorožu i od tada nastavlja svoj put u 11 zemalja učesnica.

U ovoj trećoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture (PDA), uključena je i srpska studenska selekcija iz Kragujevca, a ove  2021. (38. edicija konferencije) konferencija je proširena i na Crnu Goru. Tako se konferencija i nagrada intenzivno proširuje na regionalno područje gde je ovo međunarodno dešavanje bilo prisutno od 1983. godine. Nagrada Piranesi dodeljuje se od 1989. u okviru Piranskih dana arhitekture (PDA) koji je medjunarodni arhitektonski dogadjaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu i dešava svaku pred-poslednju subotu u novembru u obmorskim gradovima Piran i Portorož u Sloveniji.

Namera konferencije je evaluacija aktuelnih arhitektonskih trendova i prezentacija najinovativnijih ideja arhitektonske i prostorske produkcije na području Srednje Europe. Konferencija PDA predstavlja i potiče savremenu kvalitetnu kontekstualnu arhitekturu i kulturni diverzitet.

Ambasada Republike Slovenije je prilikom početka predsedavanja Slovenije Savetom EU u saradnji s delegacijom EU pripremila fotografsku izložbu "Slovenija i EU ruku podruku". Na panoima Savske promenade u Beogradu predstavljeno je 18 projekata u Sloveniji, koji su uspešno realizovani pomoću finansijskih sredstava EU.

Izložbom se srpskoj javnosti predstavljaju odabrani projekti, iz kojih je vidljiv pozitivan uticaj članstva u EU i napredak Slovenije u njenoj 30-godišnjoj istoriji. Uspešnih slovenačko-evropskih projekata je bilo mnogo više, preko 12.000 od učlanjenja 2004.

Organizatori izložbe veruju da će prenos slovenačkog iskustva podsticati građane Beograda i Srbije da prepoznaju članstvo u EU kao put ka uspešnoj realizaciji projekata za unapređenje društva i zaštitu životne sredine.

Na izložbi će posetioci moći da uživaju u fotografijama priznatog slovenačkog fotografa Urbana Štebljaja, koji je na svojevrstan način zabeležio lepote Bleda, Bohinja, Škocjanskih jama, Kopra, Maribora, Portoroža, Ljubljane, Kranjske gore itd.

Otvaranje izložbe biće u sredu 23. juna 2021, u 10 časova, na izložbenom prostoru Savske promenade. Izložba će moći da se pogleda do kraja jula.

V letu 2021 smo za mlade pripravili bralno-risalni natečaj »Prijateljstvo«. V lanskem letu so mladi slovenski lutkarji iz Celovca in okolice, pod mentorstvom Marice Hartmann, pripravili lutkovno igro o mravljah.

S pomočjo Brede Varl, avtorice in režiserke lutkovne igre, smo priredili besedilo predstave. Besedilo lahko otroci sami, s pomočjo staršev ali mentorjev preberejo, za natečaj pa pripravijo risbo z motivom, ki se jim je najbolj vtisnil v spomin.

Kdo lahko sodeluje?

Sodelujejo lahko mladi slovenski rojaki do 15. leta starosti, ki živijo izven meja Republike Slovenije. Tokrat bomo risbe razvrstili v štiri starostne kategorije natečajnikov:

1. kategorija: do 6 let

2. kategorija: od 7 do 9 let

3. kategorija: od 10 do 12 let

4. kategorija: od 13 do 15 let

Vsi sodelujoči bodo prejeli diplomo za sodelovanje, revijo z nalogami in dodatno darilo. V vsaki od kategorij bomo izbrali najboljšo risbo in avtorja dodatno nagradili.

V letu 2020 ste nam poslali več kot 300 čudovitih izdelkov. Za lažje in pregledno oddajanje smo letos pripravili spletni obrazec preko katerega boste oddali fotografije vaših slik oz. risb. Poseben obrazec pa bodo lahko uporabili mentorji oz. učitelji, ki bodo želeli poslati izdelke za več natečajnikov hkrati.

Kako sodelujem na natečaju?

• Preberi besedilo lutkovne predstave »Prijateljstvo«.

• Na list papirja formata A4 nariši ali naslikaj tisto stvar, ki ti je bila v zgodbi najbolj všeč. Rišeš oz. slikaš lahko s svinčniki, barvnimi svinčniki (barvicami), flomastri, voščenkami, vodnimi barvicami ali akvareli – izbira je prepuščena tebi.

• Izdelek poslikaj ali skeniraj (pri tem ti lahko pomagajo starši, mentor ali učitelj) in ga pošlji preko spletnega obrazca.

• Mentorji oz. voditelji skupin, ki želite poslati izdelke za več otrok hkrati, uporabite temu namenjenemu spletni obrazec. Obvezno priložite še seznam vseh sodelujočih (ime, priimek in starost) in opremite slike z imeni in starosti otrok.

Do kdaj se lahko prijavim?

Natečaj bo odprt do 15. maja 2021, vse prejete izdelke pa bomo objavili na naši spletni strani.

Za dodatne informacije nam lahko pišeš na slovenska.konferenca@slokongres.com, z veseljem bomo odgovorili na tvoja vprašanja.

Za več informacij kliknite na naslednjo povezavo https://www.slokongres.com/dogodek/nagradni-natecaj-za-mlade-rojake-po-svetu-2021

U Muzeju Jugoslavije od 2. decembra biće otvorena gostujuća izložba „Alan Ford trči počasni krug”, koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini. Biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija. Pomenutom izložbom, kao i brojnim redovnim programima Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.

Prvi broj „Alana Forda” izašao je u maju 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

„Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici („Prljavo kazalište”), i na filmu („Maratonci trče počasni krug”, „Ko to tamo peva”, „Smogovci”).

Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, objašnjava autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

„Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‛primi՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je „Alan Ford” u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski.

Po mom mišljenju, postoji nekoliko razloga, koje sam u detalje obradio u knjizi. Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja „nadrealna” farsa – ni kapitalizam, ni socijalizam, nego „nadrealizam”. Zato je strip rezonovao toliko jako. Pored toga, Alan Ford je modernizovana verzija komedije del arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Konačno, nekoliko drugih razloga, od društvene satire, kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše Jugoslavije, do preovlađujućeg kulta diletantskog amaterizma u našim društvima”, navodi Lazar Džamić povodom otvaranja beogradske izložbe.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

Realizaciju izložbe pomogli su Erste banka i S-Leasing, Vip mobile, Montprojekt, Traco invest, Triglav osiguranje i Soko inženjering.

U okviru izložbe „Alan Ford trči počasni krug” održaće se i prateći programi, a izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine.

Galerija Artget | 19. godina
VANJA BUČAN, SEKVENCE ISTINE I OBMANE
3. 9 – 1. 10. 2020.
Umetnički direktor Galerije Artget u 2020: Aleksandar Kostić

Vanja Bučan je nagrađivana slovenačka fotografkinja koja je upravo pre otvaranja ove izložbe proglašena jednom od dobitnica prestižne međunarodne nagrade 48 LensCulture Critics’ Choice Award 2020 za seriju Betonski cvetovi https://www.lensculture.com/2020-lensculture-critics-choice-award-winners.

Izložba pred nama obuhvata fotografije iz 4 serije: Sekvence istine i obmane, Tražeći Sadika, Betonski cvetovi i Bestiarij.

Knjiga o džungli

Znaj, samo stvari nasušne
su tebi zbilja potrebne,
sve ostalo je briga tek i jed.
Jer samo stvari nasušne
su delo majke prirode
što poklanja nam banane i med.

Pesma iz Diznijevog crtanog filma Knjiga o džungli (1967)

Parafrazirajući Berdžera, koliko je drugim živim bićima, biljkama i životinjama prirodno okruženje i stanište dato, čoveku realnost nije data i on za njom neprestano traga. Naučen je da suprotstavlja realno imaginarnom, prvo kao nešto što je pri ruci, a drugo kao udaljeno. Realnost se uvek nalazi iza paravana klišea, koje svaka kultura proizvodi da bi pojednostavila svoje delatnosti i uspostavila navike, a delom i osnažila svoju moć. Moderni umetnik teži da se približi realnosti, da je učini očitijom rušeći zastore klišea.

Od ovih zastora, Vanja Bučan na svojim fotografijama pravi kolaže sećanja, od idealnih slika prirode do varljivih uspomena sa putovanja. Predajući nam na uvid i uživanje jednu romantičnu, utopijsku viziju lažnog ili imaginarnog saglasja prirodnih elemenata i civilizacijskih artefakata, igrajući se stereotipovima i simbolima, popisujući stvarnu i imaginarnu floru i faunu ona nas vedrinom viđenja upućuje na avanturu i uspostavljanje novog ili zaboravljenog pogleda prema svetu oko nas. Slike u kojima prepoznajemo harmonije sveta (harmonices mundi) ne kriju svoju patvorenost i manipulaciju. To su režirane scene u kojima su pozadine i kulise nastale od fotografija koje je autorka zabeležila u prirodi i botaničkim baštama, a potom namerno nepreciznim i uočljivim kolažiranjem rekreirala u studiju, dodajući druge elemente ili aktere. Vanja Bučan kroz samu prirodu fotografskog medija kao apriori istinitog, postupkom mimikrije klišeima ostvaruje i pokazuje revalorizaciju i moguću obnovu sveta. U naslovu jedne od serija, Vanja Bučan uključuje reč sekvenca koja, ako bi govorili u relacijama filma, predstavlja razumljivi kontinuum koji saznajemo iz niza odvojenih slika, prostora i trenutaka, neminovan da bi od tih različitih događaja i doživljaja formirali jedinstvenu priču. Ovde ne postoji uobičajeni tok pripovedanja, već uspostavljena alegorijska predstava, gde mesta i momenti grade kolažiranu paradigmu odnosa čoveka i prirode.

Živimo u stvarnosti izgubljenih pogleda na stvari koje ne primećujemo, koje ne vidimo ni u realnosti, ni iza nje (to see is to see beyond), koje mimo nas prolaze dok se ne pojavi ruka koja nam ih vraća, pronađene. Čovek ne veruje u realno. On sumnja. Kada mu fotograf jasno kaže, ovo nije realno (ovo nije lula), ovo su samo kulise, čovek manje sumnja u deklarisanu iluziju. Ona bića koja ne umeju da sumnjaju, žive sada i ovde, u jedinoj stvarnosti. Papagaj jede papir i ne zna da nam tako kvari fotomorganu, a dete kroz otvor na scenografiji ne vidi prolaz u drugu realnost, već mogućnost igre ili put ka utočištu.

Fotografije se često posmatraju kao refleksije vidljive stvarnosti, slično slici reflektovanoj u ogledalu, ali suočen sa fotografijama Vanje Bučan čak i najnaivniji gledalac će shvatiti da su one mnogo više od toga. Ona će sliku dopuniti fizičkim prisustvom prikrivenog kreatora, kao deus ex machina, koji je u kreiranju sveta i rešavanju naše beznadežnosti zaboravio da doda neki bitan predmet i sada, ispravljajući to, skreće nam pažnju na njega iskrenim i darežljivim gestom koji kaže: spasen si, evo ga, gledaj ga ili uzmi, dodirni. Fotografkinja tako uvodi u dvodimenzionalnu sliku specifičan kvalitet taktilnosti i interakcije, dok, s druge strane, istim rastinjem sakriva ono što treba da bude skriveno.

Vraćajući se priči nad pričama, svet ovih fotografija postaje mitski pra-svet u kome obitavaju Geteove pra-biljke i pra-životinje, preci svega živog na planeti Zemlji. Od njih je sve nastalo i razvijalo se i kroz slike Vanje Bučan ponovo se tamo vraća, u primordijalnu džunglu.

Aleksandar Kostić

Vanja Bučan je nagrađivana slovenačka fotografkinja koja živi i radi u Berlinu.
Diplomirala je na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Hagu, na odseku dokumentarne fotografije. Posle studija se udaljila od dokumentarnog žanra u užem smislu i usredsredila na insceniranu fotografiju. Pre nego što je postala profesionalna fotografkinja studirala je sociologiju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani i aktivno učestvovala u ekološkom aktivizmu, što se jasno vidi u njenom umetničkom delu. Ona shvata fotografiju kao otvoreni medij, teren na kom može slobodno da izražava svoja gledišta i kritiku društva. U osobenom umetničkom stilu Vanja Bučan menja svoje fotografije i postavlja ih u inscenirane kompozicije kako bi dobila dekonstruisane i višestrane stvarnosti koje generišu vizuelno bogat izraz na samom pragu fikcije.

Njen rad je nagrađivan i izlagan na nekoliko značajnih međunarodnih izložbi, bijenala i samostalnih izložbi. Među njima su Kunsthaus Wien (Austrija), Benaki Museum u saradnji sa Athens Photo Festival, Biel Fototage (Švajcarska), Circulation(s) Festival (Francuska), CAFA Art Museum Beijing (Kina), Lishui Art Museum (Kina), Photo London, Photo Basel, Talent Latent (Španija), Viennacontemporary (Austrija), Vento Solar (Brazil), Leica Gallery Wetzlar (Nemačka), Neue Schule fur Fotografie, Berlin (Nemačka), itd.

Izložba je otvorena do 1.10.2020.

Izložba fotografija FOTOGANK, Knez Mihailova, Beograd, 6. 7. – 10. 7. 2020.

Fotogank je grupa poznatih slovenačkih fotografa, koji su u vreme vanrednog stanja prouzrokovanog virusom covid-19 i zbog činjenice da su galerije i muzeji bili zatvoreni za publiku, odlučili da fotografije projektuju iz svojih stanova na fasade susednih zgrada.

Na inicijativu i u organizaciji Ambasade Slovenije u Beogradu, Fotogank će moći da vidi i publika u Beogradu u periodu od 6. do 10. jula, svake večeri od 21 do 22h na fasadi zgrade bivše Robne kuće Beograd u Knez Mihailovoj 5.

Prema rečima Damjana Berganta, novoimenovanog ambasadora Republike Slovenije u Republici Srbiji, ideja da se ova izložba organizuje je da se bar na kratko pažnja javnosti preusmeri na umetnost. Kroz kulturu, njene različite segmente, pa tako i kroz fotografiju trebalo bi da se borimo za bolju budućnost svih nas i verujem da ćemo u tome i uspeti, navodi Bergant.

Autori  radova  na izložbi na otvorenom su: Asiana Jurca Avci, Luka Cjuha, Vanja Bučan, Simon Chang, Jošt Dolinšek, Jošt Franko, Katja Goljat, Cirl Jazbec, Jurij Korenjak, Robert Marin , Jure Matičič, Dejan Mijović, Nik Erik Neubauer, Marisa Popovič, Boštjan Pucelj, Lucija Rosc, Matjaž Rušt, Klemen Skubic, Matjaž Tančič, Ana Zibelnik, Manja Zore i ekipa fotografa Fotosfera.

Izložba na otvorenom će trajati od ponedeljka 6. 7. do petka 10. 7. 2020. u vremenskom periodu od 21 do 22 časa, a realizuje se u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda.

Za sve dodatne informacije i foto dokumentaciju možete da kontaktirate, Irenu Herak, savetnicu za kulturu i medije: irena.herak@gov.si, Ambasada Republike Slovenije

Vabimo vas, da obiščete virtualno razstavo » Znameniti Slovenci v Beogradu 2«.

Projekt Društva Slovencev v Beogradu – Društva „Sava“, Znameniti Slovenci v Beogradu, je pričet leta 2014 z namenom, da se potomci Slovencev v Beogradu, predvsem mlade generacije, pa tudi celotna javnost, seznanijo – preko razstave posterjev in kataloga v srbskem in slovenskem jeziku – z zgodovinskimi in pomembnimi osebami slovenskega rodu, predvsem s tistimi s konca 19. in iz prve polovice 20. stoletja, ki so v Beogradu zapustile dragoceno sled na različnih področjih ustvarjanja. Spomin nanje je doprinos kulturi spomina, tako v okviru slovenske narodne manjšine v Srbiji – nastale z razpadom skupne države SFRJ (1991), kot v okviru širše slovenske skupnosti – v sami Sloveniji in pri Slovencih, živečih po celem svetu.

Zamisel likovnih urednikov je, da se na naslovnici kataloga predstavi eno izmed najlepših krajev na svetu, kjer je zrastlo Mesto – prizor sotočja Save v Donavo, kot edinstven in signifikanten toponim, ki povezuje in določa vse kulturne zgodovine, ki so v njem nastajale in ga oblikovale.

Projekt Znameniti Slovenci v Beogradu je sestavljen iz 4 razstav, ki jih bomo v prihajajočih tednih javnosti predstavili v virtualnem prostoru.

K virtualni razstavi lahko pristopite s klikom na naslednjo povezavo.

Dobrodošli!

VABILO

Vabimo vas, da obiščete virtualno razstavo »ZNAMENITI SLOVENCI V BEOGRADU«.

V skladu s trenutnim globalnim stanjem pandemije koronavirusa so se člani Društva Slovencev v Beogradu – Društva Sava, v sodelovanju z Nacionalnim svetom slovenske narodne manjšine v Srbiji ter portalom za obveščanje in promocijo aktivnosti slovenskih kulturno-umetniških društev in slovenske kulture v Srbiji – Slokult.info, odločili za digitalizacijo razstave »Znameniti Slovenci v Beogradu«, ki jo javnosti prvič ponujajo v njenem novem virtualnem prostoru.

O projektu

Projekt Društva Slovencev v Beogradu – Društva Sava Znameniti Slovenci v Beogradu je bil začet leta 2014, z namenom, da se potomci Slovencev v Beogradu, posebej mlade generacije, pa tudi celotna javnost, skozi razstavo plakatov in katalogov v srbskem in slovenskem jeziku spoznajo z znamenitimi osebnostmi slovenskega porekla, ki so v Beogradu zapustile dragocene sledi na različnih področjih ustvarjanja.

Ohranjanje spomina nanje in njihovo delo prispeva predvsem h kulturi pomnjenja, tako v okvirih slovenske narodne manjšine v Srbiji, nastale z razpadom skupne države SFRJ, kot tudi znotraj širše slovenske skupnosti – v sami Sloveniji in med Slovenci širom sveta.

K virtualni razstavi lahko pristopite s klikom na naslednjo povezavo.

Dobrodošli!

U sredu, 5. februara 2020. godine, povodom proslave Prešernovog dana, biti otvorena foto-izložba "Planinske rože" autora Branka Zorka u prostorijama Društva Slovenaca Sava sa početkom od 18h. 

--> Otvaranje 4. februara u 19h
--> Izložba traje do 21. februara!

„Svakodnevno do našeg oka i uma dopire veliki broj medijskih i marketinških poruka da naša sudbina zavisi od nas samih, da ne postoji alternativa postojećem sistemu i stanju stvari i da je sve u našim glavama. Umesto bavljenja strukturnim i sistemskim razlozima stresa i mentalnih bolesti, formirana je čitava industrija koja nam govori da su uspeh i sreća stanje uma i da se ključ za postizanje istih nalazi u nama samima. Mistifikacija i spektakularizacija ljubavi, te zloupotreba različitog spektra emocija zauzima posebno mesto u industriji sreće, o čemu svedoče brojni blokbasteri, muzički hitovi, pa čak i kratke sugestivne poruke odštampane na masovno proizvednoj garderobi vodećih svetskih brendova.

Široko usvojena radi-ono-što-voliš mantra, naročito karakteristična za kreativni i intelektualni rad, sa jedne strane briše repetitivne poslove koji se obavljaju iz potrebe i dehumanizuje radnike koji obavljaju ovakvu vrstu posla (što je ubedljiva većina svetske populacije), a sa druge, kod onih koji imaju uslove da nasednu na priču o radu iz ljubavi, prikriva eksploataciju i jednako prekarnu poziciju koja iza radi-ono-što-voliš prinicipa stoji. Pritisak da se posao pronađe i zadrži je sve veći, lista zadataka koje treba da obavi jedna osoba za što manju nadnicu je sve duža, a sa rastom kompetitivnosti raste i zahtev da se fokusiramo na sebe, svoje veštine, sposobnosti, kapacitete, da igramo uloge koje su nam dodeljene na tržištu rada. A i ljubavi.“

Kustoskinja izložbe Mirjana Dragosavljević

(Deo teksta iz kataloga)

****

Maja Hodošček (1984) je umetnica, pedagoškinja i istraživačica. Bavi se video radovima, instalacijama i pokretanjem radionica.
Magistrirala je na Nizozemskom Institutu umetnosti u Arnhemu, NL.

Njeni radovi izlagani su na međunarodnim grupnim izložbama kao što su Skriveni kurikulum, tranzit.sk, Bratislava; Tišina je ovde gluvoća, Galerija Podroom, Beograd; Beyond the Globe, Moderna galerija, Ljubljana, Jug prema Jugoistoku, Times Museum u provinciji Gvandong u Kini; Traveling Communique, Muzej istorije Jugoslavije, (MIJ) Beograd. Svoje radove je predstavljala na samostalnim izložbama u Muzeju savremene umetnosti MSUM u Ljubljani, Galeriji Miroslav Kraljević u Zagrebu, Galeriji Škuc u Ljubljani, itd.

Godine 2019. bila je rezident u Tabakaleri – Međunarodnom centru za savremenu kulturu (Donostia). Godine 2010. dobila je nagradu OHO.

Živi i radi u Celju, Slovenija.

*****************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

REŠETARI SA CRVENOG KRSTA – VEK TRAJANJA U BEOGRADU

– izložba u Manakovoj kući –

Septembra 2019. godine navršilo se sto godina od kada se Slovenac iz Ribnice Edvard Cvar nastanio u Beogradu i tu nastavio svoj zanat – izradu sita i drvenarije od materijala donetog iz Slovenije. Čitavo stoleće se sita i druga „suha roba“ izrađuju na isti način, u istoj radionici i istim alatima. Taj zanat istrajava još uvek zahvaljujući rođaku Edvarda Cvara i nasledniku zanata, Ivanu Debeljaku, koji je porodici Cvar-Debeljak 2015. godine doneo priznanje – Sertifikat Ministarstva privrede Republike Srbije kojim se ručno izrađena sita i rešeta majstora Debeljaka smatraju proizvodima starog zanata i mogu se obeležavati oznakom „Otvorene šake“. Sitarski zanat u vreme osnivanja ove radionice bio je tražen i cenjen, a majstori poštovani i uvažavani članovi društva. Vreme se promenilo, nove tehnologije pro- izvodnje smenile su stare, a i potrebe i način života su drugačiji. Ovaj zanat je u opasnosti da potpuno nestane. Priređujući izložbu „Rešetari sa Crvenog krsta – vek trajanja u Beogradu“, Etnografski muzej u Beogradu i Društvo Slovenaca u Beogradu – Društvo „Sava“ žele da skrenu pažnju na potrebu da se sitarski zanat očuva i prenese na sledeće generacije, kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Posetioci će na izložbi imati priliku da vide ručno izrađena sita i alate kojima se prave. U saradnji sa gostima iz Rokodelskog centra iz Ribnice u Sloveniji ispričaćemo priču o nastanku i trajanju radionice Sita i rešeta majstora Ivana Debeljaka i posebnom načinu prodaje nazvanom krošnjarstvo, koje je zaštitni znak Ribnice, kraja u kome se i danas nabavlja najbolja sirovina za izradu sita.

Izložba će biti dostupna za posetioce od 15. oktobra do 12. novembra 2019. godine u Manakovoj kući, Gavrila Principa 5.

Prateći program izložbe

15. oktobar (utorak)

13.00 Predavanje Polone Rigler Grm u Manakovoj kući. Stručno vođenje kroz stalnu postavku.

19. oktobar (subota)

11.00 – 14.00 Slikarska radionica (radionicu vodi Marija Vauda, akad. slikar). Stručno vođenje kroz stalnu postavku.

25. oktobar (petak)

18.00 Кoncert Pojoče družbe (dirigent Višnja Dimitrijević).

26. oktobar (subota)

11.00 – 14.00 Slikarska radionica (radionicu vodi Marija Vauda, akad. slikar).

09. novembar (subota)

10.30 – 15.00 Poseta učenika slovenačkog jezika iz Društva „Sava“ (nastavnica Tatjana Bukvič). Stručno vođenje kroz stalnu postavku i izložbu Rešetari sa Crvenog krsta.

11. novembar (ponedeljak)

18.00 Proslava Martinovanja – praznik vina.

REŠETARJI S CRVENEGA KRSTA – STOLETJE OBSTOJA V BEOGRADU

– razstava v Manakovi kući  –

Septembra leta 2019 je minilo polnih sto let, odkar se je Slovenec iz Ribnice Edvard Cvar naselil v Beogradu in tu nadaljeval svojo obrt – izdelavo sit in lesnih izdelkov iz materiala, prinesenega iz Slovenije. Celo stoletje se sita in drugo »suho robo« izdeluje na enak način, v isti delavnici in z istim orodjem. Obrt se ohranja zahvaljujoč sorodniku Edvarda Cvara in obrtniškemu nasledniku Ivanu Debeljaku, ki je družini Cvar-Debeljak leta 2015 prinesel priznanje – certifikat Ministrstva Republike Srbije, s katerim so ročno izdelana sita in rešeta mojstra Debeljaka priznana za izdelke stare obrti ter nosijo oznako »Otvorene šake« (»Odprte dlani«). Sitarska obrt je bila v času ustanavljanja te delavnice iskana in cenjena, mojstri pa spoštovani in občudovani člani družbe. Časi so se spremenili, nove tehnologije proizvodnje so nadomestile stare, pa tudi potrebe in način življenja so drugačni. Obrti preti nevarnost popolnega izginotja. Z razstavo »Rešetarji s Crvenega Krsta – stoletje obstoja v Beogradu« Etnografski muzej v Beogradu in Društvo Slovencev v Beogradu – Društvo »Sava« želita opozoriti na potrebo, da se sitarsko obrt ohrani in prenese na naslednje generacije, kot del nematerialne kulturne dediščine Srbije. Obiskovalci razstave bodo imeli priložnost, da si ogledajo ročno izdelana sita in orodje, s katerim se jih izdeluje. V sodelovanju z gosti iz Rokodelskega centra Ribnica iz Slovenije bomo pripovedovali zgodbo o nastanku in obstoju delavnice Sita in rešeta mojstra Ivana Debeljaka ter posebnem načinu prodaje, imenovanem krošnjarstvo, ki je zaščitni znak Ribnice, kraja, kjer se še danes nabavlja najboljšo surovino za izdelavo sit.

Razstava bo odprta za obiskovalce od 15. oktobra do 12. novembra 2019 v Manakovi kući, Gavrila Principa 5.

Spremljevalni program razstave

15. oktober (torek)

13.00 Predavanje Polone Rigler Grm v Manakovi kući. Strokovno vodenje po stalni postavitvi.

19. oktober (sobota)

11.00 – 14.00 Slikarska delavnica (delavnico vodi Marija Vauda, akad. slikarka). Strokovno vodenje po stalni postavitvi.

25. oktober (petek)

18.00 Koncert Pojoče družbe (dirigent Višnja Dimitrijević).

26. oktober (sobota)

11.00 – 14.00 Slikarska delavnica (delavnico vodi Marija Vauda, akad. slikarka).

09. november (sobota)

10.30 – 15.00 Obisk učencev slovenskega jezika iz Društva »Sava« (učiteljica Tatjana Bukvič). Strokovno vodenje po stalni postavitvi in razstavi Rešetarji s Crvenega Krsta.

11. november (ponedeljek)

18.00 Proslava Martinovanja – praznik vina.

Izložba „Vozom kroz Sloveniju“ autora Blaža Kavčiča i Josipa Vebera, koju je organizovalo Udruženje Slovenaca „Logarska dolina“ iz Pančeva, otvorena je 9. oktobra u Galeriji Železničkog muzeja u Beogradu.

Želja organizatora je bila da se ovo neobično “putovanje” vozom kroz Sloveniju u pratnji dva autora, koji su, pored svojih profesija, predsednici klubova ljubitelja železnice u Ljubljani i u Pančevu, prikaže njihova opčinjenost i ljubav prema vozovima. Cilj ove izložbe nije samo podsticanje ljudi za putovanjima vozom kroz Sloveniju, već povezivanje ljudi, stvaranje prijateljstava i razmena etnološko-kulturoloških i drugih osobenosti dva naroda.

Organizaciju izložbe pomogli su  ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, Društvo Slovenaca „Sava“ „Slovenske železnice“ d.o.o., Klub ljubitelja železnice “Pančevo” i „Železnice Srbije“ ad koja je domaćin izložbe.

Kuća Legata / Heritage House,
Kneza Mihaila 46, Belgrade, Serbia

Od 16. do 31. avgusta 2019. 
Radno vreme:12-20h 
Ponedeljkom zatvoreno 

Petak 16. avgusta, u 19:30h biće otvorena izložba Sekvence Umetnosti koja okuplja, VAS, 24 mlada umetnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Makedonije.

“Ova izložba jeste i vrsta nepretencioznog generacijskog preseka, bez ambicija umetnika i kustosa na iscrpnost i konačno definisanje. Lepota ovog stvaralaštva je u nesvodivosti i različitosti. Izložba je i svedočanstvo o regionalnom stvaralaštvu, temama, formama, idejama i senzibilitetima mladih umetnika sa ovih prostora. Zanimljivo će biti pratiti njihov razvoj i u godinama koje će uslediti.” Ana Arp

Autori izložbe: Suzana Vulović, Milena Apostolović i Milica Lojović.

Izlagači: Zorana Milićević,Aleksandra Aceska, Nevena Kosović, Romana Pehar, Danka Terzić, Suzana Vulović, Doroteja Erhatić, Lucija Žuti, Milica Lojović, Ivana Bajcer, Smiljana Čurić, Maja Gajić, Milena Apostolović, Alja Košar, Miloš Vučićević, Marko Janjušević, Radivoj Milić, Mario Romoda, Marija Nešković, Vladimir Tomić, Kristijan Jovanoski, Zlatan Gračanac, MArija Koneska, Luka Joksimović.

Prijatelji izložbe su Vinarija Kovačević, firma Glasstic i studio PAKT.

Vođenje kroz izložbu zakazano je za 24. avgust u 18 časova.

https://www.artsequences.com/

TIŠINA JE OVDE GLUVOĆA
Galerija Podroom
Trg republike 5/-1
4 – 25. jul 2019.
Izložba Tišina je ovde gluvoća čiji je naziv pozajmljen iz istoimene knjige Džona Berdžera i Žana Mora, u saradnji sa Svenom Blombergom (Sedmi čovek. Knjiga u slikama i rečima o iskustvu stranih radnika u Evropi), analizira različite migracije koje obeležavaju ove prostore: od figure gastarbajtera/ke, preko rata i tzv. raspada Jugoslavije, do Balkanske rute. Ukoliko bismo pokušali da mapiramo sva prošla i sadašnja kretanja, dobili bismo pokretnu sliku nalik mravinjaku – reke ljudi ugrožene egzistencije. Međutim, ovo nije pokušaj mapiranja svih kretanja u potrazi za budućnošću, već prikaz fragmenata određenih putovanja. Kako ih percipiramo? Kako se prema njima odnosimo? Kako u njima učestvujemo? Kako se u okviru njih pozicioniramo? Kako ih (ne) prevazilazimo?
Izlažu: Nika Autor, Doplgenger, Maja Hodošček, Bojan Mrđenović, Davor Konjikušić, Nemanja Čađo, minipogon, Pokretnica kolektiv (Željka Jakovljević, Ina Madžar, Jovana Rakić, Frosina Dimovska, Mia Inić, Jelena Alempijević, Nataša Vranešević, Sara Tošić). Prateći program: Nemanja Čađo i Danica Selem, Forum Roma Srbije (Dejan Marković), Kino klub Barut (Nenad Porobić), Jelena Mijić, Nebojša Milikić, Ivana Smiljanić. Kustoskinja: Mirjana Dragosavljević. Izložba se realizuje u saradnji sa Ksenijom Đurović, Anom Vuković, Katarinom Kostandinović, Zoranom Đaković Minniti. Ko-organizatori: BRINA, Kulturni centar Magacin, Kino klub Barut.

Više o slovenačkim umetnicama možete videti na sledećim linkovima:

http://www.hodoscek.com

 https://www.autor.si/

zložba „U dodiru sa“ obuhvata dvanaest radova iz zbirki Muzeja savremene umetnosti koje prate interpretacije namenjene slepim i slabovidim osobama, a koje su realizovali Studenti sa odseka Vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Interpretacije su oblikovane u raznovrsnim umetničkim formama i medijima (od taktilnih i audio radova, do performansa i prostornih, ambijentalnih instalacija) sa namerom da što vernije prenesu značenja, priče i doživljaje dela iz zbirki Muzeja.

Na ovaj način Muzej je u skladu sa savremenim muzeološkim standardima želeo da svoje zbirke učini pristupačnim ljudima kojima je čulo vida uskraćeno i svima koji su spremni da se upuste u avanturu istraživanja umetničkog nasleđa 20. i 21. veka na interaktivan način.

Do sada su se u predstavljanju umetničkih dela slepim i slabovidim osobama obično koristili taktilni dijagrami, odnosno replike – reljefi i objekti namenjeni dodirivanju, dobijeni mašinskim putem, 3D štampom ili radom na CNC mašini. Zbog preciznosti linearne mašinske izrade reljefa ili oblika, najčešće su predstavljani radovi apstraktnih umetnika. Izložba U dodiru sapo prvi put kod nas pravi ovakav iskorak iz očekivanog i akcenat stavlja na doživljaj, iskustvo i interpretaciju. Tako se radovi mogu osetiti, gledati ili interpretirati kroz subjektivno iskustvo, gde ne postoji matrica ili šablon, već sloboda svakog posetioca da delo tumači i doživi na svoj način. 

Radovi koji tumače i interpretiraju dela iz zbirki Muzeja rezultat su intenzivnog i interdisciplinarnog istraživanja u kojem su pored studenata učestvovali i njihovi profesori Mrđan Bajić i Radoš Antonijević, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti Katarina Krstić i Senka Ristivojević, i Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ uz pomoć kolega iz Saveza slepih Srbije. 

Pitanje na koje su tražili odgovore bilo je: Kako interpretirati, približiti delo vizuelnog stvaralaštva osobi koja ne vidi? Na to se nadovezuje i pitanje: Na koji način slepim i slabovidim osobama učiniti dostupan ogroman iskustveni potencijal koji nude zbirke Muzeja savremene umetnosti, a koji u broju iznosi preko 8.300 umetničkih dela – slika, crteža, grafika, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, video radova, i mnogo više narativa i izvora za učenje.

Za ovaj mali eksperimet izabrana su dela iz zbirki Muzeja koja nose ideju društvene transformacije, kako bi se istakla namera da se u prostoru Muzeja stvori emocionalno rezonantna sredina, koja će podstaći ljude da budu agenti promena za sebe i za svoju okolinu. Radovi studenata referišu na dela autora koji su, između ostalih, oblikovali umetničku scenu na našim prstorima, a to su Kosta Miličević, Rihard Jakopič, Vane Bor, Pivo Karamatijević, Ivan Tabaković, Petar Lubarda, Radomir Reljić, Bora Iljovski, Petar Omčikus, Zoran Popović, Tomislav Peternek i Vladimir Miladinović. Mladi umetnici preuzeli su ulogu medijatora i ponudili jedan način da se umetnička dela iz zbirke sagledaju. Oni su ponudili nove ideje i nove poglede. Dali su jedan segment priče koji saznajemo slušajući i dodirujući radove. Tako ova izložba ne predstavlja objašnjenje radova iz zbirki već poziv da se dela istraže i dožive drugim čulima, putem dodira, mirisa i zvuka. Kroz senzorno, taktilno i auditivno iskustvo podstiče se intimniji dijalog sa umetničkim nasleđem, omogućava nam se da aktiviramo naše „unutrašnje oči“ i svoj um otvorimo za nove percepcije.

U okviru 5. međunarodnog umetničkog simpozijuma ART LINKS grupna izložba PRE-PIH slovenačkih autora članova DLUL-a  biće otvorena u utorak, 21. maja u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ KCNS i trajaće do 31. maja. Izložba će biti postavljena kako u klubu „Tribina mladih“, tako i na hodnicima Kulturnog centra Novog Sada, a zastupljeni su sledeći autori: Boris Beja, Petar Varl, Boris Gaberščik, Mojca Zlokarnik, Nina Koželj, Ivo Mršnik, Nataša Segulin, Zora Stančič, Črtomir Frelih i Arven Šakti Kralj Szomi.

Reč je o vizuelno intimnom iskustvu i premda je savremena umetnost podvrgnuta društvenim promenama, širokoj dostupnosti i tehnologiji koja se ubrzano razvija, ona osigurava poetsku membranu kroz koju se sa jedne strane vezuje za realnost, a sa druge strane ostaje hipnotična i emotivna. Tradicionalno umetničko okruženje zaista je prevazišlo granice i danas obuhvata umetnike iz drugih „ne-likovnih područja“, međutim, izložba deset odabranih autorki i autora, članova Udruženja likovnih umetnika Ljubljane, predstavlja pre svega dela koja svoj izvor nalaze u klasičnim medijima i tehnikama izražavanja. Kroz odabranu selekciju nastoje se izdvojiti neke pojave i tendencije razvoja umetnosti unutar udruženja, koje uključuje skoro 400 članica i članova. Tako su u hodnicima KCNS-a predstavljena dela autora, koja kroz prostornu instalaciju, objekat i vajarsku postavku prikazuju deo ostvarenja koja se oslanjaju na prostor ili uzimaju prostor kao gradivni materijal ili temelj rada koji naseljavaju sadržaji. Ona nude čulno putovanje u svet materijala, oblika, misli i senzualnosti. U klubu »Tribina mladih«, radove predstavljaju autori koji koriste 2D prostor i putem medija grafike i fotografije govore o doživljaju prostora unutar njih i reflektuju društvena zbivanja kroz unutrašnju prizmu stvarajući estetsku spoznaju lepote.

Širina selekcije ogleda se i u nizu prepoznatljivih slovenačkih stvaralaca, koji potiču iz različitih sredina, generacija i vizualnih izraza i motiva. Umetnice i umetnici u svojim delima kritički, često ironijski i razigrano, reaguju na mnoge protivrečnosti i kulturne izazove kojima su okruženi. Nina Koželj i Boris Beja kroz objekat pokazuju onaj deo koji odražava društveni segment marginalizovane ideje. Koželjeva ulazi u prostor sa nekom vrstom spomen-oltara koji čine veštački sneško, plastično cveće i uokvirena fotografija skulpture koja nije prisutna na izložbi, na taj način aludirajući na večnu prisutnost, a istovremeno i neistinitost bola. Beja se, međutim, oslanja na obrazac kroz koji se tematizuju odnosi između intimnog i društvenog, između slobode i ropstva, prirode i društva, dok je »Object« takođe mesto za borbu s boli i sredstvo za pronalaženje istine o sebi. Isto tako, putem realne, ali varljive slike, Črtomir Frelih sa svojim FoxBox-om, neposredno obraća posetiocu, gledaocu kome nudi kutiju u zamenu za selfije. Sa druge strane, Ivo Mršnik sa svojim zapisom/psihogramom, kako ga sam naziva, na računarskom papiru stvara dijalog između izrazito lične i ekspresivne linije, koja odražava njegovo mentalno raspoloženje, i industrijski perforiranog nosača.

U klubu „Tribina mladih“ nalazimo različite pristupe: Zora Stančič, sa štampanim kompjuterski obrađenim fotografijama prateći put svoje mrtve majke, suočava se s bolom odlaska i tragovima koje za sobom ostavljaju odnosi. Nasuprot Petre Varl, gde iz praznine izlazi neodštampan papir koji se savija tako da reagujući na svetlo u prostoriji stvara strukturirane oblike. Fotografije Nataše Segulin predstavljaju igru svetlosti i senke, bezvremenu lepotu odražava kapak na plafonu u intimi hotelske sobe u Marsali na Siciliji. Ovo je igra aluzija, suptilnosti i senzibilnosti. Sličnim sadržajima bavi se i Mojca Zlokarnik, osim što je njen medij izražavanja grafika – linorez u boji. Ona uvek štampa sama, te su taktilnost reljefne štampe i senzualno prisustvo boje njeni temeljni izrazi. Taktilnost i analognost predstavljaju sastavni deo i radova Borisa Gaberščika, koji je u svojoj fotografiji posvećen prefinjenoj mrtvoj prirodi, gde sa beskrajnim strpljenjem izvanrednog posmatrača beleži fine refleksije i baršunastu tamu. I poslednje, ali ne i najmanje važno, fotografije Arvene Šakti Kralj Szomi kroz zaokruženu seriju crno-belih fotografija pružaju svojevrsne slikovne kompozicije koje donose priču o istraživanju devojke na prelazu u odraslo doba.

Uprkos brojnim pokušajima definisanja, umetnost u svojoj procesnoj prirodi izbegava označavanje i iskušava nas: da li je analizirati ili se prepustiti doživljaju i slediti stvorenu lepotu, koja predstavlja novu stvarnost. Ova izložba nastoji da podstakne ovo drugo kroz iskrenu ispovest: poverenje u umetnost danas. (Aleksandra Saška Gruden, vizuelna umetnica)

Više o izložbi i umetnicima možete pročitati na linku ispod.

https://www.kcns.org.rs/najave/pre-pih-grupna-izlozba-slovenackih-umetnika-od-21-maja-u-klubu-tribina-mladih-kcns

Pozivamo vas na Dane kulture Slovenije koji će se održati od 12-17.4.2019. u Gudurici i Vršcu u organizaciji Društva Slovenaca Kula iz Vršca.

PROGRAM:

Petak: 12.04.2019. 

GUDURICA, MUZEJ  u 18 časova

-Svečano otvaranje izložbe "Od Triglava do Guduričkog vrha"

-Degustacija slanih i slatkih Slovenačkih kolača

Utorak: 16.04.2019,

VRŠAC, KULTURNI CENTAR u 18 časova

- Promocija časopisa "Slovenika"

  u 19 časova

- Revija Slovenačkog filma

Sreda: 17.04.2019.

VRŠAC, KULTURNI CENTAR u 19 časova

- Revija Slovenačkog filma.

Program filmova na manifestaciji Dani slovenačke kulture, Vršac, april 2019.

16.04. u 19.00

           Život i sećanje

           r. Dragomir Zupanc

           sudeonici: Nuša i Rene Gerden

           traje: 25 m

           Šarlatan Manjifiko

           r. Maja Pavlin

           sudionik: Robert Pešut – Magnifico

           traje: 84 m

17.04. u 19.00

           Slovenija, Australija i sutra ceo svet

           r. Marko Neberšnik

           ul. Jure Ivanušin, Minca Lorenci

           traje: 130 m

Dobro došli!