BARUFE

 

Karlo Goldoni – Predrag Lucić
BARUFE

3. jul 2018. u 21. čas.
Gledališče Koper, Slovensko stalno gledališče Trst, Istarsko narodno kazalište – Gradsko kazalište Pula, Slovensko narodno gledališče Nova Gorica
Reditelj: Vito Taufer
 

Autori teksta: Karlo Goldoni – Predrag Lucić
Prevodioci:Daniel Malalan, Petra B. Blašković, Patrizia Jurinčič Finžgar, Nataša Tič Ralijan
Autori songova:Predrag Lucić, Iztok Mlakar
Reditelj: Vito Taufer
Asistent reditelja: Renata Vidič
Lektori: Petra B. Blašković, Patrizia Jurinčič Finžgar, Nataša Tič Ralijan
Scenograf: Voranc Kumar
Kostimograf: Barbara Stupica
Autor muzike: Damir Halilić Hal
Dizajner svetla: Jaka Varmuž
Masker: Matej Pajntar
Asistent reditelja (studenski): Izidor Čok
Asistent kostimografa: Ana Žerjal
 

Igraju: 
Tone: Gojmir Lešnjak – Gojc
Paškua: Marjuta Slamič
Lucijeta: Maša Grošelj / Patrizia Jurinčič Finžgar
Pepi: Rok Matek
Serđo: Iztok Mlakar
Libera: Petra B. Blašković / Nataša Tič Ralijan
Urša - Patrizia Jurinčič Finžgar / Elena Brumini
Keka:  Nika Ivančić
Šime: Luka Cimprič
Đovanin: Kristijan Guček
Isidor: Igor Štamulak
1. stražar: Andrej Zalesjak
2. stražar: Gorazd Žilavec
Toto Coto: Izidor Čok
Kitarist: Damir Halilić Hal

 
O PREDSTAVI
U prvom zajedničkom pozorišnom projektu koji bi povezao četiri profesionalna teatra priobalnog prostora iz tri države – Istarsko narodno kazalište – Gradsko kazalište iz Pule (Hrvatska), Gledališče Koper (Slovenija), Slovensko narodno gledališče iz Nove Gorice (Slovenija) i Slovensko stalno gledališče iz Trsta (Italija) – u koparskom Gledališču se začela ideja o predstavi Ribarskih svađa (Le baruffe chiozzotte) velikog italijanskog komediografa Karla Goldonija u režiji slovenskog reditelja Vite Taufera.

Zašto baš Goldoni i zašto baš njegove Ćozotske barufe kao prvi izbor za koprodukcijsku predstavu ova četiri pozorišta? Ne samo zato što se taj tekst odavno odomaćio na pozornicama s ove obale Jadrana i postao deo klasičnog repertoara hrvatskih i slovenskih pozorišta, s inscenacijama koje su se – na radost brojne publike – igrale ne samo godinama već i decenijama. Ne samo zato što su neke od tih predstava postale nezaobilazno mesto u teatrološkoj literaturi o Goldoniju, gde se pojedine Ribarske svađe s naših pozornica spominju s respektom sličnim onome koje uživa najznamenitija inscenacija Ćozotskih barufa – ono u režiji Đorđa Štrelera u milanskom Pikolo teatru.

U barufama Goldonijevih ribara, njihovih porodica i batelanata pred podozrivim očima pomoćnika kancelara i izvestitelja Kriminala prepoznali smo u prvom redu barufe ovog svađalačkog vremena. U melodioznom i pitoresknom govoru Goldonijevih Ćozota osetili smo zov da pozorišno progovorimo na tri jezika – italijanskom, slovenskom i hrvatskom – i na bogatim dijalektiktičkim varijetetima Istre, Krasa i Trsta. U Goldonijevoj ljudskoj a ne božanskoj komediji pronašli smo komički ključ za iščitavanje teško popravljivih ljudskih naravi i još komplikovanijih društvenih odnosa gde gotovo da i nema sklada izuzev – svađalačke harmonije.

Prihvatili smo, ukratko, ljudski i umetnički izazov da Goldonijevom klasičnom komedijom pokušamo da ispričamo živu priču ovog vremena i prostora, priču koja nadilazi državne granice, predstavu koja upravo zbog svoje višejezične razigranosti i kulturalne pluralnosti, koju donose glumci iz četiri pozorišne kuće, može dosegnuti nove visine razumevanja. Pa makar se – što bi rekao Veselko Tenžera – i posvađali. Onako goldonijevski, ribarski, ćozotski, mediteranski. A sve uz smeh. 
I uz nadu da će se zajednička pozorišna avantura započeta Ribarskim svađama nastaviti.  

Predrag Lucič
 

O REDITELJU
Vito Taufer
Međunarodno priznati slovenski reditelj koji često stvara u nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije. Njegove predstave gostuju po europskim i svetskim festivalima. Dobitnik je nekoliko vrhunskih nagrada, uključujući više Zlatnih lovorovih venaca festivala MESS, Sterijinu nagradu, nagradu Prešernovega sklada, nagradu Borštnikovega srečanja, Posebnu nagradu kritike festivala BITEF. U sva tri pozorišta slovenskog primorja režirao je nekoliko uspešnih predstava, od kojih i neke u mediteranskom i dijalektalnom duhu.