PETA ŠTEVILKA ČASOPISA SLOVENIKA

Pred nami je nova, peta številka časopisa Slovenika, z naslovom Književno-umetniški dialogi.

Urednica tematske številke, dr. Tanja Tomazin, ki je v njej zbrala vrsto kakovostnih, zanimivih prispevkov, katerih avtorji so srbski in slovenski strokovnjaki, jo v Uvodniku, med drugim, predstavi z besedami: »Peta, nagajivo rojstnednevna številka Slovenike je zato posvečena dialogom – razgovoru, klepetu, srečevanju, pogovoru med različnimi kulturami, torej tudi med oddaljenimi prostori, med različnimi časi in vsebinami.“

Sloveniko izdajata Nacionalni svet slovenske manjšine v Srbiji in Filološka fakulteta Univerze v Beogradu, dostopna pa je na povezavi

SLOVENIKA 5

ONLINE KARIERNI SEJEM 2020

Online karierni sejem

22. in 23. januarja 2020 ne zamudite optius on-line kariernega sejma, kjer boste lahko obiskali skoraj 50 TOP slovenskih delodajalcev. Na njihovih virtualnih stojnicah boste lahko diskretno klepetali v živo s predstavniki podjetij . Vse do 26. januarja pa boste še lahko oddali prijavo na prosta delovna mesta ali posredovali vaš življenjepis.
ENOSTAVNO. DISKRETNO. BREZPLAČNO. Prijavite se že danes!


Link >> sejem.optius.com…

Kratek link >> http://bit.ly/2N8cNzK

Zakaj online karierni sejem?

Obisk online kariernega sejma je enostaven in dostopen tudi v tujini, saj se ga lahko brezplačno udeležite kjerkoli imate internetno povezavo, in z vseh naprav: računalnika, tablice ali mobilnega telefona. S kadroviki boste lahko klepetali pov-sem anonimno in se boste sami odločili, če in kdaj boste želeli razkriti svojo identiteto.

Optius online karierni sejem bo ponujal veliko kakovostnih delovnih mest v skoraj vseh panogah. Seznam delodajalcev je objavljen tukaj, zato se boste lahko vnaprej odločili, katera podjetja so za vas zanimiva in se boste na razgovor z njimi lahko dobro pripravili. Prav tako se boste lahko prijavili na več pozicij pri različnih delodajalcih.

Informacije in prijava:

Na sejem se prijavite na povezavi sejem.optius.com, kjer si ustvarite profil in lahko do-date življenjepis. Na dan sejma se nato le razgledate med vsemi možnostmi in kontakti-rate delodajalce, ki vas zanimajo, številni bodo ponudili tudi priložnosti za študentsko delo

Prijave že potekajo!

O organizatorju

Portal Optius je eden največjih zaposlitvenih portalov v regiji. Dolga leta je ekipa stro-kovnjakov delala pod imenom Moja zaposlitev. Z letošnjim letom je portal dobil novo podobo in ime ter veliko izboljšanih funkcionalnosti za še bolj intuitivno, učinkovito in varno uporabo.

Torej:
Vabimo vas, da se med 22. in 26. januarjem 2020 udeležite online kariernega sejma in spoznate delodajalce, ki vam lahko ponudijo odlične pogoje za razvoj vaše karierne poti!

POLETNE ŠOLE SLOVENŠČINE

POLETNE ŠOLE SLOVENŠČINE
Za MLADE od 13 do 17 let Center za slovenščino v Ljubljani organizira mladinsko poletno šolo, ROK ZA PROŠNJO ZA ŠTIPENDIJO je 15. MAREC: https://centerslo.si/…/mladinska-poletna-sola-slovenscine-…/
Za OTROKE OD 10 do 15 LET pa sta letos dve možnosti: poletna šola slovenščine v Tolminu (org. ZRSŠ in CŠOD) ter tabor Slovenščina malo drugače (org. Slovenska izseljenska matica). Prijave bodo možne aprila, maja.
Vabilo za tabor za otroke bo poslal tudi Svetovni slovenski kongres.
Za MLADE 15 + in ODRASLE poletna šola v Ljubljani, ROK ZA PROŠNJO ZA ŠTIPENDIJO je 15. MAREC https://centerslo.si/tecaji-za-odrasle/sole/poletna-sola/
in v Kopru, informacija za 2020 še ni objavljena, tu je lanska: http://www.fhs.upr.si/sl/poletne-sole/halo

SLIKA I ZNANJE

Ida Dropka Obućina, montaža izabranih delova-detalja slike (Brak, Matis)

Istorija umetnosti kao materijal i referenca za razmišljanje i stvaranje slike bila je tema nova dva ciklusa radionice crtanja i slikanja koju već šestu godinu vode pri Društvu Slovenaca u Beograda – Društvu “Sava” beogradski umetnici Marija Vauda i Nikola Pilipović.

Rezultati radionice “Slika i znanje” predstavljeni su završnom izložbom koja je otvorena u prostorijama Društva “Sava” na Terazijama do 30. januara, a učesnici su: Neva Milovanović, Nuša Gerden, Radovan Sindik, Radmila Jeremić Ćurčin, Ida Dropka Obućina, Svetlana Lenasi, Beti Milić, Jelena Kogoj, Sonja Medurić Dinić, Miroslav Medurić, Aurena Dinić i Breda Čoš.

Beti Minić - Nadežda Petrović, reinterpretacija

Program “Slika i znanje” iz godine u godinu se obogaćuje novim temama i pedagoškim postupcima, uz redovne zadatke radionice (reinterepretacija slikarstva i rukopisa iz slovenačke i srpske srednjovekovne umetnosti, reinterpretacija i apstrahovanje dela iz istorije umetnosti, mrtve prirode…).

“U ovim prostorijama se, nedeljom, izvan svetlosti reflektora i mimo svake logike svakidašnjice, odvija jedna diskretna i odlučna razmena  na koju smo ponosni čak i onda, i možda upravo i zbog toga što, skoro nevidljivi, brusimo jezik-misao”, naveli su autori radionice.

Radovan Sindik, repeticija, izbor palete (Van Gog)

U svetu inflacije slike raznorodnog porekla (od umetničke do dokumenta i slike proistekle sa različitih medijskih platformi) likovna i vizuelna pismenost je neophodnost. Ona se na radionici “Slika i znanje” razvija na više nivoa. Učenje gledanja, kao i svako drugo, polazi od početnih inovativnih vežbi azbuke gledanja, prenosa-transfera, uočavanja razmera, valera, razlika, odnosa i međuodnosa, formatiranja, smeštanja u format, upisa i opisa linijom, prepoznavanja formalnih likovnih izjava i njenih konsekvenci, učenje jezika i sporazumevanja. Radionica je stoga posvećena razvijanju razumevanja postojećih medija, tema, postupaka slike (prizor, narativ, fotografija-dokument, video, film, skulptura, ambijent, instalacija, freska, narodni vez, slikarstvo, strip, image, …) koja se menjala kroz istoriju kulture.

Nuša Gerden, detalj, repeticija, izbor palete (Goja)

Prema navodima autora, u jednom toku izabrali su da optici polaznika predlože signifikantna dela istorije umetnosti kako bi se ona urezala u zajedničko telo kulture kroz neposrednu radnu praksu i refleksiju o njoj.

“Zadatak odabira originalnih slikarskih i vizuelnih dela iz istorije umetnosti, reinterpretacija, traženje i uočavanje ‘svog’ detalja, njihovo spajanje u jednu novu celinu, svakoga od učesnika je nateralo da pogleda mnoštvo reprodukcija, monografija, autorskih izbora istorije umetnosti, koje su im na raspolaganju, da ih propusti kroz svoj filter i da ih, tako osvežene, složi u svoj raspored-sintaksu i iznenađujuće, atraktivne kompozicije. Na nesvesnom planu saznajemo tajne vrhunskih umetnika sakrivene u našem oku, preko kojih prepoznajemo, oštrimo i formulišemo svoje identitete, afinitete, senzibilitete… Tako se zalažemo za sebe, tako branimo društvo… Kao autori projekta izabrali smo da se u poslednja dva ciklusa najviše bavimo delima svetske istorije umetnosti čime kažemo: ‘Polje najviših kreativnih ulaganja i rezultata je i naša istorija. Umetnost jeste društveni proizvod’”, naveli su Marija Vauda i Nikola Pilipović.

Sonja Dinić Medurić, detalj, uvećanje (Pikaso)

Prema njihovim navodima, osnove likovne i vizuelne pismenosti su nam potrebne da bismo brže razumeli šta se oko nas dešava, čega smo deo, da bi se atak-slika kontekstualizovala, ugledala, videla... “Zadaci koje smo ovde radili i kojima ulazimo u izabrano delo - sliku tako što je dekonstruišemo, izdvajamo, kropujemo, detalj ili kadar  uvećavamo, rešavamo poentilistički ili umnožavamo... nisu deo samo umetničke prakse, već su odavno deo i medijske upotrebe”, naveli su autori 18. decembra na otvaranju izložbe radionice “Slika i znanje” koja se, kako ističu, zalaže za razumevanje kreativnih postupaka i praksi dolaženja do slike sveta - za strategije savremenosti.

Radionicu crtanja i slikanja “Slika i znanje” pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji i Društvo “Sava”.

(SEEcult.org)

U PANČEVU ODRŽANI “DANI SLOVENAČKOG FILMA”

Novi slovenački filmovi za probirljivu pančevačku publiku

U Pančevu je od 17. do 19. decembra održana revija filmova koji su bili prikazani u okviru programa “Dani slovenačkog filma”. Za tri dana prikazano je ukupno šest filmova od kojih su tri bila kratkometražna i tri dugometražna. Selektor festivala bio je naš poznati reditelj Dragomir Zupanc koji je u saradnji sa Slovenačkom kinotekom iz Ljubljane obezbedio premijerno prikazivanje filmova koji su ove godine bili na repertoaru filmskog festivala u Portorožu, a koji je održan sredinom septembra.

 

DSF Pančevo 2019 (1).jpg

Organizatori ovog programa bili su Društvo Slovenaca “Sava” iz Beograda, Dom omladine Pančevo i Udruženje Slovenaca “Logarska dolina” iz Pančeva. Ljubomir Radovanović urednik filmskog programa pančevačkog Doma omladine istakao je da su filmovi na ovogodišnjoj reviji bili veoma zanimljivi, da je selekcija filmova bila kvalitetna i da su se filmovi dopali probirljivoj pančevačkoj publici. Takođe je dodao da će tokom naredne godine biti prikazano još filmova iz Slovenije, da će se uspostaviti saradnja sa Slovenačkom kinotekom iz Ljubljane i da je planirano da se ova manifestacija tradicionalno ponovo održi krajem sledeće godine u dvorani “Apolo” pančevačkog Doma omladine, koja ispunjava sve uslove za održavanje ovakvog programa. Dragomir Zupanc selektor festivala izjavio je da je veoma zadovoljan saradnjom sa pančevačkim Domom omladine i Udruženjem Slovenaca “Logarska dolina” sa kojim je ove godine po prvi put organizovana revija i u Kovinu. Zupanc je pohvalio odličnu organizaciju i sve saradnike koji su omogućili da slovenačke filmove vidi publika u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Vršcu, Smederevu i Kovinu. Josip Veber predsednik pančevačkog Udruženja Slovenaca “Logarska dolina” rekao je da ova manifestacija ima veliki kulturni značaj za Slovence u Pančevu i da će sledeće godine u njenoj organizaciji uzeti učešće i gosti iz Slovenije.

„DANI SLOVENAČKOG FILMA“ U KOVINU

Predstavljena nova filmska dostignuća slovenačke kinematografije

U kovinskom Kulturnom centru po prvi put je organizovana manifestacija „Dani slovenačkog filma“. Revija je trajala tri dana od 9. do 11. decembra, a kovinskoj publici je bilo prikazano šest filmova, tri kratkometražna i tri dugometražna.

DSF Kovin 1.jpg

Poslednjeg dana revije kao specijalni gosti bila je ekipa filma „Stric Geza ide u Zaturce“ koja je kovinskoj publici nakon projekcije priredila nezaboravno druženje. Iako je ovo bila prva revija u Kovinu, publika je bila više nego zadovoljna ne samo organizacijom već i stručnom selekcijom filmova koji su zadovoljili mnoge probirljive ukuse.

DSF Kovin 2.jpg

Prema rečima organizatora revija će se održati i naredne godine, a selekciju filmova će kao i do sada raditi Dragomir Zupanc, naš proslavljeni režiser. Prema rečima Milivoja Grčića direktora Kulturnog centra Kovin, ovo je bila veoma značajna kulturna manifestacija koja je izbirljivoj kovinskoj publici prikazala najnovija dostignuća slovenačke kinematografije, koja je inače veoma cenjena u Evropi. On je tom prilikom izjavio da će kovinski Kulturni centar i dalje uspešno sarađivati sa slovenačkim udruženjima i da će ta saradnja biti proširena i na ostale kulturne sfere. Organizatori ove manifestacije bili su Društvo Slovenaca „Sava“ iz Beograda, Kulturni centar Kovin, Udruženje Slovenaca „Logarska dolina“ iz Pančeva i njihova podružnica u Kovinu.

 

                                                                                                                                                                                         Josip Veber

DSF Kovin 3.jpg

SVEČANO OTVARANJE REVIJE DANI SLOVENAČKOG FILMA

Muzej kinoteke,  petak, 6. decembra

SVEČANO OTVARANJE REVIJE DANI SLOVENAČKOG FILMA

Već petu godinu za redom u organizaciji Društva Sava domaća publika ima priliku da se upozna sa najnovijim ostvarenjima slovenačke kinematografije. Osim Beograda filmovi će se prikazivati i u Novom Sadu, Nišu, Smederevu, Pančevu i Kovinu.

Revije filmova slovenačkih autora počinje u  petak, 6. Decembra u 19.30 časova u Muzeju jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1), otvaranjem izložbe o životu I delu Franca Štiglica, povodom 100 godišnjice od rođenja klasika slovenačke kinematografije  Pre toga, od 18.00, biće prikazana digitalizovana kopija Štiglicovog filma Ne plači Petre, snimljenog 1964g.

Svetozar Cvetković, dramski umetnik, poznat i po ostvarenim ulogama i u slovenačkim filmovima, pozdraviće publiku i otvoriti reviju. Voditeljka Milica Gacin najaviće film, Neću više da budem luzerka, kao i rediteljku Uršu Menart, prošlogodišnju dobitnicu nagrade Vesna na festivalu u Portorožu.  Nakon projekcije, publika će se uključiti u razgovor sa mladom autorkom koji će voditi dr Ivana Kronja.

Kao uvod u celovečernji filma biće prikazan i kratak film Raj, Mitje Ličana I Sonje Prosinc, dobitnika Vesne na ovogodišnjem festivalu u kategoriji kratkih igranih filmova.

 

SLOVENAČKA GRUPA “LAIBACH” ODRŽALA KONCERT U BEOGRADU

Muzički performans oduševio Beograđane

 

Slovenačka grupa “Laibach” održala je u sredu 4. decembra veličanstven koncert u rasprodatoj “Kombank dvorani” u Beogradu. Jedan od najoriginalnijih i najcenjenijih bendova sa naših prostora, koji je ne samo kod nas, već i u celom svetu poznat po svojim tekstovima, muzikom ali i spektakularnim scenskim nastupom i ovog puta je uspeo da zadovolji ukuse probirljive beogradske publike.

20191204_213952.jpg


“Kombank dvoranom” pored starih hitova odzvanjale su i nove pesme koje su napisane za naučno fantastični film Iron Sky – The Coming Race, u režiji Tima Vuorensole, a koji se trenutno prikazuje u evropskim bioskopima.

Koncert u Beogradu organizovan je u sklopu svetske turneje na kojoj “Laibach” predstavlja svoj poslednji album "The Sound of Music", izdat krajem 2018. godine koji je nastao kada je bend posetio Severnu Koreju 2015. godine, a povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja te zemlje. Bio je to prvi bend sa Zapada koji je ušao u Severnu Koreju, jednu od najzatvorenijih zemalja u svetu. Pesme koje su izvedene tada korišćene su i u dokumentarnom filmu "Dan oslobođenja". Turneja grupe se nastavlja u januaru 2020. godine koncertom u Sidneju u Australiji.

20191204_214044.jpg

Pored mnogobrojnih poznatih ličnosti iz sveta muzike, koncert su propratili i predstavnici slovenačke ambasade u Beogradu, a pored članova nekoliko slovenačkih društava iz Srbije ovom jedinstvenom muzičkom događaju su organizovano prisustvovali i članovi Udruženja Slovenaca “Logarska dolina” iz Pančeva koji redovno prate nastupe ove slovenačke grupe ne samo u Srbiji već i u zemljama regiona.

 

                                                                                                 Josip Veber

20191204_214559.jpg

 

20191204_231902.jpg

PREDSTAVLJANJE KINOATELJEA GORICA NA DANIMA SLOVENAČKOG FILMA

KINOATELJE GORICA

Kinoatelje iz Gorice funkcioniše u Italiji i Sloveniji kao višenamenski centar za međukulturne i prekogranične projekte u oblasti filma i audio-vizuelnih medija. Širenje filmske kulture među Slovencima u Italiji posebno se fokusira na to da, sve od svog početka delovanja sedamdesetih godina 20. veka, kao svoj pečat doprinese uključivanju mladih u svet filma.

Osnivač Kinoateljea, sociolog, filmski kritičar i senator Darko Bratina (1942-1997) je filmskom, televizijskom i video mediju pripisivao posebnu edukativnu ulogu: naime, smatrao je da je reč o najboljem sredstvu za razumevanje društva, njegove istorije i kulture. Nagrada koja je nazvana po njemu, Poklon vizija, prerasla je u prekogranični filmski festival, koji povezuje gledaoce i filmske institucije u 7 različitih gradova tog međuregionalnog prostora (Gorica, Nova Gorica, Trst, Izola, Špeter, Videm iLjubljana). Ovaj događaj prati televiziju, te bira radove i autore, koji estetske vrednosti dopunjavaju posebnom pažnjom prema istorijskom i socijalnom okruženju, zauzimajući se za interkulturnu komunikaciju.

Godine 1999., prvu nagradu Darko Bratina Poklon vizija dobila je slovenačka rediteljka Maja Weiss, za dokumentarni film Cesta Bratstva in Enotnosti /Put Bratstva i Jedinstva/, a usledila su i predstavljanja opusa brojnih sineasta, kao na primer Želimira Žilnika, Karpa Godine, Dalibora Matanića, Haratjun Khachatryana, Ruth Berckermann, Laile Pakalnina, Adle Peva i drugih. Na ovogodišnjoj, dvadesetoj ediciji, u fokusu su se našla ostvarenja britanske dokumentaristkinje Kim Longinotto, koja u svojim filmovima daje glas ženama i devojkama, buntovnicama koje pokušavaju da se izbave iz agresivne klopke tradicije, ne posustajući u borbi za svoja prava. Festivalu daje svežinu i programska sekcija First Crossings, kao platforma za razvijanje novih filmskih izraza.

Krajem devedesetih, delovanje Kinoateljea karakterisala je pre svega bogata produkcija filmova i audio-vizuelnih zapisa, koji dokumentuju život na granici i govore o burnoj istoriji ovih krajeva, gde se susreću kultura istoka i zapada- To je život nabijen kako konfliktima, tako i željom za uspostavljanjem dijaloga među različitim identitetima i kulturama, koje datom prekograničnom prostoru daju sasvim poseban pečat (Niso letele ptice, Moja Meja, Mesto naTravniku, Trenutek reke, Mala Apokalipsa, On stranžice itd). Istraživanje i prelasci granica, u najširem smislu, ostaju polazište i  kod filmskog stvaralaštva mlađe genaracije, što se vidi i u filmu Mirendan autora Jana Mozetiča, ili u kratkom filmu Stoj! Giulia de Paolisa, inspirisanom istinitim događajima , kao i u eksperimentalnom filmu Soma autorke Sandre Jovanovske.

dvd_naslovnica.jpg

Svesni smo toga koliko je za mlađe generacije važno otvoriti vrata ka svetu umetnosti, u magični svet pokretnih slika i autorskog filma, koji ih navodi na kritičko razmišljanje i podstiče na postavljanje novih pitanja, kojima će istraživati do tada nepoznati svet. Poslednjih petnaest godina najviše snage usmereno je ka razvijanju vaspitnih filmskih sadržaja, koji nastaju u saradnji sa školama i obrazovnim institucijama sa obe strane granice. Redovno organizujemo filmske radionice za mlade, bioskopske projekcije, ekskurzije i posete festivalima, seminare za nastavno osoblje i obrazovne projekte, koji se zasnivaju na povezivanju predmeta (Vse, kar imam, nosim s seboj – begunčev kovček; Od dnevnika do bloga; Vojna beseda li spoštljiva tišina!). Posebno smo ponosni na međunarodni omladinski filmski kamp, koji u Novoj Gorici organizujemo od 2012. godine u partnerstvu sa Ustanovom Silvana Furlana.

PoklonViziji2019_10162019_ljubljana_02.jpg
PoklonViziji2019_10152019_dan3_16.jpg
DSC_0015.JPG

UNIVERZA V LJUBLJANI VABI - PISMO REKTORJA SLOVENCEM PO SVETU

Spoštovani,
na Univerzi v Ljubljani, ki v letošnjem letu praznuje 100-letnico svojega obstoja, si prizadevamo za povezovanje in sodelovanje s Slovenci v tujini na področju znanosti, raziskovanja, izobraževanja in profesionalnega razvoja.

Vsako leto razpisujemo vrsto dodiplomskih, magistrskih in doktorskih študijskih programov, ki pokrivajo vsa študijska področja: umetnost, naravo in tehniko, jezike, družboslovje, humanistiko, zdravje in šport.

Ob kakovostni ponudbi ter izvajanju študijskih programov Univerze v Ljubljani se lahko študenti vključijo tudi v različne obštudijske dejavnosti, preko Kariernih centrov pa nudimo svetovanje o izbiri študija preko Skype ter povezovanje z delodajalci. Ravno tako ponujamo veliko možnosti v okviru izmenjav in poletnih šol.

Želimo si, da bi bile informacije o študiju ter druge priložnosti, ki jih nudimo na Univerzi v Ljubljani, dostopne na več različnih mestih, zato se na vas obračamo s prošnjo za informiranje zainteresiranih kandidatov ter objavo naše spletne strani na vaših portalih (slovenska stran: www.uni-lj.si/studij; angleška stran: www.uni-lj.si/study).

V kolikor ste zainteresirani za prejemanje obvestil s strani Univerze v Ljubljani, vas prosimo za izpolnitev prijave na povezavi.

Za dodatne informacije in gradiva se lahko obrnete na Katjo Cerar, katja.cerar@uni-lj.si.

Z željo po vzpostavitvi uspešnega sodelovanja vas lepo pozdravljam.

S spoštovanjem,
Univerza v Ljubljani
Prof. dr. Igor Papič
Rektor

VEČE SAVREMENE SLOVENAČKE POEZIJE I PROZE U NEGOTINU

9. Novembar 2019. godine

Narodna Biblioteka Dositej Novaković Negotin

 

  Dana 19. Novembra 2019. godine u promotivnoj sali Narodne Biblioteke Dositej Novaković u Negotinu,  Slovenačka kulturna zajednica „Mura“, u prijatnom ambijentu i atmosferi, organizovala je izuzetno posećenu tribinu posvećenu savremenoj slovenačkoj poeziji i prozi. Na poziv slovenačkog udruženja i njezinog predsednika Miodraga Stankovića, kao učesnici odazvali su se:

Marko Kostić, profesor srpskog jezika i književnosti,

Vlasta Mladenović, pesnik, bibliotekar i urednik časopisa za književnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo „Bibliopis“, i

Saša Skalušević, književnik i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Buktinja“.

  Nakon obrazlaganja predsednika slovenačke kulturne zajednice „Mura“ sa sedištem u Negotinu, o istorijatu, postanku, ideji i potrebi slovenačke kulturne zajednice u Negotinu, i poklonu biblioteci, antologije savremene slovenačke poezije prešlo se na sam program tribine.

Profesor Kostić u uvodnom delu se osvrnuo se  na modernu slovenačku književnost, a kao predstavnika, gotovo začetnika govorio je o Srečku Kosovelu.

DSC_0035.jpg

Kosovel kao jedna neobična, zanimljiva i tragična  sudbina. Svakako spada u jednog od najznačajnijih pesnika slovenačke poezije uopšte. Osim o njegovim biografskim momentima, poeziji, motivima,“ razotkrivanju prisustva haosa i nemira u nama i oko nas“, upoređujući ga sa svetskim klasicima, kao što su takođe tragični Frederiko Garsija Lorka, Ende Adi, Artur Rembo ili Ćezare Paveze, profesor se osvrnuo i  na eseje Kosovela koji su takođe izuzetno doprineli formiranju slovenačke moderne poezije i proze.  Za sobom je ostavio rukopis zbirke „Zlati čoln“ , pretežno impresionističke i ekspresionističke lirike, odakle je izbor objavljen prvi put 1927. Tek 40 godina kasnije, obelodanjena je knjiga konstruktivističkih pesama koju je spremao pred smrt, nazvana Integrali. Integrale je 1967. objavila Cankarjeva založba sa obimnim predgovorom Antona Ocvirka „Srečko Kosovel in konstruktivizem

Takođe je dat naglasak na njegov zaokret s ekspresionističkog izraza ka konstruktivizmu koji je programski najjasniji u manifestu Mehaničarima! (Mehanikom!), napisanom jula 1925. Između 1974. i 1977. Državna založba Slovenije objavila je, u tri knjige, celokupnu Kosovelovu zaostavštinu, Zbrano delo.

Profesor Kostić je takođe pročitao par pesama i kraćih eseja Srečka Kosovela.

DSC_0031.jpg

  Saša Skalušević se opredelio da govori o slovenačkoj savremenoj književnosti, sa posebnim akcentom na delo Daneta Zajca, Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, kao jednih od osim slovenačkih, najznačajnijih i jugoslovenskih autora. Osim neverovatne biografije i Vitomila Zupana i Lojza Kovačiča, koje je iskreno probudilo i skrenulo pažnju publike i čitateljstva na njiovo delo, Skalušević je govorio i o slovenačkoj avangardi. Pomenut je fenomen grupe Laibach, Neue Slowenische Kunst, slikarska grupa Irwin, Studio novog koletkivizma, Noordung, slovenačke avangardne muzičke grupe kao što su  Borghesia,Pankrti i Buldožer. O povezanosti jugoslovenskih, srpskih autora naročito crnog talasa kao što je  Živojin Pavlović, koji je deo svog opusa snimio u Sloveniji. Takođe je jedno delo Vitomila Zupana koristio kao predložak uza scenario svog filma, odnosno zajedno su ga adaptirali, napisali Vitomil Zupan i Živojin Pavlović.To je film „Nasvidenje v naslednji vojni“ (Doviđenja u sledećem ratu) iz 1980. godine.

Lojze Kovačič je takođe spomenut u kontekstu kao jednog od najvećih neotkrivenih svetskih pisaca, koji stoji rame uz rame, pisaca kao što su Tomas Bernhard, Džejms Džojs, ili Roberto Bolanjo. Kao veliku nepravednost što njegovo delo nije u dovoljnoj meri prevedeno na srpski jezik, čime srpski čitaoci nažalost ostaju uskrećeni za delo ovog zaista po svim parametrima značajnog autora slovenačke ali i jugoslovenske, evropske pa i svetske književnosti. Na kraju je govoreći još o slovenačkoj avangardi, Skalušević pročitao jednu pesmu Aleš Kermauner, koga je svojevremeno prevodio srpski pisac i pesnik Vojislav Despotov.

DSC_0032.jpg

  Na kraju prisutnima se obratio i Vlasta Mladenović, koji se fokusirao na savremenu slovenačku poeziju počevši od Tomaža Šalamuna pa sve do naših dana. Osvrnuo se i na antologiju savremene slovenačke poezije „ČITATI: VOLETI“ i autore u njoj a  koju je priredio Dušan Stojković a iz koje je pročitano više pesama.  Govorilo se i i neophodnosti, umetničkih, književnih sarađivanja i povezivanja sa slovenačkom kulturnom scenom , kao i samim autorima kroz prevode, časopise, izdavaštvo, knjige. Na kraju Vlasta Mladenović je pročitao pesmu Tomaža Šalamuna.

Tomaž Šalamun

ČITATI: VOLETI

Kada te iščitavam, plivam. Kao medo šapama me

u blaženstvo guraš. Ležiš na meni kojeg si

rastrgao. Na smrt sam te zavoleo, prvi međ

rođenim. U jednom jedinom trenu postadoh tvoja lomača.

 

Bezbedan sam kao što nikada ne bejah. Konačni si

osećaj zadovoljstva: znati otkuda žudnja je.

U tebi sam kao u mekom grobu. Režeš i topiš

sve naslage. Vreme se pobudi i nestane, himne slušam,

 

dok te gledam. Strog si i potreban, stvaran. I ne

mogu govoriti. Znam da čeznem za tobom, tvrdi sivi

čeliče. Za jedan dodir tvoj poklanjam sve. Gle, pozno sunce

 

upire o zidove dvorišta u Urbinu. Zbog tebe sam umro.

Osećam te i koristim. Ćutiš. Ruješ me i probijaš,

uvek. Mestima koja si uništio teče raj.

 

Prisutnoj publici  je priređen skromni koktel na kome je nastavljeno neobavetno časkanje o slovenačkoj kulturi i umetnosti.

 

Miodrag Stanković

DSC_0027.jpg

OGLAS ZA POSAO

Kompanija Gorenje je jedan od vodećih evropskih proizvođača kućnih aparata sa tradicijom dugom preko 68 godina. Tehnološki usavršeni, superiorno dizajnirani i energetski efikasni kućni aparati podižu nivo kvaliteta života za korisnike naših proizvoda u preko 90 zemalja širom sveta.

Ukoliko želite da postanete deo uspešnog Gorenje tima od preko 11.000 zaposlenih pošaljite nam svoj CV.

 Za potrebe Gorenja tražimo:

Referenta call centra za tržište Hrvatske i Slovenije

 (Novi Sad)

Osnovna zaduženja:

·         prijem telefonskih poziva za teritoriju Hrvatske/Slovenije

·         informisanje korisnika o karakteristikama i funkcionisanju aparata, akcijama, marketinškim kampanjama

·         unos reklamacija u servisnu aplikaciju Gorenje

·         realizacija anketa o kvalitetu servisnih intervencija

Zahtevane veštine, znanja, iskustvo:

·         minimum IV SSS

·         znanje hrvatskog/slovenačkog jezika

·         poželjno poznavanje Gorenje aparata

·         poznavanje zakonske regulative Hrvatske/Slovenije

·         iskustvo u rešavanju reklamacija

·         prednost imaju kandidati sa iskustvom u radu u korisničkom servisu

Nudimo Vam:

·         pozitivnu i dinamičnu radnu atmosferu i okruženje

·         zaposlenje na određeno vreme sa mogućnošću stalnog zaposlenja

·         mogućnost profesionalnog razvoja i usavršavanja

·         redovne zarade i uredne prijave na penzijsko i zdravstveno osiguranje

·         priznanje za kvalitetan rad kroz program stimulacija

Pošaljite Vaš CV elektronskim putem na email aleksandar.dimitrijevic@gorenje.com

"SLOVENAČKI DANI" U SMEDEREVU

U Smederevu je 26.oktobra 2019. godine održana manifestacija pod nazivom ,, Slovenački dani u Smederevu,, u Centru za kulturu Smederevo, povodom novoosnovanog udruštva ,,Martin Krpan,,.

75402071_427995311487643_8037948878336557056_o.jpg

U programu, koji je odisao bliskošću dva etnosa, učestvovali su hor pojača družba ,,Sava,, Beograd, KUD ,,Ratko Matić-Rale,, Saraoraci, Etno grupa muzičke škole ,, Kosta Manojlovic,, Smederevo, učenici osnovne škole ,, Jovan Jovanović Zmaj,, iz Smedereva, KUD ,,Grajena,, iz Ptuja, koji su bili svojevrsna atrakcija u karakterističnoj nošnji. Svoj gasto kutak sa tradicionalnim receptima predstavile su organizacije žena iz Male Krsne, Skobalja, Lugavčine, Saraoraca, Drugovca, kao i žene iz udruženja ,, Martin Krpan,,.

75450183_534105763801661_7030077305602965504_o.jpg

Zamenik ambasadora Republike Slovenije u Srbiji i opunomoćeni ministar Roman Weixler prisustvovao je programu i obratio se prisutnima napominjajući da je društvena delatnost osnova na kojoj može da se sačuva slovenački narod koji živi

73088346_427995444820963_8911326084226613248_o.jpg

Takodje se obratio predsednik Nacionalnog saveta Slovenačke nacionalne manjine Saša Verbič koji je istakao da je uvek postojala težnjaSlovenaca koji žive u Srbiji, za okupljanjem i očuvanjem jezika i običaja, koji su osnova identiteta svakog naroda. on se zahvalio Ministarstvu obrazovanja Republike Slovenije koje je pokazalo razumevanje i omogućilo učiteljici Tatjani Bukvič da počne sa radom i učenjem slovenačkog jezika u Smederevu.

75552821_534108057134765_4629509819173175296_o.jpg

Predsednica udruženja ,, Martin Krpan,, zahvalila se prisutnima što zajedno promovišu povezivanje slovenačke i srpske zajednice, kulture i običaja i objasnila kako se robila ideja o osnivanju udruženja u Smederevu. Društvo planira da se poveže sa svim bitnim institucijama i učestvuje u prgramima koji imaju za cilj očuvanje nacionalnog identiteta,jezika i kulture.

73399811_534106763801561_6921051931615952896_o.jpg

Program je upotpunila izložba kolaža ,,Znameniti Slovenci,, autora Marije Vaude koja je trajala od 26,oktobra do 30. oktobra.

74170618_534106197134951_3433018663077150720_o.jpg

Manifestacija je bila veoma uspešna i pohvale su stizale sa svih strana.

75650513_534105523801685_7520376929434730496_o.jpg

OTVORENA IZLOŽBA "REŠETARI SA CRVENOG KRSTA"

U ponedeljak 14.10.2019. godine u Manakovoj kući u Beogradu otvorena je izložba pod nazivom “Rešetari sa Crvenog krsta - vek trajanja u Beogradu”. Ovu izložbu od velikog značaja organizuju Etnografski muzej u Beogradu i Društvo Slovenaca u Beogradu, Društvo Sava povodom stogodišnjice od osnivanja sitarske radionice porodica Cvar - Debeljak u Beogradu.

6P8A6369.jpg

Izložbu je svečano otvorio gospodin Dejan Židan, predsednik Državnog Zbora R. Slovenije, a otvaranju su prisustvovali i drugi visoki i uvaženi gosti iz Slovenije, gdja Oga Belec, državni sekretar u Uradu R.Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu, g. dr Zvone Žigon, vođa sektora u Uradu R.Slovenije, predsednik opštine Ribnica g. Samo Pogorelc, gdja Polona Ringler Grm, direktorka Rokodelskega centra Ribnica, ambasador R. Slovenije u Beogradu nj.eks g. Iztok Jarc, zamenik ambasadora g.Roman Weixler i drugi predstavnici ambasade Republike Slovenije.

6P8A7083.jpg

Pored uvaženih zvanica na otvaranju izložbe su govorili i predsednik Društva Slovenaca u Beogradu g.Saša Verbič i direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu gdja Tijana Čolak Antić Popović , a publici se obratio i sam Ivan Debeljak. U okviru večernjeg programa imali smo prilike da čujemo i nastup Ekumenskog muškog hora. Nakon svečanog dela otvaranja izložbe, usledilo je razgledanje izložbe uz koktel i druženje. Autor izložbe je Maja Marjanović. Izložba će trajati do 12. novembra i ulaz na izložbu je besplatan.

6P8A6950.jpg
6P8A6848.jpg

OBISK DRŽAVNE SEKRETARKE OLGE BELEC IN VODJA SEKTORJA URADA VLADE REPUBLIKE SLOVENIJE ZA SLOVENCE V ZAMEJSTVU IN PO SVETU DR. ZVONETA ŽIGONA V BEOGRADU

V okviru svojega prvega uradnega obiska Srbije sta državna sekretarka Olga Belec in vodja sektorja Urada Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu dr. Zvone Žigon obiskala Društvo Sava v Beogradu in Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Republiki Srbiji.

Foto: Branko Zorko

Foto: Branko Zorko

 

Delegacijo iz Slovenije so sprejeli Saša Verbič, predsednik Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Republiki Srbiji in Društva Sava, dr. Maja Đukanović, predsednica odbora za izobraževanje Nacionalnega sveta, Dragomir Zupanc, predsednik odbora za kulturo Nacionalnega sveta in Društva Sava, Dino Dolničar, predsednik odbora za informiranje Nacionalnega sveta, ter Aurena Dinić in Biljana Milenković-Vuković, članici Nacionalnega sveta in Društva Sava.

 

DSC_2640.JPG

Gostitelji so zastopnikom Urada predstavili Društvo Sava in Nacionalni svet ter se jim zahvalili za dosedanjo podporo slovenskim društvom v Srbiji. Sledil je pogovor o pomembnih temah, povezanih s aktualnimi problemi, s katerimi se srečuje slovenska narodna manjšina v Republiki Srbiji, in o strategiji delovanja Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji kot krovne organizacije, ki predstavlja celotno slovensko skupnost. Poudarili so pomembnost še tesnejšega povezovanja z matico na področju kulture, izobraževanja, delovanja mladih in informiranja, pomembnost ohranjanja narodne identitete pri Slovencih v Srbiji in potomcih slovenskih izseljencev, prisotni pa so se strinjali tudi glede tega, da bi potencialno osnovanje slovenskega kulturnega centra v Srbiji prispevalo k višji ravni ohranjanja narodne identitete in promocije slovenske kulture v Srbiji, ter s tem tudi ugleda Republike Slovenije v regiji.

 

DSC_2667.JPG

Delegacija Slovenije je nato skupaj z gostiteljem Verbičem obiskala prof. dr. Majo Đukanović na Filološki fakulteti Univerze v Beogradu, ter študente pri pouku dr. Tanje Tomazin, generalne sekretarke Nacionalnega sveta in lektorice slovenskega jezika na beograjski Univerzi. Lektorat v Beogradu je največji lektorat slovenskega jezika in kulture na svetu, ki ga skupno obiskuje okoli sedemsto študentov. Pogovarjali so se o aktualnostih slovenskega jezika znotraj šolskega in izobraževalnega sistema v Republiki Srbiji ter izzivih, s katerimi se na tem področju srečujejo.

DSC_2662.JPG

ODRŽANA TRADICIONALNA SLOVENAČKA GASTRONOMSKA MANIFESTACIJA

Jubilarni “Gastronomski događaj” okupio veliki broj učesnika

 

U Pančevu je 12. oktobra održan jubilarni peti međunarodni gastronomski događaj “Naši slovenački specijaliteti”. Na događaju koji je ove godine ponovo organizovan u Mađarskom kulturno umetničkom društvu “Petefi Šandor” bilo je prisutno više od 120 učesnika i gostiju iz slovenačkih društava iz Pančeva, Beograda, Kovina, Vršca, Smedereva, Sremske Mitrovice, kao i tradicionalni gosti iz Biotehničke škole iz Ptuja u Sloveniji.

20191012_110427.jpg

Ispred grada Pančeva bili su prisutni gradski većnik za kulturu Nemanja Rotar i pomoćnica gradonačelnika Marija Đukanović. Pristutnima se u ime gradske uprave obratio Rotar koji je istakao da je ova tradicionalna manifestacija koja širi multikulturalnost u našem gradu u kojem u slozi i prijateljstvu žive pripadnici 24 etničke zajednice. Iako je slovenačka zajednica u Pančevu mala, ona je jedna od agilnijih i aktivno učestvuje u kulturnom i javnom životu Pančeva, a obogaćuje ga svojim raznovrsnim programima kojima je glavni cilj promovisanje slovenačke kulturne baštine, istorije i tradicije. Prisutnima se obratio i Saša Verbič predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji koji je istakao da je ova manifestacija od posebnog značaja za slovenačku populaciji u Srbji. Ona pored okupljanja Slovenaca i promovisanja slovenačke gastronomije, podstiče druženje i saradnju učenika i profesora srednjih škola iz Srbije i Slovenije dajući time još veći podsticaj tradicionalno dobrim odnosima dva naroda.

20191012_110526.jpg

Prema rečima Siniše Naumovića nastavnika gastronomije iz pančevačke Ekonomske škole “Paja Marganović” koji je u kuhinji koordinisao radom kuvara, tema ovogodišnjeg revijalnog takmičenja je bila gastronomija slovenčke regije Gorenjska. Učesnici su gostima spremili zanimljiv meni na kojem je bilo: Pileća supa sa supenim kuglicama na Gorenjski način, kranjske kobasice sa pečenim krompirom na gorenjski način, mešana salata od kupusa i crvenog pasulja na gorenjski način i palačinke sa Gorenjske koje su bile napravljene sa posebnim filom od mleka, oraha, suvog grožđa potopljenim u rum, meda, posute vanilin šećerom. Za usluživanje gostiju bili su zaduženi učenici konobarskog smera pančevačke ekonomske škole čiji rad je koordinirao nastavnik praktične nastave Branko Budalić. Njihov angažman je od strane gostiju i profesora ocenjen kao veoma profesionalan.

20191012_134407.jpg

Ručak su spremali učenici škola ugostiteljskih smerova iz Pančeva, Vršca, Kovina i Ptuja uz pomoć svojih profesora i domaćina iz Udruženja Slovenaca i MKUD-a “Petefi Šandor”.

20191012_151812.jpg

Profesori i đaci iz Biotehničke škole iz Ptuja iz Slovenije su tokom programa razmenjivali informacije i iskustva iz oblasti gastronomije sa kolegama iz Pančeva i Kovina i dogovoreno je da će im u novembru oni biti domaćini u uzvratnoj poseti Ptuju.

20191012_155854.jpg

Ova manifestacija ima veliku ulogu u promovisanju slovenačke tradicionalne kuhinje, a ove godine je imala poseban značaj jer se kao međunarodna manifestacija organizuje jubilarni peti put.

Prema rečima Josipa Vebera predsednika Udruženja Slovenaca “Logarska Dolina” i glavnog organizatora ovog događaja manifestacija je protekla u svečanoj atmosferi, odziv učesnika je bio izuzetan, a naredne godine se očekuje dolazak i učenika i profesora iz Srednje ugostiteljske škole iz Beograda.

Ovogodišnji Gastronomski događaj pomogli su Kancelarija za slovenačku dijasporu iz Ljubljane, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, Opština Pančevo, mesara “Burjan”, “Konoba 32” Pančevo, Pansion “Obradović” Pančevo i MKUD “Petefi Šandor”.

20191012_160027.jpg

Naredni programi koje će do kraja godine organizovati pančevačko udruženje Slovenaca je poetski susret"Glazarjevi dani" kao i “Dani slovenačkog filma” koji će tradicionalno biti organizovani  u saradnji sa pančevačkim Domom omladine u dvorani “Apolo” početkom decembra.

 

ODPRTA RAZSTAVA "Z VLAKOM PO SLOVENIJI" V ŽELEZNIŠKEM MUZEJU V BEOGRADU

Razstava "Z vlakom po Sloveniji" avtorjev Blaža Kavčiča in Josipa Vebra, ki jo je organiziralo Združenje Slovencev "Logarska dolina" iz Pančeva, je bila odprta 9. oktobra v Galeriji Železniškega muzeja v Beogradu. Ceremoniji otvoritve razstave so prisostvovali predstavniki Veleposlaništva Republike Slovenije v Beogradu, diplomatskega zbora, srbskega parlamenta in Ministrstva za zunanje zadeve, Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji, delegacija poslovodstva Slovenskih železnic, člani slovenskih društev iz Beograda, Pančeva, Zrenjanina in Smedereva, kot tudi številni železničarji.

DSC_0207.JPG

Generalni direktor "Železnice Srbije" ad Goran Adžić je zaželel dobrodošlico gostom iz Slovenije in prisotne spomnil, da gre za leto pomembnih železniških jubilejev v Srbiji ter da bo Železniški muzej kmalu proslavil sedemdeseti rojstni dan ter da vstopa v osmo desetletje obstoja.

DSC_0181.JPG

"Z organizacijo te razstave smo želeli prikazati dejavnosti srbske železnice ter drugi način, da železnice poleg vlaganj v infrastrukturo in infrastrukturne objekte, vlagajo tudi v muzej, kulturno dediščino, ki pripada vsem nam in jo je potrebno ohranjati in negovati za bodoče generacije." je poudaril Adžić.

DSC_0167.JPG

Zahvalil se je tudi prijateljem iz Slovenije, ki so izbrali ravno Železniški muzej za razstavljanje ter sporočil, da so jim tu vrata vedno odprta.

Predsednik Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine v Srbiji Saša Verbič je dejal, da se tako Nacionalni svet kot tudi Društvo Slovencev "Sava" v Beogradu ter tudi Združenje Slovencev "Logarska dolina" iz Pančeva, trudijo ohranjati širino in bogatstvo sodelovanja Srbije in Slovenije ter da predstavliajo železnice simbol povezovanja in most med državami, jeziki in kulturami.

SASA.jpg

Razstavo je odprl namestnik veleposlanika Slovenije v Beogradu Roman Vaixler, ki je poudaril, da gre za lepo priložnost, da se pokažejo naravne lepote Slovenije, zelo lepi kraji skozi katere poteka železnica ter hkrati da se pokaže dejavnost slovenske skupnosti v Beogradu in Pančevu.

ROMAN.jpg

"Eden izmed razlogov organizacije te razstave je bila želja, da Vas vse popeljemo na nevsakdanje popotovanje po Sloveniji, da se ob umetniških fotografijah ljudem približa živopisni pejsaž Slovenije ter nagovori k potovanju in k obisku krajev, kjer so nekoč že bili in se jih z nostalgijo spominjajo. Veseli me dejstvo, da je razstava do sedaj poleg Beograda gostovala tudi v Pančevu in Vršcu, kjer jo je obiskalo deset tisoč zadovoljnih obiskovalcev." je rekel Josip Veber, eden izmed pobudnikov in avtor omenjene razstave.

NEKI.jpg

Želja organizatorja je bila, da se to nenavadno "popotovanje" z vlakom po Sloveniji v spremstvu dveh avtorjev, ki sta poleg svojih poklicev tudi predsednika klubov ljubiteljev železnice v Ljubljani in Pančevu, pokaže tudi njuna očaranost in ljubezen do vlakov. Cilj te razstave ni samo spodbuda ljudi k potovanju z vlakom po Sloveniji, temveč tudi spodbuda k povezovanju ljudi, ustvarjanju prijateljstev ter izmenjavi etnološko-kulturoloških in drugih značilnostih dveh narodov.

BCVGVGV.jpg

Obiskovalci razstave so si lahko ogledali tudi promotivni film o muzejskih vlakih v Sloveniji. Razstava "Z vlakom po Sloveniji" bo odprta ob delovnikih do 23. oktobra od 9.00 do 16.00

Organizacijo razstave so podprli Veleposlaništvo Republike Slovenije v Beogradu, Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji, Društvo Slovencev "Sava" iz Beograda, Slovenske železnice d.o.o., Klub ljubiteljev železnice "Pančevo" in "Železnice Srbije" a.d., ki je bila gostitelj razstave.









JAVNI RAZPIS ZA RAZPISNI PODROČJI A IN B V LETU 2020: FINANČNA PODPORA AVTOHTONI SLOVENSKI NARODNI SKUPNOSTI V ZAMEJSTVU IN SLOVENCEM PO SVETU

Urad Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu objavlja Javni razpis za razpisni področji A in B v letu 2020: finančna podpora avtohtoni slovenski narodni skupnosti v zamejstvu in Slovencem po svetu.
Namen javnega razpisa za razpisno področje A v letu 2020: finančna podpora avtohtoni slovenski narodni skupnosti v zamejstvu je spodbujanje dejavnosti Slovencev, ki živijo v sosednjih državah in njihovo povezovanje z Republiko Slovenijo.
Namen javnega razpisa za razpisno področje B v letu 2020: finančna podpora Slovencem po svetu je spodbujanje dejavnosti Slovencev, ki živijo po svetu, in njihovo povezovanje z Republiko Slovenijo

Javni razpis je objavljen v Uradnem listu RS z dne, 4. 10. 2019.

Več na: www.gov.si/drzavni-organi/vladne-sluzbe/urad-vlade-za-slovence-v-zamejstvu-in-po-svetu/javne-objave-urada-vlade-republike-slovenije-za-slovence-v-zamejstvu-in-po-svetu/

GRAND PRIX „MIRA TRAILOVIĆ“ DODELJEN PREDSTAVI „ALI: STRAH JEDE DUŠU“, U REŽIJI SEBASTIJANA HORVATA (SLOVENAČKO NARODNO GLEDALIŠČE DRAMA)

Ovogodišnji 53. Bitef festival svečano je zatvoren večeras kao Bitef Grad u Luci Beograd predstavama „Retke ptice“ i „Pozvani. Dodeljene su i nagrade za najbolje predstave. Grand Prix „Mira Trailović“ pripao je predstavi „Ali: strah jede dušu“, u režiji Sebastijana Horvata (Slovenačko narodno gledališče Drama).

Specijalna nagrada Jovan Ćirilov – otišla je predstavi „Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka“ (autorka Fija Menar i Žan-Lik Božol). Nagrada Politike za najbolju režiju pripala je Sebastijanu Horvatu za predstavu „Ali: strah jede dušu“. Najbolje ocenjena predstava po mišljenju publike je „Ali: strah jede dušu“, sa prosečnom ocenom 4,67, druga je „Retke ptice“  sa 4,57 i na trećem mestu je „Tartif“ sa 4,56.

Ali: strah jede dušu Foto: Peter Uhan

Ali: strah jede dušu Foto: Peter Uhan

Predsednica žirija Kristin Amon-Sirežol saopštila je odluku međunarodnog žirija, prema čijoj je odluci Grand pri Mira Trailović za najbolju predstavu u celini pripala predstavi Ali: Strah jede dušu, čiju režiju potpisuje Sebastijan Horvat, a produkciju Slovensko narodno gledališče Drama iz Ljubljane, istakavši između ostalog da je izbor materijala korišćen u predstavi relevantan za današnje vreme. Porast populizma, a posebno u Evropi posle dolaska migranata u Grčku, Italiju i na istočne granice Evrope to je scenario Fasbinderovog filma koji ispituje rasizam, ksenofobiju, i predrasude. Žiri je istakao kvalitet adaptacije melodrame, narativne glasove iz više perspektiva, dizajn i moćne elemente uključene u produkciju, kao i izbor neutralnog prostora i netipičnog pozorišnog prostora kao i njegovu transformaciju tokom pauza istakavši posebno to što je publika u potpunosti bila uključena u akciju.


„Iako ovaj komad izgleda jednostavno i suptilno, kompleksan je u svojoj strukturišto vidimo u oba glavna lika i njihovom ponašanju“, istakla je Predsednica žirija Kristin Amon-Sirežol.

Pišite nam i pratite nas na družbenih omrežjih