KINOATELJE GORICA
Kinoatelje iz Gorice funkcioniše u Italiji i Sloveniji kao višenamenski centar za međukulturne i prekogranične projekte u oblasti filma i audio-vizuelnih medija. Širenje filmske kulture među Slovencima u Italiji posebno se fokusira na to da, sve od svog početka delovanja sedamdesetih godina 20. veka, kao svoj pečat doprinese uključivanju mladih u svet filma.
Osnivač Kinoateljea, sociolog, filmski kritičar i senator Darko Bratina (1942-1997) je filmskom, televizijskom i video mediju pripisivao posebnu edukativnu ulogu: naime, smatrao je da je reč o najboljem sredstvu za razumevanje društva, njegove istorije i kulture. Nagrada koja je nazvana po njemu, Poklon vizija, prerasla je u prekogranični filmski festival, koji povezuje gledaoce i filmske institucije u 7 različitih gradova tog međuregionalnog prostora (Gorica, Nova Gorica, Trst, Izola, Špeter, Videm iLjubljana). Ovaj događaj prati televiziju, te bira radove i autore, koji estetske vrednosti dopunjavaju posebnom pažnjom prema istorijskom i socijalnom okruženju, zauzimajući se za interkulturnu komunikaciju.
Godine 1999., prvu nagradu Darko Bratina Poklon vizija dobila je slovenačka rediteljka Maja Weiss, za dokumentarni film Cesta Bratstva in Enotnosti /Put Bratstva i Jedinstva/, a usledila su i predstavljanja opusa brojnih sineasta, kao na primer Želimira Žilnika, Karpa Godine, Dalibora Matanića, Haratjun Khachatryana, Ruth Berckermann, Laile Pakalnina, Adle Peva i drugih. Na ovogodišnjoj, dvadesetoj ediciji, u fokusu su se našla ostvarenja britanske dokumentaristkinje Kim Longinotto, koja u svojim filmovima daje glas ženama i devojkama, buntovnicama koje pokušavaju da se izbave iz agresivne klopke tradicije, ne posustajući u borbi za svoja prava. Festivalu daje svežinu i programska sekcija First Crossings, kao platforma za razvijanje novih filmskih izraza.
Krajem devedesetih, delovanje Kinoateljea karakterisala je pre svega bogata produkcija filmova i audio-vizuelnih zapisa, koji dokumentuju život na granici i govore o burnoj istoriji ovih krajeva, gde se susreću kultura istoka i zapada- To je život nabijen kako konfliktima, tako i željom za uspostavljanjem dijaloga među različitim identitetima i kulturama, koje datom prekograničnom prostoru daju sasvim poseban pečat (Niso letele ptice, Moja Meja, Mesto naTravniku, Trenutek reke, Mala Apokalipsa, On stranžice itd). Istraživanje i prelasci granica, u najširem smislu, ostaju polazište i kod filmskog stvaralaštva mlađe genaracije, što se vidi i u filmu Mirendan autora Jana Mozetiča, ili u kratkom filmu Stoj! Giulia de Paolisa, inspirisanom istinitim događajima , kao i u eksperimentalnom filmu Soma autorke Sandre Jovanovske.
Svesni smo toga koliko je za mlađe generacije važno otvoriti vrata ka svetu umetnosti, u magični svet pokretnih slika i autorskog filma, koji ih navodi na kritičko razmišljanje i podstiče na postavljanje novih pitanja, kojima će istraživati do tada nepoznati svet. Poslednjih petnaest godina najviše snage usmereno je ka razvijanju vaspitnih filmskih sadržaja, koji nastaju u saradnji sa školama i obrazovnim institucijama sa obe strane granice. Redovno organizujemo filmske radionice za mlade, bioskopske projekcije, ekskurzije i posete festivalima, seminare za nastavno osoblje i obrazovne projekte, koji se zasnivaju na povezivanju predmeta (Vse, kar imam, nosim s seboj – begunčev kovček; Od dnevnika do bloga; Vojna beseda li spoštljiva tišina!). Posebno smo ponosni na međunarodni omladinski filmski kamp, koji u Novoj Gorici organizujemo od 2012. godine u partnerstvu sa Ustanovom Silvana Furlana.
