U okviru 5. međunarodnog umetničkog simpozijuma ART LINKS grupna izložba PRE-PIH slovenačkih autora članova DLUL-a biće otvorena u utorak, 21. maja u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ KCNS i trajaće do 31. maja. Izložba će biti postavljena kako u klubu „Tribina mladih“, tako i na hodnicima Kulturnog centra Novog Sada, a zastupljeni su sledeći autori: Boris Beja, Petar Varl, Boris Gaberščik, Mojca Zlokarnik, Nina Koželj, Ivo Mršnik, Nataša Segulin, Zora Stančič, Črtomir Frelih i Arven Šakti Kralj Szomi.
Reč je o vizuelno intimnom iskustvu i premda je savremena umetnost podvrgnuta društvenim promenama, širokoj dostupnosti i tehnologiji koja se ubrzano razvija, ona osigurava poetsku membranu kroz koju se sa jedne strane vezuje za realnost, a sa druge strane ostaje hipnotična i emotivna. Tradicionalno umetničko okruženje zaista je prevazišlo granice i danas obuhvata umetnike iz drugih „ne-likovnih područja“, međutim, izložba deset odabranih autorki i autora, članova Udruženja likovnih umetnika Ljubljane, predstavlja pre svega dela koja svoj izvor nalaze u klasičnim medijima i tehnikama izražavanja. Kroz odabranu selekciju nastoje se izdvojiti neke pojave i tendencije razvoja umetnosti unutar udruženja, koje uključuje skoro 400 članica i članova. Tako su u hodnicima KCNS-a predstavljena dela autora, koja kroz prostornu instalaciju, objekat i vajarsku postavku prikazuju deo ostvarenja koja se oslanjaju na prostor ili uzimaju prostor kao gradivni materijal ili temelj rada koji naseljavaju sadržaji. Ona nude čulno putovanje u svet materijala, oblika, misli i senzualnosti. U klubu »Tribina mladih«, radove predstavljaju autori koji koriste 2D prostor i putem medija grafike i fotografije govore o doživljaju prostora unutar njih i reflektuju društvena zbivanja kroz unutrašnju prizmu stvarajući estetsku spoznaju lepote.
Širina selekcije ogleda se i u nizu prepoznatljivih slovenačkih stvaralaca, koji potiču iz različitih sredina, generacija i vizualnih izraza i motiva. Umetnice i umetnici u svojim delima kritički, često ironijski i razigrano, reaguju na mnoge protivrečnosti i kulturne izazove kojima su okruženi. Nina Koželj i Boris Beja kroz objekat pokazuju onaj deo koji odražava društveni segment marginalizovane ideje. Koželjeva ulazi u prostor sa nekom vrstom spomen-oltara koji čine veštački sneško, plastično cveće i uokvirena fotografija skulpture koja nije prisutna na izložbi, na taj način aludirajući na večnu prisutnost, a istovremeno i neistinitost bola. Beja se, međutim, oslanja na obrazac kroz koji se tematizuju odnosi između intimnog i društvenog, između slobode i ropstva, prirode i društva, dok je »Object« takođe mesto za borbu s boli i sredstvo za pronalaženje istine o sebi. Isto tako, putem realne, ali varljive slike, Črtomir Frelih sa svojim FoxBox-om, neposredno obraća posetiocu, gledaocu kome nudi kutiju u zamenu za selfije. Sa druge strane, Ivo Mršnik sa svojim zapisom/psihogramom, kako ga sam naziva, na računarskom papiru stvara dijalog između izrazito lične i ekspresivne linije, koja odražava njegovo mentalno raspoloženje, i industrijski perforiranog nosača.
U klubu „Tribina mladih“ nalazimo različite pristupe: Zora Stančič, sa štampanim kompjuterski obrađenim fotografijama prateći put svoje mrtve majke, suočava se s bolom odlaska i tragovima koje za sobom ostavljaju odnosi. Nasuprot Petre Varl, gde iz praznine izlazi neodštampan papir koji se savija tako da reagujući na svetlo u prostoriji stvara strukturirane oblike. Fotografije Nataše Segulin predstavljaju igru svetlosti i senke, bezvremenu lepotu odražava kapak na plafonu u intimi hotelske sobe u Marsali na Siciliji. Ovo je igra aluzija, suptilnosti i senzibilnosti. Sličnim sadržajima bavi se i Mojca Zlokarnik, osim što je njen medij izražavanja grafika – linorez u boji. Ona uvek štampa sama, te su taktilnost reljefne štampe i senzualno prisustvo boje njeni temeljni izrazi. Taktilnost i analognost predstavljaju sastavni deo i radova Borisa Gaberščika, koji je u svojoj fotografiji posvećen prefinjenoj mrtvoj prirodi, gde sa beskrajnim strpljenjem izvanrednog posmatrača beleži fine refleksije i baršunastu tamu. I poslednje, ali ne i najmanje važno, fotografije Arvene Šakti Kralj Szomi kroz zaokruženu seriju crno-belih fotografija pružaju svojevrsne slikovne kompozicije koje donose priču o istraživanju devojke na prelazu u odraslo doba.
Uprkos brojnim pokušajima definisanja, umetnost u svojoj procesnoj prirodi izbegava označavanje i iskušava nas: da li je analizirati ili se prepustiti doživljaju i slediti stvorenu lepotu, koja predstavlja novu stvarnost. Ova izložba nastoji da podstakne ovo drugo kroz iskrenu ispovest: poverenje u umetnost danas. (Aleksandra Saška Gruden, vizuelna umetnica)
Više o izložbi i umetnicima možete pročitati na linku ispod.